Cloud computing - mit ili revolucija u elektronskom poslovanju

Međutim, strasti se polako smiruju i IT mediji, kao i analitičari i sama informatička industrija, danas imaju u mnogo većoj meri realističan pogled na tehnologiju cloud computinga. Na primer, Gartner ide toliko daleko da predviđa da će cloud computing proći kroz period razbijanja iluzija – tj. fazu u medijskom ciklusu u kojoj nove tehnologije ne uspevaju da ispune očekivanja i brzo izlaze iz mode.

Uprkos senzacionalizmu i za razliku od mnogih tehnologija koje su joj prethodile, kao što su video telefonija, kancelarija bez papira i mobilna televizija, cloud computing će sasvim sigurno ostati prisutan i evoluirati tokom godina koje slede. Potpuno će izmeniti način rada ljudi, kao i poslovanje kompanija, omogućavajući im da koriste usluge na ekonomičniji način.

Usluge cloud computinga naročito su privlačne za male ili početničke kompanije koje ne mogu priuštiti velike inicijalne investicije u informatičku opremu. Ipak, nije verovatno da će veće organizacije potpuno napustiti model informatičkih aktivnosti na licu mesta ili da će informatičke kapacitete koji imaju centralnu ulogu u njihovoj tržišnoj konkurentnosti, zameniti uslugama cloud computinga. Mnoge kompanije i dalje će zahtevati nivo bezbednosti, performansi ili specijalizacije aplikacija koji ne može biti dostignut korišćenjem javnih usluga cloud computinga. One će možda formirati sopstvenu privatnu arhitekturu cloud computinga, skrivenu iza korporativnih firewallova, kako bi iskoristile njihovu efikasnost, ali uz veću bezbednost i kontrolu.

Ukratko, cloud computing ne predstavljaju prolaznu modu, ali ni revoluciju u elektronskom poslovanju. Umesto toga, većina kompanija verovatno će koristiti kombinovano informatičko okruženje, u kojem će aplikacije, infrastruktura i u pojedinim slučajevima, svi poslovni procesi, biti realizovani putem javnih i privatnih cloud computinga.

Šta je cloud computing?

Danas svi govore o cloud computingu, ali čini se da svako koristi drugačiju, iako sličnu, definiciju, u zavisnosti od svoje pozicije. Na primer, oni koji rade u oblasti usluga imaće drugačiju definiciju cloud computinga od nekoga ko radi na sistemskoj arhitekturi.

Gartner i Forrester nude sledeće definicije: "Oblast računarstva u kojoj se veoma skalabilni informatički kapaciteti obezbeđuju u vidu usluge isporučene putem interneta brojnim eksternim potrošačima", odnosno "Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja hostuje aplikacije namenjene krajnjim korisnicima i čije se usluge naplaćuju na bazi ostvarene potrošnje."

Intel takođe ima sopstvenu definiciju cloud computinga, koja uzima u obzir njegovu arhitekturu i usluge, pri čemu postoji razlika između javnih i privatnih cloud computing mreža: "Arhitektura cloud computing: usluge i podaci egzistiraju u deljenom, dinamički skalabilnom skupu resursa zasnovanom na tehnologijama virtualizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruženjima."

Usluge cloud computinga: servisi za potrošače ili kompanije realizuju se putem javnog interneta. Oslanjajući se na arhitekturu cloud computinga, skaliranje usluga vrši se bez intervencije korisnika i obično se naplaćuje na osnovu ostvarene potrošnje.

Privatni cloud computing: arhitektura oblaka je smeštena iza firewalla organizacije i pruža informatičke usluge za internu upotrebu.

Cloud computing možemo posmatrati kao novi koncept zasnovan na ranijim modelima distribuiranih usluga koji su stvoreni tokom poslednje decenije, uključujući računarstvo u vidu usluge (utility computing), usluge na zahtev (on-demand services), mrežno računarstvo (grid computing) i softver u vidu usluge (software-as-a-service). Međutim, cloud computing od tradicionalnih internet servisa razdvaja inherentna dinamična i fleksibilna arhitektura koja omogućava korisnicima informatičkih tehnologija da plaćaju samo one usluge koje su im zaista potrebne, kao i da u kratkom vremenskom roku višestruko povećaju njihov obim.

Na koji način se cloud computing koristi danas?

Najveći deo arhitekture cloud computinga koji se danas koriste obuhvata javne cloud computing mreže namenjene pružanju usluga putem interneta, kao što su Google Search, Microsoft Hotmail ili Google Adsense. Veliki provajderi usluga, zajedno sa tipičnim pionirima u prihvatanju novih tehnologija kao što su finansijske usluge, superkompjuteri i farmaceutske kompanije, takođe primenjuju arhitekturu cloud computinga prilikom implementacije privatnih cloud mreža zaštićenih firewallom. Ovaj način korišćenja još uvek je u početnoj fazi i očekuje se da će ostvariti dalji rast na bazi korporativnih tehnologija virtualizacije koje se već sada uvode.

Javne usluge cloud computinga uglavnom su usmerene ka potrošačkim uslugama kao što su pretraživanje na internetu, lični email servisi (Yahoo mail, Gmail, Hotmail), društveno povezivanje (social networking) i druge primene Interneta 2.0 (Web 2.0). Male i početničke kompanije takođe privlači koncept usluga pruženih putem cloud computinga, obzirom na to da on omogućava smanjenje inicijalnih investicija u informatičku opremu. Očekuje se da će neke od većih kompanija uvesti usluge cloud computinga u oblasti aplikacija za koje se smatra da nemaju kritičnu važnost za poslovanje – kao što je internet softver za upravljanje rasporedom putovanja zaposlenih ili za podršku u sferi menadžmenta ljudskih resursa.

Međutim, za mnoge kompanije, informatička infrastruktura blisko je povezana sa centralnom oblašću njihovog poslovanja i eksternalizacija računarskih kapaciteta predstavljala bi veliki poslovni rizik. Bezbednost, pouzdanost, performanse i usaglašenost sa standardima predstavljaju najvažnija pitanja za rukovodioce informatičkih odeljenja, prilikom procenjivanja novih tehnologija. Na primer, biotehnološka kompanija možda neće želeti da vrši modeliranje novih lekova izvan sopstvenih zidova, već će za naprednu simulaciju novih jedinjenja iskoristiti sopstvene servere. Kako bi iskoristila svu fleksibilnost i efikasnost arhitekture cloud computinga, ta kompanija može razviti internu, privatnu cloud computing mrežu nad kojom će imati veću kontrolu i ostvariti veću bezbednost računarskih resursa.

Ko pruža usluge cloud computinga?

Postoje tri kategorije visokog nivoa usluga cloud computinga: softver u vidu servisa (software-as-a-service, SaaS) – softver koji je implementiran u obliku hostovanog servisa kome se pristupa putem interneta; platforma u vidu servisa (platform-as-a-service, PaaS) – platforme koje mogu biti korišćene za realizaciju aplikacija obezbeđenih od strane klijenata ili partnera provajdera platforme; i infrastruktura u vidu servisa (infrastructure-as-a-service, IaaS) – računarska infrastruktura, kao što su serveri, skladištenje podataka i umrežavanje, ostvarena u vidu cloud computinga, obično korišćenjem virtualizacije.

Infrastruktura u vidu servisa može obezbediti pristup serveru, delu servera ili skladišnom prostoru, kao što je, na primer, sistem Rackspace Cloud Servers. Amazon-ov Elastic Compute Cloud (EC2) predstavlja primer platforme u vidu servisa. Amazon omogućava dizajnerima da koriste njegove virtualizovane i udaljene servere za razvoj aplikacija i njihovo hostovanje uz upotrebu modela plaćanja na bazi ostvarene potrošnje. Google-ov App Engine predstavlja još jedan primer platforme u vidu servisa.

Salesforce.com je primer softvera u vidu servisa. Salesforce.com već skoro deset godina implementira rešenja za menadžment odnosa sa klijentima (Customer Relationship Management, CRM) uz upotrebu modela softvera u vidu servisa, i smatra se da predstavlja jednog od pionira upotrebe modela isporuke u vidu servisa u oblasti računarske tehnologije. Giganti kao što su IBM i Microsoft načinili su sopstvene investicije u oblasti usluga cloud computinga. Uz to, SAP i Oracle tvrde da će sledeća generacija njihovih poslovnih aplikacija moći da koristi cloud computing i da će biti dostupna u formi softvera u vidu servisa (SaaS).

Prednosti korišćenja cloud computinga

• Usluge se plaćaju na pay-as-you-go osnovi
• Fiksni mesečni troškovi su niski jer cloud computing mreže koriste prednost koju donose velike brojke – milioni korisnika, i niski troškovi funkcionisanja kao kod informatičkih centara kojima se upravlja iz druge prostorije
• Nije potrebna početna investicija u IT, što je posebno privlačno malim i srednjim preduzećima i tek osnovanim firmama
• Nema potrebe da se instaliraju i održavaju serveri, upravlja nadgradnjom ili da se brine o tome da li je softver kompatibilan sa hardverom
• Nema potrebe za upravljanjem licencama aplikacija
• Lako se može prilagoditi potrebama više korisnika ili dodatnih usluga – ili se smanjiti aktivnosti kad potražnja za uslugama sezonski opadne
• Mogućnost pristupa dokumentima i karakteristikama sa bilo koje mašine umesto vezanosti za određeni uređaj
• Može se proširiti, a ne mora da se nabavlja, što je korisno nekim kompanijama

Izazovi široko rasprostranjenom prihvatanju

• Fiksni mesečni troškovi se moraju plaćati neprestano, a kod softvera u vašim prostorijama su troškovi na početku visoki, ali kasnije opadaju
• Nedostatak jasnoće u pogledu licenci za softver i oporezivanja
• Upravljanje može biti problem – cloud computing je najmanje transparentan metod pružanja usluge iz spoljnih izvora, a podaci se skladište i obrađuju spolja na više nenaznačenih lokacija, koje obezbeđuju drugi neimenovani pružaoci usluga, i sadrže podatke od više klijenata
• Dostupnost nije zagarantovana – malo pružalaca usluga serverskog oblaka nude bilo kakve garancije u pogledu kontinuiranosti usluge, roka za popravke ili povraćaj podataka, što znači da su ove usluge nepouzdane sa stanovišta aplikacija kod kojih je pitanje misije od kritične važnosti
• Privatnost je ozbiljan problem – nakon što podaci napuste prostoriju i pređu u cloud computing, kriminalcima, špijunima i rivalima je lakše da dođu do njih. Danas pružaoci usluga cloud computinga ne nude temeljne garancije ili rešenja u slučaju ugrožavanja poverljivosti podataka
• Povinovanje propisima postoje složenije. Na primer, pružaoci ovih usluga bi mogli da prebace podatke u drugu zemlju gde su energetski troškovi niži, ali su propisi labaviji. Ko će snositi zakonsku odgovornost za upravljanje podacima, zadržavanje podataka, transparentnost zapisa i tačnost u vođenju računovodstva kako to traže mnoge regulatorne agencije? Do danas, nijedna kompanija koja nudi usluge cloud computinga nije spremna (ili finansijski sposobna) da pruži onu vrstu garancija i osiguranja koje bi tražile velike kompanije radi preuzimanja rizika korišćenja ovih usluga.

Intel u sferi cloud computinga?

Intel je oduvek imao centralnu ulogu u evoluciji računarstva – od stvaranja ličnog kompjutera do širenja interneta i razvoja mobilnog računarstva. Intel nije predstavljao samo proizvođača naprednih mikroprocesora i silikonskih proizvoda, već je i udružio snage sa drugim tehnološkim kompanijama i industrijskim konzorcijumima kako bi se razvili standardi i modeli korišćenja od kojih će koristi imati i potrošači i kompanije. To ćemo nastaviti da radimo i tokom evolucije cloud computinga.

Intel je usredsređen na dve primarne oblasti u okviru cloud computinga: prvo, da stvori najbolje proizvode koje odlikuje energetska efikasnost i virtualizacione sposobnosti od ključnog značaja za sve takve sisteme i, drugo, da optimizuje platforme, softver i baze podataka za cloud computing velikih razmera sa ciljem da se maksimalno uveća efikasnost i smanje ukupni troškovi poslovanja (total cost of ownership, TCO).

1) Vrhunski proizvodi za cloud computing

Uvećanje sveukupne efikasnosti i učinka radi smanjivanja kapitalnih i operativnih troškova predstavlja jedan od najznačajnijih zahteva za stvaranje infrastrukture cloud computinga bilo koje razmere. Intel procenjuje da kapitalni troškovi hardvera za servere i skladištenje podataka, zajedno sa troškovima električne energije i hlađenja, čine preko 75 procenata ukupnih radnih troškova za velike cloud computing mreže. Intelove komparativne prednosti i iskustvo omogućavaju stvaranje vrhunskih proizvoda koji mogu da se uhvate u koštac sa izazovom smanjivanja ukupnih radnih troškova:

• Energetska efikasnost: Intelova serija procesora Xeon 5500 sa četiri jezgra, bazirana na Nehalemu, mikroprocesorskoj arhitekturi sledeće generacije, nudi najviši nivo performansi sistema po vatu snage; troši manju količinu energije kada sistem nije pod opterećenjem; i dinamički uključuje i isključuje jezgra u skladu sa trenutnim potrebama. Zahvaljujući svemu ovome, moguć je razvoj infrastrukture cloud computinga uz manji broj servera i nižu potrošnju energije.
• Virtualizacija: Intelova serija procesora Xeon 5500 omogućava korišćenje većeg broja virtuelnih mašina (virtual machines, VM) po serveru od svih drugih proizvoda na tržištu, kao i jedinstvenu sposobnost izolovanja radnog opterećenja za okruženja cloud computinga sa više istovremenih organizacija-korisnika (multi-tenant okruženja). Takođe, ova procesorska serija podržava i Intelov koncept VT FlexMigration, koji omogućava praktično neograničeno sjedinjavanje i spregu računarskih resursa, uključujući i one koji koriste različite generacije Intelove serverske tehnologije. U kombinaciji sa virtualizacionim performansama koje su u samom vrhu među dostupnim proizvodima u ovoj oblasti, i zahvaljujući jedinstvenim karakteristikama unosa i isporuke podataka (I/O), implementacija sistema je olakšana zahvaljujući mogućnosti jednostavne i bezbedne migracije virtualizovanih radnih opterećenja u okviru celokupne infrastrukture cloud computinga.
• Visoki učinak: Kada se radi o radnim opterećenjima opšteg karaktera, Intelova serija procesora Xeon 5500 nudi do 3,5 puta veći propusni opseg; 2,25 puta veći učinak; i 2 puta veći broj softverskih niti (software threads) i učinak na zahtev (on demand) u poređenju sa prethodnom generacijom Intelove serije procesora Xeon 5400. S obzirom na to da cloud computing po svojoj definiciji predstavljaju okruženje opšte svrhe – koje hostuje veliki broj različitih vrsta aplikacija – preporučljivo je izabrati procesore sa širokim rasponom visokih performansi, umesto onih koji imaju prednost samo prilikom izvršavanja specijalizovanih zadataka.

2) Optimizacija za cloud computing mreže velikih razmera

Intel poseduje jedinstvenu sposobnost da ponudi celovit niz proizvoda, tehnologija i kapaciteta koji su specifično optimizovani za ispunjavanje zahteva arhitekture cloud computinga velikih razmera.

• Optimizovane platforme i tehnologije: Intel proizvodi specijalno prilagođene procesore niske potrošnje (low voltage CPUs), izuzetno efikasne serverske matične ploče, kao i tehnologije upravljanja potrošnjom struje (power management) i virtualizacije.
• Optmizovani softver: Intel nudi direktni konsalting u oblasti optimizacije softvera za provajdere cloud computinga velikih razmera kojim se može uvećati učinak sistema baziranih na Intelovim tehnologijama. Pored toga, Intel je načinio investicije u oblasti unapređenja tehnologije paralelnog programiranja, i razvija softver i firmver (firmware) koji će provajderima cloud computing usluga omogućiti puno iskorišćenje Intelovih višejezgarnih procesora i tehnologija.
• Optimizovane tehnologije menadžmenta: Intel razvija pametne tehnologije za bolje upravljanje potrošnjom električne energije u velikim centrima za obradu podataka, kao što su: Intelov Dinamički menadžer čvorišta napajanja (Intel Dynamic Power Node Manager), koji smanjuje potrošnju energije servera bez negativnog uticaja na performanse; Interfejs za upravljanje centrima za obradu podataka (Data Center Management Interface, DCMI), koji olakšava upravljanje velikim brojem servera u centrima za obradu podataka, čime se smanjuju troškovi; i Intelov Dinamički menadžer potrošnje energije centara za obradu podataka (Intel Dynamic Power Data Center Manager, DCM), koji interpretira sveukupnu strategiju za centar za obradu podataka i prevodi je u individualnu strategiju za svaki pojedinačni server.
• Optimizovani centri za obradu podataka: koristeći svoje iskustvo u stvaranju nekih od najsnažnijih centara za obradu podataka u svetu, Intel vrši konsultacije sa nekoliko velikih operatera cloud computinga u projektima centara za obradu podataka sa ciljem da u najvećoj meri uveća efikasnost dizajna, hlađenje, raspored i strategiju realizacije električnih komponenti.

Neki od najvećih provajdera cloud computing rešenja u svetu usvojili su optimizovane Intelove tehnologije kao osnovu sa svoju infrastrukturu i u saradnji sa Intelom rade na daljoj optimizaciji koja može smanjiti ukupne troškove rada i unaprediti realizaciju usluga. Na primer:

• Facebook je usvojio Intelovu seriju procesora Xeon 5400 kao osnovu za svoj centar za obradu podataka u 2008. godini, kada je bila neophodno uvećanje kapaciteta za podršku baze korisnika koja je rapidno rasla. Pored toga, Intel i Facebook su sarađivali na projektu dodatne optimizacije Facebook-ovog programskog koda namenjenog Intelovim procesorima.
• Tencent – vodeća kompanija za društveno povezivanje u Kini – sarađuje sa Intelom kako bi povećala energetsku efikasnost svojih centara za obradu podataka korišćenjem Intelovog dizajna za centre za obradu podataka i tehnoloških projekata.
• Baidu – vodeći internet pretraživač u Kini – traga za mogućnostima da ostvari značajne uštede energije i istovremeno poveća gustinu i efikasnost primene servera uz pomoć Intelovog Dinamičkog menadžera čvorišta napajanja (Intel® Dynamic Power Node Manager).
• Oracle sarađuje sa Intelom na projektu integrisanja i optimizacije bezbednosnih tehnologija sa ciljem da se obezbedi privatnost i bezbednost u deljenim javnim okruženjima cloud comutinga, uključujući i jačanje bezbednosti virtuelnih mašina.
• HP, Yahoo! i Intel, između ostalih, osnovali su OpenCirrus - otvoreni istraživački projekat cloud computinga namenjen istraživanju dizajna, snabdevanja i menadžmenta naprednih servisa cloud computinga.

Zaključak

Fenomen cloud computinga istinski je prisutan, ali mora biti posmatran u pravom kontekstu. Najveći deo potrošnje u oblasti informatičkih tehnologija i dalje će se odnositi na tradicionalne servere i softver: IDC procenjuje da će do 2012. devet procenata ove potrošnje biti utrošeno za realizaciju usluga cloud computinga. Arhitektura cloud computinga pruža atraktivne mogućnosti za povećanu efikasnost, fleksibilnost i skraćeno vreme plasiranja proizvoda na tržištu. Bez obzira na to da li kompanije grade obimnu infrastrukturu za cloud computing ili privatne cloud computing mreže namenjene internoj korporativnoj upotrebi – postoje određeni zajednički zahtevi za velikom energetskom efikasnošću, virtualizacionim sposobnostima i performansama. U ovom trenutku, Intelovi proizvodi i tehnologije zauzimaju jedinstvenu poziciju za ispunjavanje današnjih i budućih zahteva infrastrukture cloud computinga u procesu daljeg razvoja ovog inovativnog modela računarstva.