Ubod krpelja može biti veoma opasan: Ovo su simptomi lajmske bolesti VIDEO

Leto i lepo vreme nas mame da budemo više napolju, u prirodi. Međutim, nisu ljudi jedini koji su jedva čekali da počne lepo vreme. Tu su i krpelji, koji su bili strpljivi, i sa toplim vremenom izašli na površinu. Boravak u prirodi ili u gradskim šumovitim sredinama povećava rizik od ujeda ovih parazitskih insekata i kod ljudi i kod životinja i lajmske bolesti, koju oni prenose.

Kako prepoznati ubod krpelja i koji su simptomi?

U ovom periodu treba misliti na mogućnost uboda krpelja, jer je sve do kasne jeseni period njihove aktivnosti.

• "Prvomajska zamka" u prirodi: Krpelji i zmije vrebaju – lekari otkrivaju kako da se zaštitite
• Šta nikako ne bi trebalo da radite ako vas ujede krpelj?
• Krpeljni encefalitis može da bude poguban: Kako ga prepoznati i sprečiti komplikacije
• Nova opasnost: Šire se "Monstruozni krpelji"

"Ubod krpelja je bezbolan, na mestu uboda nema svraba niti bilo kakvih drugih simptoma. Kako bi se krpelj uočio, neophodno je po povratku iz prirode detaljno pregledati celo telo i kosmati deo glave. Simptoma nema, osim toga što se krpelj može uočiti na koži", objašnjava prim. dr Kiš Veljković.

Ukoliko se radilo o ubodu zaraženog krpelja, tek posle nekoliko dana (od tri do 30 dana) na mestu uboda pojavljuje se crvenilo različite veličine i intenziteta, koje postepeno menja izgled. Središnji deo bledi, a crveni rub promene se udaljava, migrira, zato se ova promena naziva eritema migrans. Ove paukolike životinjice, kada se zakače za kožu čoveka, piju krv, te na taj način mogu biti prenosioci raznih zaraza, od bakterija i virusa, do ozbiljnih infekcija kao što je lajmska bolest.

Koja oboljenja mogu da prenesu krpelji i koji su simptomi?

Krpelji ubodom na čoveka mogu da prenesu veliki broj oboljenja kao što su:

•     krpeljski meningoencefalitis,
•     hemoragijska groznica,
•     rikecioze,
•     brucelioza,
•     leptospiroze.

Za naše područije najznačajnija je lajmska bolest ili borelioza. Izazivač je bakterija Borelia bordgoferi, i samo krpelj koji je i sam inficiran ovom bakterijom može da prenese infekciju na čoveka. Pretpostavlja se da je oko 40 odsto krpelja na našem podneblju zaraženo.

• Oprezno danas: Krpelji vrebaju sa svih strana
• Lajmska bolest - simptomi i lečenje: Na kojim lokacijama u Beogradu ima zaraženih krpelja MAPA
• Lajmska bolest stiže preko krpelja
• Savetovalište za lajmsku bolest

Osim već pomenutog crvenog ruba koji se može javiti i na većoj udaljenosti od uboda, rani stadijum lajmske bolesti mogu pratiti i dodatni simptomi:

•     malaksalost,
•     bolovi u zglobovima i mišićima,
•     glavobolja,
•     povišena temperatura,
•     gubitak apetita,
•     uvećanje limfnih čvorova.

"Veoma je važno da se u toku 30 dana od uboda krpelja pažljivo pregleda celo telo da bi se uočilo prisustvo crvenog ruba, a lajmska bolest prepoznala i lečila na vreme. Na primer, pacijentu koji je imao ubod krpelja u predelu pupka može da se pojavi crveni rub na ramenu", ističe prim. dr Kiš Veljković.

Kako odstraniti krpelja?

Na internetu se mogu pronaći brojne metode kako je najbolje i najbezbolnije odstraniti krpelja. Najvažnije je krpelja izvaditi iz kože što pre, u toku prva 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Preporuka je da vađenje krpelja izvrši stručno lice u zdravstvenoj ustanovi (domovima zdravlja, lokalnim ambulantama, bolnici, privatnim ordinacijama).

"Ukoliko takva mogućnost ne postoji, samostalno odstranjenje krpelja treba pokušati dezinfikovanom pincetom što bliže koži, povlačenjem krpelja iz kože, uz izbegavanje gnječenja i pritiskanja. Ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva poput benzina, etra, acetona, laka za nokte, soli, ulja i slično. Ova sredstva će izazvati povraćanje crevnog sadržaja krpelja, a s obzirom na to da se baš u crevnom sadržaju nalazi Borellia Burgdorferi, mogućnost zaraze je povećana. Odstranjeni krpelj se može odneti na testiranje i tako detektovati da li je zaražen", naglašava prim. dr Kiš Veljković.

Saveti za izbegavanje uboda krpelja

Trebalo bi izbegavati boravak u šumama i prirodi sa puno rastinja, hodanje po visokoj travi  i ležanje u travi.

Trebalo bi nositi svetlu odeću koja prekriva udove, a pantlone treba da budu uvučene u čarape. Potrebno je naneti na kožu repelent.

Repelenti su supstance prirodnog (biljnog) ili sintetskog porekla koje svojim mirisima odbijaju insekte i krpelje od domaćina (čoveka, životinja) i izrađuju se u obliku:

•     rastvora,
•     sprejova (aerosola),
•     hidrofilnih emulzionih losiona ili kremova,
•     stikova,
•     gelova,
•     vlažnih maramica i flastera za kožu.

"Repelenti ne ubijaju insekte već ih samo odbijaju. Posle boravka u prirodi obavezno odeću i celo telo pregledati na prisustvo krpelja", savetuje dr Kiš Veljković.

Testiranje na lajmsku bolest

"Testiranje na lajmsku bolest nije potrebno ako nema simptoma, ali ako uočite crvenilo, trebalo bi da se odmah javite svom lekaru", savetuje prim. dr Kiš Veljković.

Lekar će savetovati testiranje na IgM i IgG antitela i preduzeti odgovarajuće lečenje. Ukoliko test bude negativan, potrebno ga je ponoviti za četiri nedelje. Lečenje je moguće odgovarajućom antibiotskom terapijom. Neprepoznavanje simptoma lajmske bolesti može dovesti do posledica po zdravlje.

Šta ako se lajmska bolest ne prepozna i ne leči?

Ukoliko se lajmska bolest ne prepozna i ne leči na vreme, prelazi u sledeće faze. Ozbiljne komplikacije se mogu javiti nedeljama i mesecima posle uboda krpelja.

Simptomi postoje kod:

•     centralnog nervnog sistema,
•     kardiovaskularnog sistema,
•     artritisa i kožnih manifestacija.  

Javljaju se:

•     jake glavobolje i ukočenost vrata,
•     osipi na raznim delovima tela,
•     paraliza lica (gubitak mišićnog tonusa ili popuštanje na jednoj ili obe strane lica),
•     artritis sa jakim bolovima u zglobovima i otokom, posebno u kolenima i drugim velikim zglobovima,
•     stalni bolovi u tetivama, mišićima, zglobovima i kostima.

Dalja progresija bolesti može dovesti do:

•     palpitacije srca ili nepravilnih otkucaja srca (Lime carditis),
•     epizoda vrtoglavice ili nedostatka daha,
•     upale mozga i kičmene moždine,
•     nervnog bola,
•     probada, peckanja u rukama ili nogama.

"Pacijenti i nakon sprovedenog lečenja borelioze u odmaklom stadijumu mogu imati nespecifične tegobe (glavobolja, umor, bolovi u mišićima i zglobovima ) koje mogu trajati više meseci, nekada i godinama. Iz tog razloga je neophodno pravovremeno prepoznavanje početnog stadijuma bolesti, kada je i lečenje uspešno", ističe za Stetoskop prim. dr Kiš Veljković.