Svetski dan mentalnog zdravlja: Oko 250.000 ljudi u Srbiji pati od depresije

Obeležavanje svetskog dana mentalnog zdravlja je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija 1992. godine, u cilju podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja i mobilizacije napora za bolje mentalno zdravlje ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija ističe da svetski dan mentalnog zdravlja služi kao snažan podsetnik da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja, a ovogodišnja kampanja fokusira se na hitnu potrebu za podrškom mentalnom zdravlju i psihosocijalnim potrebama ljudi pogođenih humanitarnim vanrednim situacijama.

Svake godine milioni ljudi su pogođeni vanrednim situacijama kao što su oružani sukobi i prirodne katastrofe. Ove vanredne situacije, pored toga što narušavaju svakodnevni život, značajno utiču na mentalno zdravlje, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Narušavanje mentalnog zdravlja ogleda se kod većine ljudi u pojavi psihološkog stresa i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, a dugoročno gledano pojavom depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja.

Svetski dan mentalnog zdravlja podseća da je mentalno zdravlje sastavni deo našeg opšteg blagostanja.

Ovaj dan naglašava hitnu potrebu za pružanjem  pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podrške ljudima tokom prirodnih katastrofa, ratnih sukoba i epidemija koje se dešavaju širom sveta.

Milioni ljudi širom sveta bili su ili jesu pogođeni vanrednim situacijama, što može izazvati psihološki stres. Kod većine ljudi stres se smanjuje tokom vremena, ali oko trećine ljudi može imati ozbiljnije posledice po mentalno zdravlje.

Jedna od pet osoba (22 odsto) koja je imala iskustva sa ratnim sukobima u prethodnih 10 godina ima depresiju, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj ili šizofreniju.

Pojava vanredne situacije značajno ometa pružanje usluga mentalnog zdravlja i smanjuje dostupnost kvalitetne zdravstvene nege.

Osobe sa težim mentalnim poremećajima, kao i starije osobe i osobe ženskog pola, posebno su ranjive u vanrednim situacijama i potrebno je da im se obezbede usluge mentalnog zdravlja.

Poremećaji mentalnog zdravlja izazvani vanrednim situacijama zahtevaju posebne veštine, znanja i kompetencije profesionalaca. Dugotrajno izlaganje profesionalaca traumama, zajedno sa pritiskom pružanja pomoći u ekstremnim i izazovnim uslovima, može da stavi ogroman teret i na njihovo mentalno zdravlje tako da i oni zahtevaju stručnu pomoć i podršku, ističe Svetska zdravstvena organizacija.

Međunarodne smernice preporučuju različite aktivnosti u cilju obezbeđivanja dostupnosti usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške tokom vanrednih situacija, a koje se kreću u rasponu od samopomoći u zajednici i unapređenja komunikacije do psihološke prve pomoći i kliničkog lečenja.

Zajedničkim delovanjem ključnih aktera kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, najugroženiji mogu dobiti potrebnu stručnu pomoć i psihosocijalnu podršku, što zahteva pravovremeno planiranje i implementaciju programa za reagovanje u vanrednim situacijama.

Podržavanje mentalnog blagostanja pojedinaca tokom kriza nije samo važno - ono spasava živote i daje ljudima snagu da se nose sa tim.

Obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja u Srbiji

Svetski dan mentalnog zdravlja, u Srbiji će biti obeležen različitim predavanjima i radionicama, koje ukazuju na značaj mentalnog zdravlja.

Zavod za javno zdravlje Pančevo organizuje festival mentalnog zdravlja koji promoviše važnost skladnih, solidarnih i humanih odnosa među ljudima i značajnu ulogu zajednice u očuvanju mentalnog zdravlja pojedinca.

Princip uključivanja zajednice i međusektorske saradnje prožima se kroz sve aktivnosti i inicijative u okviru Festivala.

Tema ovogodišnjeg festivala mentalnog zdravlja je vrednosti i mentalno zdravlje.

Ovaj festival se ove godine realizuje 10. put u Novom Sadu, a u Pančevu 3. put za redom.

Svake godine se povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u Republici Srbiji organizuju različite zdravstveno promotivne aktivnosti kao što su tribine, okrugli stolovi, izložbe, radionice, interaktivna predavanja i aktivnosti na otvorenom .

Centar za mlade (CEZAM) organizuje panel diskusiju "Odupiranje pritisku: Kako očuvati mentalno zdravlje mladih?".

Panel će preispitati posledice sve većih očekivanja koja društvo postavlja pred mlade generacije.

Od mladih se danas očekuje uspeh u školi i na fakultetu, angažovanje u brojnim vannastavnim aktivnostima, briga o zdravlju i izgledu, kao i stalna produktivnost i otpornost.

U takvom okruženju postavlja se pitanje: kako prepoznati i razumeti izazove mentalnog zdravlja koje prouzrokuju ovi pritisci i kako mladima obezbediti pravovremenu i dostupnu podršku?

Panel će okupiti stručnjake iz oblasti psihologije, ekonomije, kulture i predstavnike omladinske zajednice, kako bi iz različitih uglova sagledali stanje mentalnog zdravlja mladih, uticaj društvenih mreža na osećaj sopstvene vrednosti, promene u odnosu na prethodne generacije i posledice po budućnost tržišta rada.

U vreme kada je sve popularnije korišćenje veštačke inteligencije, treba ukazati i na to da ona ne može zameniti pomoć i podršku profesionalnog psihologa.

Depresija u Srbiji

Depresiju u Srbiji ima oko 250.000 ljudi.

"Cilj Svetskog dana mentalnog zdravlja je da smanjimo stigmu i podstaknemo sve kojima je pomoć potrebna da je traže bez straha ili osude. Pozivamo sve da danas i svakog dana posvete pažnju svom mentalnom zdravlju, da podrže one kojima je potrebna pomoć i da zajedno gradimo društvo koje neguje razumevanje i empatiju", kazao je predsednik Udruženja psihijatara Srbije povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja. 

Dodao je da su prevencija, pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje ključni za smanjenje posledica depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i za očuvanje mentalnog zdravlja.

Najizraženiji simptomi depresije su gubitak osećanja zadovoljstva, osećanje tuge i neraspoloženja, beznadežnost, poremećaj spavanja i gubitak apetita.

"Dolazi do smanjenog funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima i na poslu, školi i fakultetu. Kvalitet života obolelih od depresije je značajno niži nego kod psihički zdravih osoba", piše u saopštenju.

Naveli su da je rizik od suicida kod osoba koje pate od depresije četiri puta veći u odnosu na opštu populaciju, a kod osoba sa teškim oblicima depresije verovatnoća suicida je čak 20 puta veća.

"Dve trećine osoba koje izvrše suicid patilo je od depresije. Troškovi društva su ogromni, smanjena produktivnost i odsustvovanje sa posla pogađaju ne samo obolele, već i članove njihovih porodica", naveli su iz Udruženja psihijatara Srbije.

Kazali su da je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ulaganje u mentalno zdravlje ekonomski opravdano, a svaki dolar uložen u lečenje depresije i anksioznosti vraća se sa četiri dolara kroz bolje zdravlje i sposobnost za rad.