Šta krije krv najdugovečnijih ljudi na svetu: Da li je ovo ključ dugovečnosti

Naučnici veruju da bi razumevanje ovih razlika moglo pomoći u tome da i drugi ljudi žive duže i zdravije, piše Sciense alert.

Nova saznanja ukazuju na to da povoljni biomarkeri u krvi ovih dugovečnih ljudi počinju da se pojavljuju već od 65. godine života. Iako još nije jasno kako tačno ti biomarkeri utiču na zdravlje ili koliko veze imaju s genima ili načinom života, oni mogu imati zaštitnu ulogu protiv starenja i bolesti. 

Jedan od najdetaljnijih genetičkih i fizioloških pregleda obavljen je ove godine u Španiji na uzorku supercentenarke Marije Branjas, koja je doživela 117 godina. Analize njene krvi pokazale su zdrave markere imunog sistema i izuzetno nizak nivo "lošeg" holesterola, a ćelije njenog tela ponašale su se kao da su znatno mlađe nego što je ona zapravo bila. 

Shutterstock/Production Perig

Zanimljivo je da su njeni telomeri, zaštitne kapice na kraju hromozoma koje se povezuju sa rizikom od smrti, bili veoma kratki. Dok se obično smatra da kraći telomeri ukazuju na starije biološko stanje, kod najstarijih ljudi ova osobina možda nije nepovoljna, pa čak može imati ulogu u sprečavanju širenja raka. 

Masne kiseline za dug život

Pored toga, studije iz Kine pokazale su da centenari imaju niže nivoe masnih kiselina i drugih metabolita u krvi u poređenju sa mlađim osobama, što bi takođe moglo imati veze s dužim životom.

Naučnici smatraju da bi jednog dana ovi biomarkeri mogli biti korišćeni u testovima krvi koji bi predviđali biološko vreme života ili koji bi mogli služiti kao "satovi dugovečnosti". 

Iako je krv veoma složena i još uvek nema jednog pouzdanog testa koji bi predvideo koliko će neko živeti, naučnici veruju da proučavanje krvi dugovečnih ljudi može pomoći u identifikaciji onih koji brzo stare i koji su izloženi većem riziku od ranije smrti. 

DavideAngelini/Shutterstock

Mediteranska ishrana kao ključ 

Studije su čak pokazale da mlada krv može delovati na starenje ćelija kože, dok metaboliti koji imaju veze sa starenjem često zavise od ishrane, što sugeriše da nutritivne intervencije mogu doprineti zdravijem starenju. Marija Branjas se hranila mediteranskom ishranom bogatom jogurtom, a njen crevni mikrobiom bio je izuzetno mlad, što može biti deo njenog uspeha u dostizanju dugovečnosti.

• Ova namirnica štiti srce, jetru i mozak, a skoro svi je imamo u frižideru
• Važi za jednu od najzdravijih: Nutricionistkinja otkriva koja ishrana je zaslužna za dug život VIDEO
• Evo kako redovna konzumacija maslinovog ulja zapravo utiče na vaše zdravlje

Iako genom igra važnu ulogu u očekivanom životnom veku, geni nisu sudbina – okruženje i stil života takođe značajno utiču na dužinu života. Naučnici se nadaju da će istraživanja stogodišnjaka i superstogodišnjaka jednog dana omogućiti stvaranje novih lekova ili preporuka za stil života koji bi mogli koristiti svima.