Crno ili belo grožđe: Razlika nije samo u boji, jedno ima važnu prednost

Često se postavlja pitanje da li je zdravije belo ili crno grožđe i po čemu se, osim po boji, razlikuju ove dve vrste. Jedna od ključnih razlika krije se u sadržaju polifenola – prirodnih biljnih jedinjenja sa antioksidativnim dejstvom.

Belo grožđe

Belo, odnosno zeleno ili žuto grožđe, spada među najčešće sorte koje se konzumiraju. Odlikuje se slatkim do blago kiselkastim ukusom, a često se koristi za pripremu voćnih salata, smutija, kolača i drugih jela.

Po nutritivnim vrednostima belo grožđe je veoma slično crnom. Sadrži približno 20 odsto šećera, ali ima znatno manje fenolnih jedinjenja u odnosu na tamne sorte. Takođe je nešto siromašnije kalijumom i kalcijumom.

Crno grožđe

Crno grožđe prepoznatljivo je po tamnoj boji, slatkom ukusu i sočnoj teksturi. Zbog visokog sadržaja tanina često se koristi i u proizvodnji crnog vina, kojem ova jedinjenja daju karakterističan ukus.

Jedna šolja crnog grožđa sadrži približno 104 kalorije, 1,1 gram proteina, 0,2 grama masti i 27,3 grama ugljenih hidrata. Kao i belo grožđe, dobar je izvor vitamina C i vitamina K.

Shutterstock/Francisco Giordano

Međutim, ključna razlika je u sadržaju polifenola. Tamne sorte grožđa bogatije su ovim biljnim jedinjenjima, zbog čega se crno grožđe često smatra nutritivno povoljnijim izborom.

Crveno grožđe, poznato i kao grimizno ili bordo grožđe, ima sladak i blago kiselkast ukus. Najčešće se koristi u voćnim salatama, za pripremu džemova i želea, ali i u proizvodnji crnog vina.

Jedna šolja crvenog grožđa sadrži približno 104 kalorije, 1,1 gram proteina, 0,2 grama masti i 27,3 grama ugljenih hidrata. Osim vitamina C i K, crveno grožđe sadrži i resveratrol, biljno jedinjenje koje se posebno povezuje sa tamnim sortama grožđa.

Na kraju, i belo i crveno, odnosno crno grožđe može biti deo uravnotežene ishrane. Ipak, tamnije sorte imaju prednost kada je reč o sadržaju polifenola i drugih antioksidativnih jedinjenja.