Ova bolest je vodeći uzrok smrti među građanima Srbije VIDEO

Više ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti nego od bilo koje druge bolesti. Nakon više od 10 godina borbe, kardiovaskularne bolesti su ponovo vodeći uzrok smrti u svetu, čak više od svih karcinoma zajedno.

Situacija u Srbiji je podjednako alarmantna, jer su kardiovaskularne bolesti takođe prvi uzrok smrtnosti.

Kako na vreme reagovati kao i šta treba da uradimo kako bi statistika bila bolja?

O tome je u emisiji Jutro na TV Prva govorio kardiolog i akademik Petar Seferović.

Nakon održanog Evropskog kongresa o srčanoj insuficijenciji, doktor Seferović je govorio o svojim zapažanjima.

• Kašalj ukazuje na ozbiljnu bolest: U ovom slučaju se odmah javite lekaru VIDEO
• Srbija na udaru: Izdato upozorenje FOTO
• Mladi najviše obolevaju od tri vrste raka: "Na ove simptome obratite pažnju"

"Pre svega, ono što bi svako trebalo da zna je da je u pitanju jedan od najvećih medicinskih sastanaka ikada održanih u Srbiji. Bilo je 5.500 ljud, 500 eksperata sa cele planete, i u pitanju je neverovatan naučni program i 6 godina truda udruženja za srčanu slabost Srbije, i moje lično, da bi sve to stiglo ovde", navodi doktor Seferović.

On takođe ističe da je kongres bio brilijantna prilika da svi oni razmene iskustva i mišljenja o tome šta je srčana slabost kao i kako treba da se borimo sa njom. 

"Stvari nisu pod kontrolom i stvari nisu dobre. Mi smo pre desetak dana publikovali u najvećem evropskom čaospisu za kardiologiju jednu vrstu epidemiološke studije u 44 zemlje gde je pkkazano da se incidijencija i prevalencija srčane slabosti povećavaju", ističe doktor Seferović.

Uzroci su mnogobrojni

Doktor ističe da je uzroka mnogo, ali jedan je glavni.

"Glavni uzrok je ono što nazivamo bolest koronarnih arterija - infarkt ili angina pektoris. Ono što je takođe značajno za bolest je da ona javlja u značajnom broju slučajeva ili sa nekim simptomima koji nisu specifični za bolest ili sa minimalnom simptologijom. Ipak, mi znamo da postoje rizici za nastajanje srčane insuficijencije, a ja imam čast da već četiri decenije govorim o tim rizicima".

Doktor Seferović ponovo ističe rizike za nastajanje a to su povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišena telesna težina, povišen holesterol i manjak fizičke aktivnosti.

"Ipak, postoji i jedna vrlo značajna primedba, a to je da je bolest znatno češća kod osoba starijih od 70 godina. To je ono na osnovu čega mi treba da razmišljamo. Ipak, vrlo mali broj kliničkih sindroma može da znači da se bolest javi iz drugih uzroka i kod mladih ljudi", naglašava on.

Ono što je bitno, doktor tvrdi, da svako od nas mora da pretpostavi da ovo svakome može da se desi.

"Oko 200.000 ljudi u Srbiji boluje od raznih oblika srčane insuficijencije. Ovo je jako dobar trenutak da skrenemo pažnju na savremenu terapiju, kao i šta ona predstavlja".