Dobre sluge, a zli gospodari

Deca spadaju među one koji su najpodložniji negativnim uticajima na internetu. Šta ih sve tamo vreba?

"Opasnosti na društvenim mrežama je mnogo, od komunikacije sa nepoznatim ljudima, vršnjačkog nasilja, poruka neprikladnog sadržaja, preko vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, do uznemiravanja, lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismevanje", ističe za B92.net Katarina Jonev Ćiraković, edukator za bezbednost dece, mladih i roditelja na internetu.

Kao najpopularnija svetska društvena mreža, u poslednje vreme nametnuo se TikTok - mesto gde korisnici mogu da objavljuju kratke video-snimke, i, naravno, komuniciraju sa ostalima putem poruka i komentara.

Jedna od popularnijih tiktokerki u Srbiji, Zorana Brkljač, ima oko 200.000 pratilaca na ovoj društvenoj mreži. Naravno, uticaj influensera je ogroman, jer im se publika uglavnom sastoji od mlađe populacije.

"Što se tiče odgovornosti, prosto besnim kada vidim da se neko od influensera ne odazove na ozbiljniju temu. Sama reč 'influens' je jasna - mi imamo uticaj na publiku koja nas prati i podržava i smatram da taj uticaj treba odgovorno da koristimo u prave svrhe", rekla je Brkljačeva za naš portal.

Igranje sa životom

Kao i sve što čemu je lako pristupiti, i TikTok je postao platforma koja se može zloupotrebiti. Nepregledno more sadržaja protiče internetom, pa se na njemu mogu naći i posebno opasne "igre", odnosno "izazovi".

Tako smo, krajem januara, čuli za nekoliko nesrećnih slučajeva - pronađena su beživotna tela desetogodišnjeg dečaka u Rakovici, kao i desetogodišnje devojčice u Palermu, a navodno su stradali igrajući "izazov gušenja" sa TikToka, gde je cilj ostati bez vazduha što duže.

I ovde influenseri mogu mnogo da pomognu, čak iako se ne susreću sami sa "izazovima", smatra Brkljačeva.

"Jesam čula za opasne izazove, ali lično ja nisam naišla ni na jedan. Širila sam svest o izazovu gušenja kada je buknula vest, ali ga nisam nigde videla", ističe.

EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Zašto deca prave naloge?

Jedan od najvećih problema, kada je TikTok u pitanju, jeste to što je zabranjen za mlađe od 13 godina, ali ta provera nije nimalo efikasna, pa ko god želi može da otvori nalog. Šta decu tera da to čine?

"U Srbiji sve više dece već u nižim razredima osnovne škole ima samostalne profile na Instagramu, Snapchatu, TikToku. Znatiželja, radoznalost i 'svi moji drugari su tamo, hoću i ja' su najčešći razlozi zašto dete želi da ima profil", naglašava Jonev Ćiraković.

Sve više dece misli da su bolji od drugih, uspešniji i vredniji, ako imaju puno pratilaca i lajkova. Da bi stekli popularnost, prihvataju nepoznate ljude za prijatelje na društvenim mrežama, komuniciraju sa njima i otkrivaju privatne informacije - i tu nastaje veliki problem, objašnjava.

Sa druge strane, Brkljačeva smatra da je i 13 godina prerano da bi neko mogao da shvati kakve ga sve opasnosti vrebaju na internetu.

"Mislim da deca ispod 15 godina ne bi trebalo da imaju pristup društvenim mrežama, jer ga nisam imala ni ja kada sam bila mlađa. Moja publika jeste većinski mlađa, ali biram pre da nemam publiku, nego da deca budu izložena opasnostima na društvenim mrežama", rekla je.

Uloga roditelja veoma bitna

MUP Srbije je, pre nekoliko dana, dobio dopis od Interpola koji upozorava na grupno samoubistvo mladih najavljeno putem TikToka u Rusiji, pa je savetovano da roditelji pojačaju nadzor nad decom. Šta zapravo roditelji mogu da urade?

Jonev Ćiraković ističe da deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama sa svim opasnostima, već da naglasak mora biti na edukaciji, kako dece, tako paralelno i roditelja i društva u celini.

"Roditelji treba da povedu računa kakav sadržaj njihova deca prate na internetu, pre svega na Youtube-u, ali i da obrate pažnju na njihove aktivnosti na društvenim mrežama. Deci treba objasniti da ne treba da komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju, da obrate pažnju kakve vesti čitaju, kakve fotografije objavljuju", naglašava.

Dodala je još i to da, iako su deca vična korišćenju novih tehnologija, nemaju dovoljno životnog iskustva, pa upravo zato roditelji moraju da ih usmere i objasne im sve što bi ih moglo zbuniti.

Foto: Profimedia

Nije (baš sve) tako crno

Bilo da je u pitanju povezivanje mladih ljudi zbog razmene iskustava, sticanje novih znanja ili iskazivanje kreativnosti, društvene mreže mogu pružiti mnogo mogućnosti, ukoliko se koriste dovoljno pažljivo - gotovo svakog dana smo svedoci da se i lepe stvari dešavaju na internetu.

Kako smatra Brkljačeva, upravo to i jeste jedna od najboljih strana društvenih mreža - tu je upoznala ljude sa kojima se i danas druži, a osim toga, imala je priliku i da vidi mnogo zabavnog i originalnog sadržaja.

TikTok, Instagram ili Facebook koriste se i kao biznis platforme - mnogi mladi ljudi su upravo zahvaljujući njima uspeli da predstave svoje ideje investitorima ili da "poguraju" svoju karijeru, stupivši u kontakt sa ljudima koji su im u tome pomogli.

Često zaboravimo da se iza raznih naloga i korisničkih imena i dalje nalaze pravi ljudi, sa svim svojim manama i vrlinama - moramo biti svesni opasnosti bilo da smo odrasli korisnici, ili roditelji dece kojima je sve dostupno "na klik", ali i one druge, svetlije strane.

Zato, i kroz virtuelni svet, kao i kroz život, treba da idemo - oprezno, kao što su i opasnosti stvarne, ali sa uvek uključenim "radarom" za dobre prilike, koje je lako propustiti ako zatvorimo oči pred svime što je novo i nepoznato.

Upravo zato, ona stara izreka "dobre sluge, a zli gospodari", lako je primenljiva i na društvene mreže.