Posledice toplotnog talasa mogu trajati nedeljama; Ovo su simptomi koje ne smete da ignorišete

Posledice izloženosti ekstremnim vrućinama kod nekih ljudi mogu trajati danima ili čak nedeljama nakon što se temperature vrate u normalu.

Starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, mala deca i ljudi koji rade ili vežbaju na otvorenom posebno su izloženi riziku. Međutim, produžena izloženost visokim temperaturama može uticati i na potpuno zdrave osobe.

Tokom toplotnog talasa organizam neprestano radi "prekovremeno". Pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu znojenjem, pri čemu gubi velike količine vode i elektrolita. Srce mora da pumpa brže kako bi obezbedilo dovoljno krvi za kožu, gde se toplota oslobađa, dok su bubrezi i drugi organi takođe dodatno opterećeni.

Iako se možemo osećati bolje posle nekoliko svežijih dana, to ne znači da se organizam u potpunosti oporavio. Kod nekih ljudi posledice se javljaju sa zakašnjenjem, naročito ako je izloženost vrućini bila dugotrajna ili je došlo do dehidratacije.

Umor koji ne prolazi

Dugotrajan umor jedna je od najčešćih posledica toplotnog stresa. Mnogi primećuju da imaju manje energije, teže obavljaju svakodnevne obaveze i sporije se koncentrišu nego inače.

Razlog je kombinacija gubitka tečnosti, poremećaja ravnoteže elektrolita, lošijeg sna usled visokih noćnih temperatura i povećanog opterećenja kardiovaskularnog sistema.

Glavobolja i vrtoglavica mogu trajati i nakon vrućina

Čak i kada temperatura napolju padne, dehidratacija i poremećaj nivoa natrijuma i drugih elektrolita mogu još neko vreme izazivati glavobolju, vrtoglavicu i osećaj nestabilnosti.

Ako se simptomi pogoršavaju ili su praćeni konfuzijom, otežanim govorom ili gubitkom svesti, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Photoroyalty/Shutterstock

Srce ostaje pod većim opterećenjem

Visoke temperature dodatno opterećuju srce. Kod osoba koje imaju visok krvni pritisak, srčanu insuficijenciju ili druga kardiovaskularna oboljenja, povećano opterećenje može potrajati i nakon završetka toplotnog talasa.

Stručnjaci upozoravaju da vrućina može uticati i na efikasnost pojedinih lekova, posebno diuretika i lekova za krvni pritisak. Zbog toga pacijenti ne bi trebalo samoinicijativno da menjaju terapiju, već da se o svim problemima posavetuju sa svojim lekarom.

Bubrezi mogu reagovati tek kasnije

Blaga do umerena dehidratacija može privremeno da smanji funkciju bubrega. Kod većine zdravih ljudi stanje se normalizuje nakon dovoljne hidratacije, ali kod starijih osoba i hroničnih bolesnika mogu nastati ozbiljnije komplikacije.

Obratite pažnju na sledeće simptome:

• taman urin,
• znatno smanjeno mokrenje,
• izraženu žeđ,
• dugotrajan umor,
• oticanje nogu ili članaka.

Ako simptomi potraju nekoliko dana, preporučuje se pregled kod lekara.

San može biti poremećen i nekoliko dana

Dokazano je da visoke noćne temperature narušavaju kvalitet sna. Organizmu je teže da se rashladi tokom noći, pa je san kraći i isprekidan.

Posledice mogu trajati danima nakon završetka vrućina: slabija koncentracija, povećana razdražljivost, sporije reakcije i osećaj neispavanosti uprkos tome što ste dovoljno spavali.

Posledice oseća i mentalno zdravlje

Sve veći broj istraživanja pokazuje da dugotrajna izloženost visokim temperaturama može uticati i na raspoloženje.

Kod pojedinih ljudi javljaju se povećana razdražljivost, anksioznost i osećaj iscrpljenosti. Stručnjaci ističu da je vrućina snažan fiziološki stres za organizam, što može negativno uticati i na mentalno zdravlje, naročito kod osoba koje već imaju psihičke tegobe.