Neurolozi otkrivaju: Ova hrana pravi čuda za zdravlje vašeg mozga

"Ono što jedemo svakoga dana može uticati na ekspresiju naših gena i na starenje našeg mozga“, kaže neurolog dr Kelijan Niotis za EatingWell, dodajući da je ishrana ključan alat za očuvanje kognitivnih sposobnosti i kvaliteta života.

Upravo zato stručnjaci sve više naglašavaju značaj svakodnevnih izbora u ishrani.

Tri neurologa izdvojila su jednu namirnicu koju redovno jedu za zdravlje mozga — bobičasto voće poput borovnica, malina i kupina.

"Ti spojevi podržavaju zdravlje mozga tako što smanjuju upale i poboljšavaju komunikaciju između moždanih ćelija“, objašnjava dr Niotis, govoreći o flavonoidima koji daju bobičastom voću njegovu karakterističnu boju.

• Čista sreća na tanjiru: Ove namirnice će vam instant podići raspoloženje
• Ovo voće čuva vaše srce, ima visok udeo antioksidanata
• Ova vrsta voća najbolje utiče na mozak: Neurolozi je preporučuju

Neurolog dr Ela Akerman dodaje da vitamin C iz bobičastog voća štiti mozak od oksidativnog stresa, koji može doprineti razvoju Alchajmerove bolesti. Bobičasto voće može imati i konkretne koristi za pamćenje.

"Jedna od namirnica koju nastojim da jedem svaki dan su borovnice“, kaže neurolog dr Žan-Rafael Šnajder, ističući njihova protivupalna svojstva.

Shutterstock/New Africa

Bobičasto voće treba da bude deo uravnotežene ishrane

"Istraživanja su pokazala da ti spojevi mogu poboljšati pamćenje i vremenom usporiti slabljenje kognitivnih funkcija", dodaje. Osim toga, bobičasto voće povezuje se sa boljim metaboličkim zdravljem, uključujući regulaciju telesne težine, krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, što je takođe važno za zdravlje mozga.

Ipak, lekari naglašavaju da bobičasto voće treba da bude deo šire, uravnotežene ishrane. „Za mene je bobičasto voće jednostavan i prijatan način da nahranim svoj mozak“, kaže dr Niotis, dok dr Akerman ističe da ga njena deca jedu svakodnevno.

Dr Šnajder preporučuje redovnu konzumaciju i dodaje da ga često ubacuje u ovsenu kašu, jogurt ili smuti. „Iako nijedna namirnica sama po sebi nije čarobno rešenje, uravnotežena ishrana bogata celovitim i neprerađenim namirnicama može doneti stvarnu promenu“, zaključuje dr Šnajder.