"Glavni greh Aleksandra Vučića nije u onome što je uradio, već u onome što nije hteo da bude"

Postoji jedna velika zabluda koja se godinama uporno prodaje javnosti &scaron;irom regiona. Ta zabluda glasi da je Aleksandar Vučić problem zato &scaron;to je uradio ne&scaron;to pogre&scaron;no, zato &scaron;to je povukao neki katastrofalan potez ili zato &scaron;to je Srbiju odveo u političku izolaciju. Da je to zaista tako, stvari bi bile mnogo jednostavnije, navodi se u tekstu objavljenom na portalu Borba.me.Tekst prenosimo u celosti: &quot;Kritika bi bila logična, protivljenje razumljivo, a politički sukob prirodan. Međutim, stvarni problem nije u onome &scaron;to je Vučić uradio. Stvarni problem nalazi se u onome &scaron;to nije hteo da bude.Nije hteo da bude politički klon.Nije hteo da bude upravnik države koji će čekati instrukcije iz tuđih centara moći.Nije hteo da bude lider kojem će najveći politički domet biti sposobnost da bez gre&scaron;ke ponovi ono &scaron;to je prethodno napisano u nekoj ambasadi ili briselskoj kancelariji.I upravo zbog toga je postao meta.Jer istorija nas uči da velike sile mnogo lak&scaron;e podnose slabe protivnike nego neposlu&scaron;ne saveznike. Slab protivnik ne predstavlja problem. Neposlu&scaron;an saveznik predstavlja opasnost jer pokazuje da postoji mogućnost drugačijeg puta.BALKAN JE TREBALO DA BUDE PROSTOR POLITIČKIH KLONOVAGodinama je na Balkanu stvaran politički model u kojem su države formalno bile nezavisne, ali je njihova politička sloboda bila pažljivo ograničena nevidljivim granicama preko kojih nije bilo poželjno prelaziti. Mogli ste da menjate vlade, ministre i predsednike, mogli ste da organizujete izbore i govorite o demokratiji, ali nije bilo poželjno da ozbiljno menjate pravac kretanja.Su&scaron;tina tog modela bila je jednostavna. Sve države regiona morale su ostati politički predvidive, ekonomski zavisne i geopolitički disciplinovane. Njihov razvoj morao je biti usklađen sa interesima većih igrača, njihova spoljna politika morala je imati unapred poznate granice, a njihovi lideri morali su razumeti gde prestaje njihova sloboda odlučivanja.Takav sistem nije proizvodio državnike.Takav sistem proizvodio je administratore.Nije proizvodio lidere.Proizvodio je izvr&scaron;ioce.Nije proizvodio države sa ambicijom.Proizvodio je države sa dozvolom za ograničeno kretanje.Upravo zato je pojava Srbije koja je odbila da se uklopi u unapred nacrtani okvir postala politički problem mnogo veći od same Srbije.SRBIJA JE ODBILA ULOGU KOJA JOJ JE DODELJENADok su mnoge države regiona svoju spoljnu politiku svele na dokazivanje političke podobnosti, Srbija je poku&scaron;ala da vodi politiku koja podrazumeva razgovor sa svima.Razgovor sa Va&scaron;ingtonom nije značio prekid razgovora sa Pekingom.Sastanak sa evropskim liderima nije značio zatvaranje vrata prema Moskvi.Održavanje odnosa sa Kinom nije značilo odricanje od evropskog puta.Upravo ta politika postala je najveći problem.Ne zato &scaron;to je bila pogre&scaron;na.Već zato &scaron;to je bila samostalna.U svetu u kojem se od malih država očekuje poslu&scaron;nost, sama ideja političke samostalnosti postaje oblik neposlu&scaron;nosti.Zbog toga danas imamo paradoks da je Aleksandar Vučić jedan od retkih evropskih lidera koji može da razgovara sa najvažnijim svetskim liderima, a da istovremeno bude predstavljen kao politički problem.Nije problem &scaron;to ga prima Si Đinping.Nije problem &scaron;to razgovara sa američkim predsednicima.Nije problem &scaron;to održava kontakte sa evropskim liderima.Problem je &scaron;to to sve radi istovremeno.Jer upravo to ru&scaron;i koncept sveta u kojem male države moraju birati strane i ostati trajno vezane za jednu adresu.GREH ALEKSANDRA VUČIĆA JE &Scaron;TO NIJE PRISTAO DA BUDE POLITIČKI KLONKada se skinu sve etikete, sve medijske kampanje, svi naslovi i sve političke konstrukcije, ostaje jedna vrlo jednostavna istina.Vučićev najveći politički greh nije ono &scaron;to je uradio.Njegov najveći politički greh jeste činjenica da nije pristao da bude ono &scaron;to su drugi očekivali.Nije pristao da Srbija vodi samo jednu vrstu politike.Nije pristao da prekine odnose sa onima sa kojima su drugi želeli da ih prekine.Nije pristao da interese Srbije podredi interesima drugih.Nije pristao da državnu politiku zameni političkom poslu&scaron;no&scaron;ću.I upravo od tog trenutka počinje ono &scaron;to danas traje već vi&scaron;e od jedne decenije.Ne politička kritika.Ne demokratska debata.Već sistematski poku&scaron;aj političke delegitimizacije.DECENIJA POLITIČKOG LOVA: &Scaron;TA SVE NIJE BILO DOZVOLJENO PROTIV VUČIĆA?Kada jednog dana politički istoričari budu analizirali ovaj period, te&scaron;ko će pronaći primer lidera u Evropi koji je toliko dugo i toliko intenzivno bio izložen koordinisanoj kampanji osporavanja.Jer protiv Vučića nije kori&scaron;ćena jedna metoda.Kori&scaron;ćen je čitav arsenal.1. Laži i političke konstrukcije.2. Manipulacije i organizovane medijske hajke.3. Sistematska dehumanizacija političkog protivnika.4. Svakodnevno etiketiranje i satanizacija.5. Uvređivanje porodice.6. Napadi na decu.7. Napadi na roditelje i majku.8. Kriminalizacija bez presuda.9. Politička zloupotreba tragedija i nesreća.10. Međunarodne kampanje diskreditacije.11. Kori&scaron;ćenje osuđivanih kriminalaca kao političkih svedoka i saveznika.12. Poku&scaron;aj da se svaki problem Srbije personifikuje u jednom čoveku.Malo je političara u savremenoj Evropi čija je porodica bila izložena tolikoj količini uvreda, mržnje i javnih napada. Malo je lidera za koje je bilo dozvoljeno ono &scaron;to je protiv Vučića postalo gotovo svakodnevna politička praksa.I upravo zbog toga ova priča odavno vi&scaron;e nije priča o politici.Ona je postala priča o poku&scaron;aju političkog uni&scaron;tenja.KADA NE MOGU DA POBEDE SRBIJU, POKU&Scaron;AVAJU DA UNI&Scaron;TE NJEN SIMBOLPostoji jedna stara politička logika koja kaže da kada ne možete da pobedite ideju, poku&scaron;avate da uni&scaron;tite čoveka koji tu ideju predstavlja.Upravo zato se poslednjih godina vodi rat protiv simbola.Jer je mnogo lak&scaron;e napadati Vučića nego objasniti za&scaron;to je Srbija postala nezaobilazan faktor na Balkanu.Mnogo je lak&scaron;e proizvoditi afere nego objasniti za&scaron;to Srbija danas razgovara sa centrima moći koji su nekada region posmatrali isključivo kao periferiju.Mnogo je lak&scaron;e govoriti o Vučiću nego priznati da je Srbija pod njegovim vođstvom postala politički relevantnija nego &scaron;to su mnogi očekivali i želeli.Zbog toga se svaki uspeh relativizuje, svaka inicijativa osporava, svaki međunarodni sastanak minimizira, a svaka politička odluka pretvara u predmet vi&scaron;ednevnih kampanja.Jer meta nikada nije bio samo čovek.Meta je politika koju predstavlja.SRBIJA DANAS RAZGOVARA SA SVIMA, A TO SE NE PRA&Scaron;TANekada su od balkanskih lidera očekivali da budu regionalni administratori.Vučić je poku&scaron;ao da bude državnik.Nekada su od Srbije očekivali da prihvata gotova re&scaron;enja.Srbija je odlučila da učestvuje u njihovom kreiranju.Nekada su od malih država očekivali poslu&scaron;nost.Srbija je pokazala ambiciju.A ambiciozna Srbija nikada nije bila poželjan projekat za one koji Balkan vide kao prostor trajne političke zavisnosti.Upravo zato napadi ne prestaju.Jer ovde nije reč o jednom mandatu, jednoj vladi ili jednom političkom ciklusu.Ovde je reč o sukobu dva potpuno različita pogleda na svet.Jedan smatra da male države imaju pravo da same odlučuju.Drugi smatra da im je dozvoljeno samo da biraju način na koji će sprovoditi odluke koje su drugi već doneli.PRAVI PROBLEM NIJE VUČIĆ &ndash; PRAVI PROBLEM JE SRBIJA KOJA ODLUČUJE SAMAZato se danas ne vodi borba samo protiv jednog političara.Vodi se borba protiv ideje da Srbija ima pravo da sama određuje svoje interese.Vodi se borba protiv ideje da jedna balkanska država može da razgovara i sa Istokom i sa Zapadom.Vodi se borba protiv ideje da male države ne moraju biti politički protektorati.I upravo zbog toga pravi greh Aleksandra Vučića nije ono &scaron;to je uradio.Njegov greh je &scaron;to nije pristao da bude ono &scaron;to su drugi planirali da bude.&Scaron;to nije pristao da bude politički klon.&Scaron;to nije pristao da bude poslu&scaron;nik.&Scaron;to nije pristao da Srbiju pretvori u državu koja će za svaku važnu odluku tražiti dozvolu sa strane.A za one koji su godinama verovali da imaju pravo da odlučuju umesto drugih, upravo je to najveći mogući politički prestup&quot;.

"Glavni greh Aleksandra Vučića nije u onome što je uradio, već u onome što nije hteo da bude"

7 Komentari