Kako da nas hrana ne ubije?

Studija Fondacija Osvaldo Kruz iz Rio de Žaneira na&scaron;la je da bi se u zemljama poput Sjedinjenih Država i Velike Britanije čak svaka sedma smrt mogla pripisati ishrani sa mnogo industrijske hrane.Istraživači su uporedili podatke iz osam zemalja, posebno one o ishrani i smrtnosti.Na&scaron;li su, kažu, jasnu vezu &ndash; &scaron;to se vi&scaron;e kalorija unosi kroz industrijsku hranu, to veći rizik postoji od prerane smrti.Eduardo Nilson, nutricionista-epidemiolog iz ove fondacije, za Dojče vele (Deutche Welle) kaže da su dosada&scaron;nja istraživanja bila preuska jer su posmatrala pojedine namirnice. &quot;Moramo da pogledamo matricu cele ishrane&quot;, navodi on.&Scaron;ta je ultraobrađena hranaU Brazilu se već radi na promociji zdravije ishrane. Univerzitet u Sao Paulu podelio je hranu u četiri grupe.Prvu čini (skoro) neobrađena hrana, recimo sveže voće, povrće, sveže meso, jaja.Drugu grupu čine obrađeni dodaci poput nekih ulja, soli, &scaron;ećera.U trećoj grupi su konzervirano voće i povrće, suhomesnato, hleb, sir.U četvrtoj grupi, takozvanoj &quot;ultraobrađenoj hrani&quot;, nalazi se sve ono &scaron;to se spravlja industrijski uz derivate od masnoća, gustina i proteina, uz dodavanje ve&scaron;tačke boje, pojačivača ukusa i konzervansa.U toj zloglasnoj grupi su automatski i čokolade, gazirana i energetska pića, gotova hrana, zaslađeni jogurti pa i neke pahuljice od žitarica.Previ&scaron;e obrađena hrana u slengu se često zove &quot;junk food&quot; (&quot;đubre&quot;) i svako zna da sa njom ne treba preterivati. Ali mnogi to ne po&scaron;tuju.Ovakve namirnice povezane su sa 32 bolesti ili uticaja na zdravlje, od gojaznosti preko dijabetesa i srčanih oboljenja, sve do tumora i kognitivnog popu&scaron;tanja.Na Mediteranu je boljeOd osam zemalja koje su poredili brazilski naučnici, upravo one u Latinskoj Americi imaju najmanji udeo isuvi&scaron;e obrađene hrane u ishrani stanovnika. Sledstveno, manje je i prevremenih smrti, tvrde naučnici.Na suprotnom polu su anglosaksonske zemlje &ndash; Australija, Kanada, Britanija i SAD.&quot;Nije iznenađenje &scaron;to su zemlje koje imaju razvijeniju kulturu ishrane otpornije na ultraobrađenu hranu pa su zadržale zdravije navike&quot;, kaže nam Nilson.&quot;Pričamo ovde o Japanu, Italiji, Francuskoj, načelno o mediteranskim zemljama&quot;, dodaje. Slično je, kaže, u Brazilu, čija se kuhinja temelji na pirinču, pasulju, salati, voću i nekim izvorima proteina.Porez na &scaron;ećer?A opet, nije lako &ndash; a često ni jeftino &ndash; jesti uvek zdravo. Nilson i njegova grupa istraživača zato se zalažu za to da se stvari obrnu, to jest da države podrže zdraviju ishranu.Da se, recimo, vi&scaron;e oporezuju za&scaron;ećerena hrana i pića. &quot;U Brazilu smo kao deo reforme ishrane uveli nultu poresku stopu za svežu ili minimalno obrađenu hranu&quot;, kaže on. Poljoprivrednici se pak podstiču da gaje raznovrsne kulture. Organska proizvodnja uključena je u isporuku obroka za &scaron;kolske kantine.&quot;Sve zemlje bi trebalo da preduzmu slično, jer su dokazi vrlo ubedljivi&quot;, kaže brazilski naučnik.Prvi potezi u SADUticajem isuvi&scaron;e obrađene hrane bavi se i američki Nacionalni institut za zdravlje.Suočeni sa mogućom promenom politike i kritikama, neki proizvođači sami izbacuju sintetičke farbe i druge aditive.Američka uprava za hranu i lekove pro&scaron;le sedmice apelovala je na proizvođače da &quot;zamene petrohemijske boje prirodnim sastojcima zarad dobrobiti američke dece, ba&scaron; kako se već radi u Evropi i Kanadi&quot;.To je u skladu sa politikom koju je najavio američki sekretar za zdravstvo Robert F. Kenedi Mlađi.Ima i pobuna. Recimo, firma Dženeral mils poku&scaron;ala je da pređe na prirodne boje u pahuljicama za doručak, ali se vratila ve&scaron;tačkim &ndash; zbog protesta mu&scaron;terija.U ponedeljak (28. april) dva giganta u proizvodnji industrijske hrane Pepsi (PepsiCo) i Kelog najavili da će izbaciti neke sintetičke aditive iz proizvoda.

Kako da nas hrana ne ubije?

0 Komentari