Svetski dan mentalnog zdravlja: Oko 250.000 ljudi u Srbiji pati od depresije

Obeležavanje svetskog dana mentalnog zdravlja je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija 1992. godine, u cilju podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja i mobilizacije napora za bolje mentalno zdravlje ljudi.Svetska zdravstvena organizacija ističe da svetski dan mentalnog zdravlja služi kao snažan podsetnik da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja, a ovogodi&scaron;nja kampanja fokusira se na hitnu potrebu za podr&scaron;kom mentalnom zdravlju i psihosocijalnim potrebama ljudi pogođenih humanitarnim vanrednim situacijama.Svake godine milioni ljudi su pogođeni vanrednim situacijama kao &scaron;to su oružani sukobi i prirodne katastrofe. Ove vanredne situacije, pored toga &scaron;to naru&scaron;avaju svakodnevni život, značajno utiču na mentalno zdravlje, navodi Svetska zdravstvena organizacija.Naru&scaron;avanje mentalnog zdravlja ogleda se kod većine ljudi u pojavi psiholo&scaron;kog stresa i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, a dugoročno gledano pojavom depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja.Svetski dan mentalnog zdravlja podseća da je mentalno zdravlje sastavni deo na&scaron;eg op&scaron;teg blagostanja.Ovaj dan nagla&scaron;ava hitnu potrebu za pružanjem pravovremene stručne pomoći i psihosocijalne podr&scaron;ke ljudima tokom prirodnih katastrofa, ratnih sukoba i epidemija koje se de&scaron;avaju &scaron;irom sveta.Milioni ljudi &scaron;irom sveta bili su ili jesu pogođeni vanrednim situacijama, &scaron;to može izazvati psiholo&scaron;ki stres. Kod većine ljudi stres se smanjuje tokom vremena, ali oko trećine ljudi može imati ozbiljnije posledice po mentalno zdravlje.Jedna od pet osoba (22 odsto) koja je imala iskustva sa ratnim sukobima u prethodnih 10 godina ima depresiju, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj ili &scaron;izofreniju.Pojava vanredne situacije značajno ometa pružanje usluga mentalnog zdravlja i smanjuje dostupnost kvalitetne zdravstvene nege.Osobe sa težim mentalnim poremećajima, kao i starije osobe i osobe ženskog pola, posebno su ranjive u vanrednim situacijama i potrebno je da im se obezbede usluge mentalnog zdravlja.Poremećaji mentalnog zdravlja izazvani vanrednim situacijama zahtevaju posebne ve&scaron;tine, znanja i kompetencije profesionalaca. Dugotrajno izlaganje profesionalaca traumama, zajedno sa pritiskom pružanja pomoći u ekstremnim i izazovnim uslovima, može da stavi ogroman teret i na njihovo mentalno zdravlje tako da i oni zahtevaju stručnu pomoć i podr&scaron;ku, ističe Svetska zdravstvena organizacija.Međunarodne smernice preporučuju različite aktivnosti u cilju obezbeđivanja dostupnosti usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podr&scaron;ke tokom vanrednih situacija, a koje se kreću u rasponu od samopomoći u zajednici i unapređenja komunikacije do psiholo&scaron;ke prve pomoći i kliničkog lečenja.Zajedničkim delovanjem ključnih aktera kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou, najugroženiji mogu dobiti potrebnu stručnu pomoć i psihosocijalnu podr&scaron;ku, &scaron;to zahteva pravovremeno planiranje i implementaciju programa za reagovanje u vanrednim situacijama.Podržavanje mentalnog blagostanja pojedinaca tokom kriza nije samo važno - ono spasava živote i daje ljudima snagu da se nose sa tim.Obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja u SrbijiSvetski dan mentalnog zdravlja, u Srbiji će biti obeležen različitim predavanjima i radionicama, koje ukazuju na značaj mentalnog zdravlja.Zavod za javno zdravlje Pančevo organizuje festival mentalnog zdravlja koji promovi&scaron;e važnost skladnih, solidarnih i humanih odnosa među ljudima i značajnu ulogu zajednice u očuvanju mentalnog zdravlja pojedinca.Princip uključivanja zajednice i međusektorske saradnje prožima se kroz sve aktivnosti i inicijative u okviru Festivala.Tema ovogodi&scaron;njeg festivala mentalnog zdravlja je vrednosti i mentalno zdravlje.Ovaj festival se ove godine realizuje 10. put u Novom Sadu, a u Pančevu 3. put za redom.Svake godine se povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u Republici Srbiji organizuju različite zdravstveno promotivne aktivnosti kao &scaron;to su tribine, okrugli stolovi, izložbe, radionice, interaktivna predavanja i aktivnosti na otvorenom .Centar za mlade (CEZAM) organizuje panel diskusiju &quot;Odupiranje pritisku: Kako očuvati mentalno zdravlje mladih?&quot;.Panel će preispitati posledice sve većih očekivanja koja dru&scaron;tvo postavlja pred mlade generacije.Od mladih se danas očekuje uspeh u &scaron;koli i na fakultetu, angažovanje u brojnim vannastavnim aktivnostima, briga o zdravlju i izgledu, kao i stalna produktivnost i otpornost.U takvom okruženju postavlja se pitanje: kako prepoznati i razumeti izazove mentalnog zdravlja koje prouzrokuju ovi pritisci i kako mladima obezbediti pravovremenu i dostupnu podr&scaron;ku?Panel će okupiti stručnjake iz oblasti psihologije, ekonomije, kulture i predstavnike omladinske zajednice, kako bi iz različitih uglova sagledali stanje mentalnog zdravlja mladih, uticaj dru&scaron;tvenih mreža na osećaj sopstvene vrednosti, promene u odnosu na prethodne generacije i posledice po budućnost trži&scaron;ta rada. Zaključci diskusije usmeriće pažnju na to &scaron;ta kao pojedinci, zajednice i institucije možemo da učinimo kako bismo dugoročno unapredili mentalno zdravlje mladih i smanjili pritiske kojima su svakodnevno izloženi. Uz panel diskusiju, učesnici će imati prilike da posete izložbu grafika u organizaciji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja &quot;Akademija&quot; Fakulteta likovne umetnosti.U vreme kada je sve popularnije kori&scaron;ćenje ve&scaron;tačke inteligencije, treba ukazati i na to da ona ne može zameniti pomoć i podr&scaron;ku profesionalnog psihologa.Depresija u SrbijiDepresiju u Srbiji ima oko 250.000 ljudi.&quot;Cilj Svetskog dana mentalnog zdravlja je da smanjimo stigmu i podstaknemo sve kojima je pomoć potrebna da je traže bez straha ili osude. Pozivamo sve da danas i svakog dana posvete pažnju svom mentalnom zdravlju, da podrže one kojima je potrebna pomoć i da zajedno gradimo dru&scaron;tvo koje neguje razumevanje i empatiju&quot;, kazao je predsednik Udruženja psihijatara Srbije povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja. Dodao je da su prevencija, pravovremena dijagnoza i adekvatno lečenje ključni za smanjenje posledica depresije i drugih mentalnih poremećaja, kao i za očuvanje mentalnog zdravlja.Najizraženiji simptomi depresije su gubitak osećanja zadovoljstva, osećanje tuge i neraspoloženja, beznadežnost, poremećaj spavanja i gubitak apetita.&quot;Dolazi do smanjenog funkcionisanja u svakodnevnim aktivnostima i na poslu, &scaron;koli i fakultetu. Kvalitet života obolelih od depresije je značajno niži nego kod psihički zdravih osoba&quot;, pi&scaron;e u saop&scaron;tenju.Naveli su da je rizik od suicida kod osoba koje pate od depresije četiri puta veći u odnosu na op&scaron;tu populaciju, a kod osoba sa te&scaron;kim oblicima depresije verovatnoća suicida je čak 20 puta veća.&quot;Dve trećine osoba koje izvr&scaron;e suicid patilo je od depresije. Tro&scaron;kovi dru&scaron;tva su ogromni, smanjena produktivnost i odsustvovanje sa posla pogađaju ne samo obolele, već i članove njihovih porodica&quot;, naveli su iz Udruženja psihijatara Srbije.Kazali su da je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ulaganje u mentalno zdravlje ekonomski opravdano, a svaki dolar uložen u lečenje depresije i anksioznosti vraća se sa četiri dolara kroz bolje zdravlje i sposobnost za rad.

Svetski dan mentalnog zdravlja: Oko 250.000 ljudi u Srbiji pati od depresije

0 Komentari