Često jedete ovo za doručak? Nutricionisti upozoravaju: Ozbiljno štetite zdravlju, a da toga niste ni svesni

Ipak, nutricionisti nerado govore o potpunim zabranama.

"Nikad ne volim da kažem ‘nikad’ kada je reč o hrani", kaže Kristen Smith, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku. "Svaka namirnica može da se uklopi u uravnoteženu ishranu."

Iako se i namirnice sa ovog spiska mogu povremeno naći na jelovniku, ako ih jedete svakodnevno, bilo bi pametnije zameniti ih hranljivijim, a jednako ukusnim alternativama koje preporučuju stručnjaci, piše Real Simple.

Voćni jogurt

Jogurt se često smatra probiotičkom i hranljivom namirnicom, ali nisu svi jogurti isti. Stručnjaci upozoravaju da treba obratiti pažnju na voćne jogurte sa rafova supermarketa. "Mnogi voćni jogurti sadrže velike količine dodatog šećera, ponekad koliko i čokoladica", kaže Caroline Susie, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku.

"To može izazvati nagli skok, a zatim i pad šećera u krvi, zbog čega ćete brzo ponovo osetiti glad." Umesto toga, Susi preporučuje grčki jogurt bogat proteinima, koji možete zasladiti svežim voćem, orašastim plodovima ili sa malo meda.

Kupovni mafini

Mafini mogu delovati kao zdrava opcija, naročito ako sadrže voće poput borovnica ili banana. Međutim, ako ih kupujete gotove, mogli biste uneti više šećera nego što mislite. Većina kupovnih mafina napravljena je od rafinisanog brašna i šećera, zbog čega više liče na desert nego na doručak.

"Nedostaju im proteini i vlakna pa ćete brzo ponovo ogladneti", kaže Susi. Bolji izbor su domaći mafini od integralnih žitarica, zaslađeni prirodnim sastojcima poput izgnječenih banana, uz dodatke poput orašastih plodova ili semenki koji povećavaju sadržaj proteina.

Gotovi smutiji i voćni sokovi

Smutiji i sokovi postali su popularan doručak za one koji su u žurbi, ali gotovi proizvodi nisu uvek najbolji izbor. Problem je u nedostatku vlakana i visokom sadržaju šećera. "Mnogi gotovi smutiji i sokovi sadrže malo vlakana, a puno šećera, što može dovesti do brzog pada energije", objašnjava Susie.

"Čak i ako su napravljeni od voća, ispijanje soka bez vlakana ne donosi iste koristi kao konzumiranje celog voća." Praktična i zdravija alternativa je priprema sopstvenog smutija od celog voća, zelenog povrća, izvora proteina poput grčkog jogurta i zdravih masti iz orašastih plodova ili semenki.

Krofne i slatka peciva

Nije iznenađenje da krofne sa čokoladnim prelivom ili razna slatka peciva nisu na listi zdravih doručaka. "Slatkim namirnicama za doručak, poput krofni, obično nedostaju proteini i vlakna, koji su ključni za dugotrajan osećaj sitosti", kaže Smith. To znači da ćete vrlo brzo ponovo osetiti glad.

Ako sebi povremeno ipak priuštite krofnu ili palačinke, Smit savetuje da takav doručak uravnotežite. "Pokušajte da ih kombinujete sa namirnicom bogatom proteinima, poput jaja ili pileće kobasice", predlaže ona.

SherSor/Shutterstock

Kupovna granola

Granola se često smatra zdravom namirnicom jer sadrži integralne žitarice i orašaste plodove, pa se mnogi iznenade kada je vide na ovom spisku. Ipak, mnoge kupovne granole sadrže velike količine dodatog šećera i nezdravih masti, zbog čega više liče na slatkiše nego na zdrav doručak.

Najbolje rešenje je pažljivo čitati deklaracije i birati proizvode sa minimalnim udelom dodatog šećera ili pripremiti sopstvenu granolu kod kuće. Susi kao odličnu zamenu bogatu proteinima i vlaknima preporučuje ovsenu kašu sa orašastim plodovima i bobičastim voćem.

Slanina i prerađeno meso

Slanina i kobasice mogu delovati kao brz način za unos proteina ujutru, ali visok sadržaj soli i masti čini ih manje poželjnim izborom za svakodnevnu ishranu. Susi ističe povezanost zasićenih masti i natrijuma sa srčanim bolestima i upalnim procesima kao razlog za ograničavanje ovih namirnica za doručak.

Za slani početak dana preporučuje zdravije opcije, poput nemasnih proteina iz jaja ili ćureće kobasice, uz dodatak povrća.

Zašto je dobro ograničiti ove namirnice

"Doručak bi trebalo da bude uravnotežen i da obezbedi dugotrajan osećaj sitosti, što se najbolje postiže obrocima bogatim proteinima i vlaknima", kaže Smit. Neki od glavnih razloga zašto bi navedene namirnice trebalo da budu samo povremeni izbor su sledeći:

• Mogu izazvati nagle promene šećera u krvi

• Ove namirnice obiluju rafinisanim šećerima i siromašne su vlaknima, što izaziva nagli porast šećera u krvi i insulina, nakon čega sledi jednako nagli pad", kaže Susi. "Zbog toga se možete osećati tromo i razdražljivo."

• Ne obezbeđuju dugotrajnu sitost
• Proteini i zdrave masti ključni su ako želite da izdržite do ručka bez grickalica, a neke namirnice za doručak to jednostavno ne omogućavaju. "Namirnicama poput krofni i zaslađenih žitarica često nedostaju proteini i zdrave masti", kaže Susi. "To može dovesti do prejedanja kasnije tokom dana."
• Podstiču nezdrave prehrambene navike
• Problem nije samo u tome što ćete ranije ogladneti. "Doručak bogat šećerom može odrediti prehrambene navike za ostatak dana i podstaći želju za još slatke i prerađene hrane", zaključuje Susi.