Sok od zove ― ukusan napitak prepun vitamina

Ove godine građani naše zemlje su najviše "guglali" kako se pravi sok od zove, kada je o receptima reč. 

Sok od zove omiljen je mnogima zbog svog blagog ukusa i specifične arome.

Često se meša sa limunom ili limuntusom, a neki sladak sirup mešaju i sa gaziranom vodom.

Zova – izvor zdravlja

Osim što je ova biljka ukusna, ona je i veoma zdrava.

Zbog velikog sadržaja vitamina C, B, B6 i E zova se svrstava u biljke bogate antioksidantima. 

Plod se može koristiti za pripremu džema, vina i soka. Plod je u sirovom stanju oporog ukusa pa se mora skuvati da bi bio jestiv. Cvet se, sa druge strane, može jesti i sirov. Ukoliko se cvet skuva sa šećerom, dobija se ukusan sirup, već naširoko poznat sok od zove, koji se dobija potapanjem cvetova u šećer i vodu.

Dokazano je da u soku sadržaj polifenola opada do 40% za samo mesec dana, dok u vinu čak raste.

Plod bogat polifenolima je izuzetan za izradu džema, a kuvanjem gubi oporost. Zbog toga je džem veoma ukusan. 

Zova je odličan izvor vitamina, antioksidansa i minerala. Analize su pokazale da sadrži komponente visoke biološke aktivnosti, prvenstveno polifenole.

Shutterstock/DUSAN ZIDAR

Zova – lekovita svojstva

U narodnoj medicini zova se koristi u lečenju mnogih bolesti. Ona ima lekovita svojstva proistekla iz prisustva polifenola, koji imaju antioksidativna svojstva i mogu izuzetno uticati na tok bolesti. To čine suprotstavljanjem oksidacijskom stresu, snižavajući krvni pritisak, smanjenjem šećera u krvi, stimulacijom imunološkog sistema, antitumorskim potencijalom i drugim. 

Običaj je bio da se sušene bobice ili sok koriste protiv gripa, infekcija, glavobolje, zubobolje i kao laksativ.

Bobice i cvet zove su bogati antioksidantima i vitaminima koji pospešuju imuni sistem. Zbog toga je zova odlična preventiva i prva pomoć kod upala, stresa, ali takođe i kada je reč o zdravlju srca. Neki stručnjaci preporučuju zovu u slučaju gripa i prehlade.

Koristi se i kod:

• Zatvora
• Bolova u mišićima
• Infekcije disajnih organa
• Glavobolja
• Groznica
• Problema sa bubrezima
• Blažih problema s kožom
• Stresa

Crna zova

 Crna zova ima više procenata antioksidanata od bobičastog voća malina, kupina i brusnica. Zrele bobice su prepune vitamina C i E, karotena, a najbogatije su vitaminom B1. Njen cvet i bobice sadrže veliki broj jedinjenja koja blagotvorno deluju na ljudski organizam, te olakšavaju simptome mnogih bolesti. Najpoznatiji među pigmentima su antocijanini, koji jačaju imunitet i oštećene ćelije organizma.

Crna zova odlična je u borbi s prehladom i gripom, leči sinuse i upale, ublažava alergije, rešava probleme sa zatvorom, smanjuje holesterol i eliminiše procenat masti iz organizma.

Brojna istraživanja su pokazala i da je efikasna u borbi s rakom. Takođe, efikasna je i kao protivupalna vodica za ispiranje usta kod problema sa otečenim zubnim mesom ili bolnog grla.

Shutterstock/domnitsky

Inače osim soka, mnogi drugi narodi prave i neke druge ukusne stvari od zove.

Nemci iz cvetova prave osvežavajuće penušavo piće, a postoje i likeri i vino od cveta zove. Od njih se u Slavoniji pravi pekmez, u Engleskoj pite i sos, dok Nemci pripremaju kompot, voćni sok, vino, kašu i druga jela.

U zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza pripremali su sirće i liker, kao i začin od zove, dok se u Švajcarskoj zova uzgaja i prerađuje u velikim količinama.

Važna napomena

Listovi i nedozrele bobice su zbog sambungrina otrovni, pa na to treba naročito obratiti pažnju.