Žene koje su preživele traumu imaju veći rizik od ove bolesti: Naučnici otkrili moguću vezu

 Bolest nastaje kada tkivo slično sluzokoži materice raste izvan nje, a najčešći simptomi uključuju jak bol u karlici, neplodnost i probleme sa varenjem. Iako tačan uzrok još nije poznat, nova studija potvrđuje teoriju da mentalno zdravlje i traumatična iskustva mogu uticati na rizik od razvoja bolesti.

Povezanost sa traumatičnim iskustvima

Istraživanje objavljeno u časopisu "JAMA Psychiatry" u februaru 2025. godine pokazalo je da su žene sa endometriozom znatno češće prijavljivale traumatične i stresne događaje iz detinjstva i odraslog doba, prenosi "Indipendent".

Studija se zasniva na kliničkim i genetskim podacima više od pola miliona žena iz britanske baze "UK Biobank" i finskog projekta "FinnGen".

Analiza je pokazala da su pacijentkinje sa endometriozom češće navodile iskustva poput seksualnog zlostavljanja, dijagnoze bolesti opasnih po život ili prisustvovanja iznenadnoj smrti.

U poređenju sa ženama bez endometrioze, kod obolelih je zabeležena veća verovatnoća da su doživele fizičku traumu, zlostavljanje u detinjstvu, kao i druge međuljudske i spoljašnje traumatične događaje.

Statistički podaci pokazuju jasne razlike. U kategoriji emocionalne ili fizičke traume bilo je 8 odsto žena sa endometriozom, u 5 odsto žena bez te dijagnoze. Seksualnu traumu prijavilo je 5 odsto obolelih i 4 odsto zdravih žena.

Istovremeno, u grupi bez ikakvih traumatičnih iskustava bilo je 24 odsto žena bez endometrioze, ali samo 20 odsto onih koje boluju od te bolesti.

Shutterstock/JOURNEY STUDIO7

Kako trauma utiče na telo?

Studija je takođe utvrdila genetsku povezanost endometrioze sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) i zlostavljanjem u detinjstvu.

Naučnici su zaključili da traumatični događaji i genetski faktori mogu nezavisno jedni od drugih doprineti riziku od razvoja bolesti. To znači da se njihovi uticaji mogu sabirati i tako kumulativno povećavati verovatnoću obolevanja.

Sve je više dokaza da je endometrioza sistemska bolest, što znači da ne pogađa samo reproduktivne organe.

Poznato je da se trauma povezuje i sa drugim zdravstvenim stanjima, uključujući bolesti srca i rak. Iako je do sada bilo malo istraživanja o ovoj temi, naučnici pretpostavljaju nekoliko mehanizama koji bi mogli da objasne vezu između traume i endometrioze.

Stresne reakcije na traumu mogu da pokrenu upalne procese u organizmu, koji zatim mogu doprineti razvoju bolesti.

Trauma takođe može da poremeti hormonsku ravnotežu, pre svega kroz povećan nivo hormona stresa poput kortizola. Takve promene mogu uticati na nivo estrogena i time pogoršati simptome ili doprineti razvoju endometrioze.

Treći mogući mehanizam su dugoročni epigenetski efekti traume, koji menjaju funkciju gena povezanih sa imunskim odgovorom, upalama i regulacijom hormona.

Važnost pristupa pacijentkinjama

Zbog ove složene veze, lekari ističu da je kod pacijentkinja sa endometriozom neophodno procenjivati i fizičko i mentalno zdravlje.

Takav pristup omogućava sveobuhvatnije i efikasnije lečenje. U tom kontekstu pominje se pristup poznat kao "briga zasnovana na poznavanju traume".

Reč je o pristupu koji polazi od prepoznavanja uticaja traume na pojedinca. Cilj je stvaranje sigurnog okruženja, izgradnja poverenja i osnaživanje pacijentkinja, uz svest da njihova prethodna iskustva mogu oblikovati komunikaciju sa lekarima i reakciju na terapiju.

Ovaj pristup posebno je važan u ginekologiji. Za osobe koje su preživele fizičku ili seksualnu traumu, ginekološki pregled može biti izuzetno stresan i može ponovo izazvati traumatsku reakciju.

Zbog toga takve pacijentkinje ponekad izbegavaju odlaske kod lekara, što dodatno odlaže postavljanje dijagnoze. Kod endometrioze dijagnoza ionako u proseku kasni između četiri i 11 godina.

Zaključak studije je da mentalno zdravlje može imati važnu ulogu u endometriozi kao sistemskoj bolesti. Detaljna analiza uticaja traumatičnih događaja otvara nove pravce za razumevanje načina na koje psihološki faktori rizika mogu uticati na zdravlje žena.