Kako da nas hrana ne ubije?

Studija Fondacija Osvaldo Kruz iz Rio de Žaneira našla je da bi se u zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije čak svaka sedma smrt mogla pripisati ishrani sa mnogo industrijske hrane.

Istraživači su uporedili podatke iz osam zemalja, posebno one o ishrani i smrtnosti.

Našli su, kažu, jasnu vezu – što se više kalorija unosi kroz industrijsku hranu, to veći rizik postoji od prerane smrti.

Eduardo Nilson, nutricionista-epidemiolog iz ove fondacije, za Dojče vele (Deutche Welle) kaže da su dosadašnja istraživanja bila preuska jer su posmatrala pojedine namirnice. 

"Moramo da pogledamo matricu cele ishrane", navodi on.

Šta je ultraobrađena hrana

U Brazilu se već radi na promociji zdravije ishrane. Univerzitet u Sao Paulu podelio je hranu u četiri grupe.

Prvu čini (skoro) neobrađena hrana, recimo sveže voće, povrće, sveže meso, jaja.

Drugu grupu čine obrađeni dodaci poput nekih ulja, soli, šećera.

U trećoj grupi su konzervirano voće i povrće, suhomesnato, hleb, sir.

U četvrtoj grupi, takozvanoj "ultraobrađenoj hrani", nalazi se sve ono što se spravlja industrijski uz derivate od masnoća, gustina i proteina, uz dodavanje veštačke boje, pojačivača ukusa i konzervansa.

U toj zloglasnoj grupi su automatski i čokolade, gazirana i energetska pića, gotova hrana, zaslađeni jogurti pa i neke pahuljice od žitarica.

Previše obrađena hrana u slengu se često zove "junk food" ("đubre") i svako zna da sa njom ne treba preterivati. Ali mnogi to ne poštuju.

Ovakve namirnice povezane su sa 32 bolesti ili uticaja na zdravlje, od gojaznosti preko dijabetesa i srčanih oboljenja, sve do tumora i kognitivnog popuštanja.

Na Mediteranu je bolje

Od osam zemalja koje su poredili brazilski naučnici, upravo one u Latinskoj Americi imaju najmanji udeo isuviše obrađene hrane u ishrani stanovnika. Sledstveno, manje je i prevremenih smrti, tvrde naučnici.

Na suprotnom polu su anglosaksonske zemlje – Australija, Kanada, Britanija i SAD.

"Nije iznenađenje što su zemlje koje imaju razvijeniju kulturu ishrane otpornije na ultraobrađenu hranu pa su zadržale zdravije navike", kaže nam Nilson.

"Pričamo ovde o Japanu, Italiji, Francuskoj, načelno o mediteranskim zemljama", dodaje. Slično je, kaže, u Brazilu, čija se kuhinja temelji na pirinču, pasulju, salati, voću i nekim izvorima proteina.

Porez na šećer?

A opet, nije lako – a često ni jeftino – jesti uvek zdravo. Nilson i njegova grupa istraživača zato se zalažu za to da se stvari obrnu, to jest da države podrže zdraviju ishranu.

Da se, recimo, više oporezuju zašećerena hrana i pića. 

"U Brazilu smo kao deo reforme ishrane uveli nultu poresku stopu za svežu ili minimalno obrađenu hranu", kaže on.

Poljoprivrednici se pak podstiču da gaje raznovrsne kulture. Organska proizvodnja uključena je u isporuku obroka za školske kantine.

"Sve zemlje bi trebalo da preduzmu slično, jer su dokazi vrlo ubedljivi", kaže brazilski naučnik.

Prvi potezi u SAD

Uticajem isuviše obrađene hrane bavi se i američki Nacionalni institut za zdravlje.

Suočeni sa mogućom promenom politike i kritikama, neki proizvođači sami izbacuju sintetičke farbe i druge aditive.

Američka uprava za hranu i lekove prošle sedmice apelovala je na proizvođače da "zamene petrohemijske boje prirodnim sastojcima zarad dobrobiti američke dece, baš kako se već radi u Evropi i Kanadi".

To je u skladu sa politikom koju je najavio američki sekretar za zdravstvo Robert F. Kenedi Mlađi.

Ima i pobuna. Recimo, firma Dženeral mils pokušala je da pređe na prirodne boje u pahuljicama za doručak, ali se vratila veštačkim – zbog protesta mušterija.

U ponedeljak (28. april)  dva giganta u proizvodnji industrijske hrane Pepsi (PepsiCo) i Kelog najavili da će izbaciti neke sintetičke aditive iz proizvoda.