Ova hrana povećava hormon stresa: Nutricionisti savetuju da je izbegavate u širokom luku

Poslednjih godina sve više se govori o kortizolu i njegovom potencijalno negativnom uticaju na zdravlje, a društvene mreže, nutricionisti i zdravstveni portali često ga ističu kao jedan od ključnih hormona koji utiče na fizičko i mentalno stanje.

Kortizol, poznat i kao hormon stresa, prirodan je i neophodan deo odbrambenog sistema organizma, ali njegovi hronično povišeni nivoi mogu biti povezani sa umorom, poremećajima sna, povećanjem telesne težine i stalnim osećajem napetosti.

Iako se stres smatra glavnim uzrokom povišenog kortizola, manje je poznato da i ishrana može igrati važnu ulogu u njegovoj regulaciji. Određene namirnice i pića mogu podstaći njegovo lučenje ili otežati održavanje hormonske ravnoteže, zbog čega je važno znati koje treba konzumirati umereno.

Slatka peciva za doručak

Popularna health influenserka Glukoza Godes ističe da doručak treba da bude slan, bogat proteinima i vlaknima. Slično poručuju i dijetetičari za portal Real Simple, navodeći da bi trebalo izbegavati slatka peciva za doručak.

Razlog je taj što slatki doručci mogu izazvati nagli porast nivoa glukoze u krvi, nakon čega često sledi jednako nagli pad. Organizam to doživljava kao stresnu situaciju, pa radi stabilizacije nivoa šećera pojačava lučenje kortizola.

Zaslađene pahuljice

Rafinisani šećeri koji izazivaju nagle skokove glukoze nalaze se i u zaslađenim pahuljicama. Stručnjaci umesto toga preporučuju izbor namirnica bogatih vlaknima, poput celovitih žitarica, voća i povrća, uz dodatak proteina i zdravih masti.

Na primer, ovsena kaša sa orašastim plodovima i bobičastim voćem ili grčki jogurt sa semenkama i voćem bolji su izbor za održavanje stabilnog nivoa glukoze u krvi.

Fast food

Opšte je poznato da ultraprerađenu hranu treba izbegavati, ne samo zbog uticaja na telesnu težinu i zdravlje, već i zbog mogućeg uticaja na hormone stresa. Hrana poput tipičnih fast food obroka često sadrži velike količine soli, nezdravih masti i aditiva koji mogu podstaći upalne procese u organizmu i povećati metabolički stres.

Dugoročno, takvi efekti mogu doprineti povišenom nivou kortizola. To ne znači da povremeni odlazak u fast food predstavlja problem, ali stručnjaci naglašavaju da takva hrana treba da bude izuzetak, a ne pravilo. Umesto toga, preporučuje se ishrana bazirana na celovitim i minimalno prerađenim namirnicama koje obezbeđuju stabilniji izvor energije.

Beli hleb

Iako se beli hleb često smatra bezazlenim delom svakodnevne ishrane, njegov uticaj na glukozu u krvi može biti razlog za oprez. Zbog rafinisanih ugljenih hidrata i niskog sadržaja vlakana, organizam ga brzo vari, što dovodi do naglog porasta, a zatim i pada šećera u krvi.

Takve oscilacije predstavljaju stres za organizam, što može pojačati lučenje kortizola. Dodavanje proteina poput piletine, ćuretine, jaja ili sira, kao i namirnica bogatih vlaknima, može usporiti varenje i stabilizovati nivo glukoze.

Još bolji izbor su integralne žitarice, ovas ili mahunarke, koje zahvaljujući većem sadržaju vlakana obezbeđuju duži osećaj sitosti i manji uticaj na nivo kortizola.