Alarmi u Srbiji, lekari upozoravaju na rizike; Ove grupe su najugroženije

Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda najavili su veoma visoke temperature, do 40 stepeni, i upozorili da dugotrajan period veoma visokih temperatura dovodi do akumulacije toplotnog stresa i do značajnog povećanja rizika po zdravlјe stanovništva.

Najveći rizici odnose se na pojavu toplotnog udara, sunčanice i dehidracije, a posebno su ugrožene najosetlјivije kategorije stanovništva – deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, kao i lica koja rade ili borave na otvorenom, naveli su iz RHMZ-a.

Zbog ovoga se preporučuje izbegavanje direktnog izlaganja suncu od 10 do 17 časova, kao i redovan unos tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kad god je to moguće. Prema odluci Republičkog štaba za vanredne situacije, i hitne službe su u pripravnosti za pružanje medicinske pomoći.

Kako se ponašati tokom vrućina u Srbiji?

Kako se pravilno zaštititi tokom toplotnog talasa u Srbiji i kako se ponašati da bismo sačuvali organizam, za televiziju Prva objasnila je doktorka Jasmina Radojlović.

Prema njenim rečima, četiri grupe ljudi su posebno osetljive na visoke temperature.

"Prema Zakonu o javnom zdravlju, postoje četiri osetljive kategorije. To su deca predškolskog i školskog uzrasta, zatim trudnice i porodilje, gerijatrijska populacija – osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa posebnim potrebama. Ove grupe, ali i potpuno zdravi ljudi, ne bi trebalo da se izlažu suncu u periodu od 10 do 17 časova, jer je tada UV indeks izuzetno visok, a temperature dostižu nivo koji organizam teško podnosi", ističe lekarka.

Poseban izazov predstavljaju oni koji rade na otvorenom. Iako neke razvijene zemlje Evropske unije već imaju propise koji ograničavaju rad tokom ekstremnih vrućina, kod nas takva regulativa još uvek ne postoji.

"Mnogo toga zavisi od poslodavca. Postoje zanimanja, poput građevinskih radnika ili ugostitelja, koja ne mogu da se obavljaju od kuće. Ipak, svi poslovi koji mogu da se rade onlajn trebalo bi da se, makar privremeno, prebace u kućne uslove. Potrebno je razmišljati o uvođenju procedura na nivou države, jer su klimatske promene sve izraženije i ovakvi ekstremi će biti sve češći", naglašava ona.

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Jedan od ključnih faktora u borbi protiv vrućine jeste pravilna hidratacija.

"Tečnost treba unositi postepeno, ne naglo i u velikim količinama. Voda je osnov, ali nije dovoljna. Znojenjem gubimo elektrolite poput natrijuma, kalijuma i magnezijuma, pa je važno unositi i izotonične napitke kako bismo nadoknadili taj gubitak i omogućili organizmu normalno funkcionisanje", objašnjava doktorka.

Kada je reč o domaćim napicima, preporuka je jednostavna.

"Limunada bez šećera je odličan izbor, a može se zasladiti medom. Takođe, preporučuju se sveže ceđeni sokovi. Gazirana pića treba izbegavati jer dodatno opterećuju digestivni trakt", zaključuje ona.

Stručnjaci apeluju na građane da ozbiljno shvate upozorenja tokom toplotnih talasa i prilagode svakodnevne navike, jer pravilna prevencija može znatno smanjiti rizik po zdravlje.