Jevtović za "Srpski kompas": "Blokaderi ostaju bez samoproglašenog Vođe"

Kolumnu novinara Zorana Jevtovića za &quot;Srpski kompas&quot; prenosimo u celosti:&quot;U novijoj srpskoj istoriji lik rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića svakako će biti upamćen, bilo po narcisoidnoj opčinjenosti vladanjem, bilo po stilski diskretnim političkim preletima, bilo po mudrom ćutanju koje drugima ne dozvoljava da vide &scaron;ta misli. Mnogi čak podrazumevaju da čovek koji mnogo ćuti jo&scaron; vi&scaron;e zna, pretpostavljajući da mnogo brine kad toliko tajni treba da sačuva. Čovek koji ne želi da razlikuje autonomiju Univerziteta od anarhije u državi, iznenadno se uzdigao iznad zakona, samokandidovanjem za lidera studentske liste i de facto nosioca opozicione liste. Bez po&scaron;tovanja akademskih principa i pedago&scaron;ke čestitosti, selektivnom amnezijom sopstvene pro&scaron;losti u kojoj se dobrano ljuljao pod skutovima vlasti koju sada ru&scaron;i &ndash; sutra bi da vodi zemlju&hellip; Prelaz iz jedne u drugu političku opciju je normalan i de&scaron;ava se svuda gde postoji politička kultura, ali nigde bez partije i birača koji to podržavaju, bez ideolo&scaron;ke strasti, sa profesionalnim integritetom, novim političkim programima i listama ljudi koji će ih realizovati. Kod profesora Đokića sve je suprotno. Zloupotrebljavajući Univerzitet kao političku platformu za narasle ambicije, rektor je krenuo u uni&scaron;tavanje visokog obrazovanja, ali i dru&scaron;tva u celini. Tražeći &#39;programe&#39; i uputstva po stranim ambasadama i arkanskim centrima moći, od Brisela preko Nemačke i Velike Britanije, do Vatikana, uz forsiranje narativa o obećanoj demokratiji, on je skupio hrabrosti da konačno istupi sa balkona Rektorata i obelodani svoj cilj: političar Đokić smeniće rektora koji se slučajno isto tako zove.Zloupotrebljavajući Univerzitet kao političku platformu za narasle ambicije, rektor je krenuo u uni&scaron;tavanje visokog obrazovanja, ali i dru&scaron;tva u celiniI plenuma&scaron;i su prepoznali hipokriziju rektora koji se odrekao velike većine svojih studenata, staviv&scaron;i se na stranu blokadera. Ultimativno su zatražili da se ogradi od svake pomisli da im takav čovek može biti Vođa. Izbegavanjem personalizacije ne žele čitav pokret profilisati kroz lice političkog kameleona, makar to formalno bio i prvi čovek Univerziteta. Kao i &scaron;to su njihove akcije kolektivne i anonimne, tako je i zahtev plenuma&scaron;kog VSD anoniman, ba&scaron; kao &scaron;to se savetuje u Blokadnoj kuharici zagrebačkih kolega. &#39;Nehijerarhijski, direktno demokratski model odlučivanja u potpunosti isključuje potrebu za vođama&#39;, kaže se u poglavlju &#39;Pitanje vođstva i odnos s medijima&#39;, uz savet kako je posebno važno suzbiti &#39;liderske ambicije&#39;. Možda ih sada&scaron;nji rektor Beogradskog univerziteta na početku svog akademskog mandata nije imao, ali su u međuvremenu narasle kao kvasac, do želje za političkim ustoličenjem na vrhu države. I strast za vladanjem nije diskutabilna, problem je samo &scaron;to se za nju bori sa autonomnih prostora Univerziteta na kojem je članom 43, stav 10 Zakona o visokom obrazovanju zabranjen svaki politički, stranački ili verski aktivizam.Neki mediji su ovih dana objavili navodno programski tekst &#39;Zajedno smo jači&#39;, kojim blokaderi ultimativno zahtevaju da se rektor javno odrekne ambicija da im je, u međuvremenu, bez ikakvog obrazloženja postao Vođa. Tekst vrvi od pokajanja i diskretnih priznanja o pogre&scaron;noj percepciji zbog koje preti opasnost da se čitav studentski pokret degradira, pa stoičkom vrlinom samoporicanja političar Đokić priznaje: &#39;Počev&scaron;i od upada Uprave kriminalističke policije u rektorat Univerziteta u Beogradu, 31. marta 2026., u javnosti je građena atmosfera da sam ja, kao rektor Beogradskog univerziteta, zvanični predstavnik ili vođa Studentskog pokreta. Želim da naglasim da nisam zvanični predstavnik studenata, ali da čvrsto stojim uz njih u njihovoj borbi za pravednije dru&scaron;tvo izgrađeno na temeljima znanja, odgovornosti i solidarnosti. Studenti sami sebe predstavljaju i suvereno donose svoje odluke u skladu sa demokratskim načelima njihovog pokreta. Kada za to dođe vreme, studenti će izabrati svoje glasnogovornike i predstavnike. Nagla&scaron;avam da su studenti nosioci dru&scaron;tvenih promena, a na svima nama je da budemo uz njih, da ih podržimo, da ih branimo i da čuvamo na&scaron; univerzitet i na&scaron;u Srbiju. Studenti pobeđuju!&#39;Strast za vladanjem nije diskutabilna, problem je samo &scaron;to se za nju bori sa autonomnih prostora Univerziteta na kojem je članom 43, stav 10 Zakona o visokom obrazovanju zabranjen svaki politički, stranački ili verski aktivizamVetar promena ne duva iz rektorataMoć ćutanja se kroz istoriju politike uvek cenila, posebno u situacijama koje pokazuju da je čovek sposoban da se odupre spolja&scaron;njim provokacijama. Elijas Kaneti u kapitalnom delu Masa i moć to opisuje kao trenutak kada je &#39;čovek nem, a da nije zanemeo&#39;. Rektor bira između onoga &scaron;ta bi mogao da kaže, ali i onoga o čemu bi mogao da ćuti. Na primer, o pozivu predsednika Aleksandra Vučića na dijalog o ispunjenju studentskih zahteva početkom februara, koji je prvo prihvaćen, a onda preko medija iznenadno otkazan, uz nemu&scaron;to obrazloženje da oni &#39;nemaju mandate&#39; da o tome razgovaraju. Ve&scaron;tački stvorena razlika između onoga ko stvarno odlučuje i ko glumi da je Vođa za neko vreme ostaće tajna. Studenti su, evidentno, naučili lekcije iz protesta devedestih godina, kada su vođe &#39;Otpora&#39; ugrađujući sebe u liste političkih partija potro&scaron;ile kapital građanskih &scaron;etnji prodajući svetlucave ideje demokratije za lično bogatstvo, opredeljujući se za dalje služenje zapadnim centrima moći. Na 28.oj stranici Blokadne kuharice se precizira: &#39;nužno je odbaciti pogre&scaron;ne stavove kojima bez profiliranog vođstva i konvencionalnog pristupa novinarima, pokret ne može uspeti&#39;. Drugim rečima, upravo je nepostojanje vođa &#39;najveća snaga na&scaron;eg pokreta&#39;. Rektor to izgleda nije pročitao, pa je pao na ispitu, ali mu to izgleda jo&scaron; niko nije javio.Kada se ljudi i liste koriste kao politička roba jasno je i da vreme njihovog kori&scaron;ćenja ima određene rokove. Upravo ta opredeljenost da ih nalogodavac uvek ima spremne i na raspolaganju, omogućava njihovu primenjivost u svim političkim situacijama. Fikcija da ne treba razgovarati ne vodi re&scaron;enju &ndash; odnosi u dru&scaron;tvu se razvijaju i unapređuju kroz komunikaciju; ćutanje vodi izolaciji i daljim deobama. Cilj na koji su blokaderi usmereni je jasan &ndash; vlast po svaku cenu, uključujući i ulicu kao supstituciju demokratskih procedura. Tu se oslikava razlika između sile i moći &ndash; nasilje treba da uni&scaron;ti vlast, koja istovremeno moć koristi da bi ogolila su&scaron;tinu agresivnosti blokadera. Rektor i odani dekani su studentski kristali mase, koja opčinjena pričama o boljem životu pristaje na laž. U najdubljem jezgru blokaderskih priča je tajna o blokaderskoj listi i kandidatima koji će doneti obećanu budućnost. Sve je mistifikacija, spin ve&scaron;tina začaravanja, koje treba da zavede birače na navodnu moć koju &#39;samoprogla&scaron;ene elite&#39; imaju. Diktatura jednoumlja kreira prezir prema svima koji misle drugačije, strah koji vremenom postaje navika, uz retke glasove koji pozivaju na dijalog i argumentovanu i tolerantnu raspravu. Bura političkih promena ne ide iz rektorata, centri su mnogo skriveniji i dalji&hellip;Igra prestola između blokadera i univerzitetskog vrha jo&scaron; dugo će trajati, iako je &scaron;irok dru&scaron;tveni dijalog oko strate&scaron;kih pitanja daljeg pravca razvoja Srbije neophodanUzalud je nesuđeni kolega sa liste Milo Lompar upozoravao javnost da je &#39;rektor Đokić odmetnik režima&#39;, da bi malo kasnije, u podkastu &#39;Kod Brane&#39; precizirao &scaron;ta je tačno mislio: &#39;Rektora Đokića podržavaju strani činioci i nevladin sektor prisutan u liberalnim medijima, a sa druge strane ga osporavaju nacionalno orijentisane opozicione strukture i režim koji ga vidi kao regenata, odnosno odmetnika&#39;. &Scaron;ta se de&scaron;ava i gde je nestao rektor, zapitao se nedavno i Zdravko Pono&scaron;, predsednik pokreta Srbija centar (Srce), jasno ističući da u budućim izborima nikome neće dati &#39;bezrezervnu podr&scaron;ku&#39;. Da novi politički angažman nema podr&scaron;ku desnice već je najavio Milo&scaron; Jovanović, iz Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS) saop&scaron;tavajući da politička stranka &#39;po definiciji, ne može da podrži drugu izbornu listu&#39;, rizikujući da njena ideolo&scaron;ka opredeljenja ostanu prećutana.Nekoliko sati nakon pojave prvih informacija o namerama blokadera, na dru&scaron;tvenoj mreži &#39;Instagram&#39; oglasio se i rektor beogradskog univerziteta, cinično negirajući da se ikada predstavljao kao politički lider studenata. U političkom vrtlogu u koji je svojevoljno upao rektor se nije najbolje sna&scaron;ao, potraživ&scaron;i spas u hvatanju slamke koja mu je bila najbliža &ndash; kao ikonu protesta &#39;gurali su ga drugi akteri.&#39; Igra prestola između blokadera i univerzitetskog vrha jo&scaron; dugo će trajati, iako je &scaron;irok dru&scaron;tveni dijalog oko strate&scaron;kih pitanja daljeg pravca razvoja Srbije neophodan. U trenucima pisanja ovog teksta očekujemo i zajedničko saop&scaron;tenje plenuma&scaron;a u kojem će zahvaliti svojim profesorima, &#39;Univerzitetu u Beogradu i rektoru Vladanu Đokiću na čvrstoj podr&scaron;ci&#39;. Tajne u rukama jednog čoveka mogu biti fatalne, pogotovo ako stoji na liniji dobra i zla. Rektor Đokić može preceniti institucionalno jačanje svoje moći, a političar Đokić priznati da drugi odlučuju koristeći njegovo ime.&quot;

Jevtović za "Srpski kompas": "Blokaderi ostaju bez samoproglašenog Vođe"

0 Komentari