Da li je ljuta hrana zdrava ili štetna za organizam?

Šta se tačno događa u telu kada jedemo ljutu hranu? Austrijski portal Heute donosi odgovore.

Ljutina nije ukus, već reakcija na bol

Iako se često tako doživljava, ljutina tehnički nije ukus, za razliku od slatkog, kiselog, slanog, gorkog ili umamija. Reč je o reakciji tela na podražaj bola.

Izazivaju je sekundarne biljne materije poput kapsaicina iz čilija i paprike, piperina iz bibera, gingerola iz đumbira, alicina iz belog luka, kao i glukozinolata iz senfa, rena i rotkvice. Ove supstance podražuju receptore za bol na jeziku i sluzokoži, a mozak taj signal registruje kao toplotu, iako jelo objektivno nije vrelo. Za biljke je to efikasan odbrambeni mehanizam jer ljutina odbija mnoge životinje.

Fiziološke reakcije na ljutu hranu

Kada osetimo ljutinu, telo pokreće niz reakcija. Krvni sudovi se šire, podstiče se cirkulacija i ubrzava metabolizam. Istovremeno dolazi do znojenja, kojim telo pokušava da se rashladi.

Ljuta hrana takođe može da podstakne varenje i donese kratkotrajno olakšanje kod zapušenog nosa. Pošto poboljšava prokrvljenost sluzokože, sekret postaje ređi, zbog čega mnogi tokom prehlade posežu za ljutim jelima.

BongkarnGraphic/Shutterstock

Euforija nakon ljutog obroka

Ljubitelji ljute hrane dobro poznaju osećaj koji sledi nakon početnog pečenja - kratkotrajnu euforiju. Objašnjenje leži u reakciji mozga. Pošto telo ljutinu tumači kao signal bola, počinje da luči endorfine, prirodne hormone sreće koji služe za ublažavanje bola. Istovremeno može doći i do povećanja nivoa dopamina.

Stručnjaci ovaj fenomen nazivaju "pepper high", a opisuje kratkotrajan osećaj zadovoljstva nakon konzumiranja veoma ljute hrane. Upravo taj efekat jedan je od razloga zbog kojih mnogi redovno biraju čili, biber ili ljute sosove.

Ljuta hrana i uticaj na bolesti

Često se može čuti tvrdnja da je čili prirodni antibiotik. Supstance poput kapsaicina i alicina zaista u laboratorijskim uslovima pokazuju antibakterijska i antivirusna svojstva, a deluju i protiv gljivica.

Međutim, to ne znači da ljuti obrok može da uništi uzročnike bolesti u ljudskom organizmu, jer količine koje se unose hranom nisu dovoljne za takav efekat. Ljuta hrana može pomoći u ublažavanju pojedinih simptoma, poput zapušenog nosa, ali ne može zameniti lečenje.

Rizici prekomerne konzumacije

Iako su ljuti začini u umerenim količinama korisni, preterivanje može biti štetno. Unos velikih količina kapsaicina može izazvati iritaciju sluzokože, mučninu, povraćanje i opasan porast krvnog pritiska. U najtežim slučajevima mogu nastupiti hipertenzivne krize, stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Deca su posebno osetljiva, pa izrazito ljute proizvode treba držati van njihovog domašaja.