Ruski naučnici razvili uređaj za brzu procenu rizika od raka i starenja

Uređaj je 1,5 do 2 puta precizniji od ranije dostupnih analitičkih alata i postavlja temelje za razvoj brzih testova sledeće generacije, prema podacima Ruske naučne fondacije (RSF).

Pušenje, konzumiranje alkohola, zagađenje vazduha, hronične bolesti i niz drugih faktora dovode do nakupljanja reaktivnih vrsta kiseonika u ljudskom telu.

Prema Ruskoj naučnoj fondaciji, ove čestice, kada ih je previše, oštećuju proteine i DNK, uzrokujući oksidativni stres - stanje koje ubrzava starenje i povećava rizik od raka, kao i bolesti mozga, srca i krvnih sudova, prenosi RIA Novosti.

Da bi dijagnostikovali oksidativni stres, istraživački tim iz Sankt Peterburga koristio je hemiluminescenciju - emisiju svetlosti tokom hemijske reakcije. Korišćeni indikator bio je luminol, supstanca koja svetli pri kontaktu sa reaktivnim vrstama kiseonika.

Naučnici su razvili mikrofluidni čip - uređaj u kojem luminol i rastvor koji sadrži slobodne radikale prolaze kroz mikrokanale sa posebnom teksturom koja fragmentira i brzo meša tečnosti. Ovo omogućava brzo i precizno određivanje nivoa reaktivnih vrsta kiseonika u telu.

Prema rečima autora, razvijeni alat je omogućio merenje nivoa aktivnog kiseonika u eksperimentalnoj smeši sa jedan i po do dva puta većom tačnošću nego metoda koja koristi ručno mešanje reagensa.

Primene hemiluminiscentne analize nisu ograničene samo na medicinu. Naučnici izveštavaju da se metoda može koristiti, na primer, u forenzici za otkrivanje skrivenih tragova krvi.

"Naš predloženi uređaj otvara put stvaranju nove generacije analitičkih alata za razne biomedicinske primene, kao što su brzi testovi krvi i procena efikasnosti lečenja raka. U budućnosti planiramo da poboljšamo režime kontrole protoka u mikrokanalima, što će omogućiti detaljniju analizu dinamike tekućih procesa", rekao je učesnik projekta i istraživački inženjer u Međunarodnom naučnom i obrazovnom centru za fiziku nanostruktura Univerziteta ITMO Gleb Simonenko.

Studiju su sproveli naučnici sa Univerziteta ITMO, Akademskog univerziteta Alferov u Sankt Peterburgu Ruske akademije nauka i Instituta za analitičku instrumentaciju Ruske akademije nauka. Rezultati su objavljeni u časopisu "Microchemical Journal".