Iz krila Grbovića otvaraju pitanje "preševske doline": Šta je pozadina rezolucije koju su podneli blokaderi?

Cilj predloga rezolucije da se osude navodni zločini Srbije nad Albancima na KiM 1998. i 1999, koja je stigla u Narodnu skup&scaron;tinu, nije samo jo&scaron; jedan poku&scaron;aj da se nametne narativ o isključivoj srpskoj krivici i obezbedi podr&scaron;ka režimu u Pri&scaron;tini, već i da se demonstriraju velikoalbanske aspiracije.Ovako sagovornici &quot;Novosti&quot; tumače zajedničku inicijativu dvoje poslanika SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina i Pokreta za demokratsko delovanje &Scaron;aipa Kamberija, koja, ističu, nije do&scaron;la slučajno u trenutku kada je na&scaron;a država izložena snažnim spoljnim i unutra&scaron;njim pritiscima. Dokument je, ukazuju, deo kontinuirane strategije internacionalizacije albanskog pitanja.U obrazloženju predloga rezolucije koriste se izuzetno te&scaron;ke kvalifikacije, poput &quot;sistematskog nasilja&quot;, &quot;državne represije&quot; i čak &quot;aparthejda&quot;, čime se Srbija praktično poziva da sama sebe proglasi odgovornom za zločine. Posebno je upadljivo &scaron;to se termin &quot;aparthejd&quot; koristi u trenutku kada srpska zajednica na KiM upozorava na institucionalnu diskriminaciju, hap&scaron;enja, oduzimanje prava i pritiske kojima je izložena pod režimom Aljbina Kurtija.Autori rezolucije, koji pripadaju poslaničkoj grupi Pokret slobodnih građana (PSG), u tekstu se bave samo zločinima nad Albancima na KiM, pa se tako pozivaju i na presude Međunarodnog suda u Hagu. Stradanja Srba u pokrajini ne pominju, iako se u tom istom Hagu očekuje presuda Ha&scaron;imu Tačiju i jo&scaron; trojici nekada&scaron;njih vođa terorističke OVK, koji se terete za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene na KiM.Ovo nije prva zajednička akcija predstavnika bo&scaron;njačke i albanske manjine, odnosno Kamberija i Ugljanina. Tako su Kamberi i poslanici SDA, podržani liderom PSG Pavlom Grbovićem, pro&scaron;le godine zajedno podneli predlog rezolucije o Srebrenici, ali i pokrenuli pitanje tzv. pre&scaron;evske doline i položaja Albanaca na jugu centralne Srbije.Naime, Skup&scaron;tini su podneli predlog rezolucije da se pitanje položaja Albanaca u Pre&scaron;evu, Bujanovcu i Medveđi uključi u dijalog Beograda i Pri&scaron;tine. U tom dokumentu, između ostalog, pominju problem navodne proizvoljne pasivizacije adresa, nepriznavanje diploma tzv. Kosova, a predloženo je i formiranje parlamentarnog tela, uz uče&scaron;će OEBS, civilnog sektora i albanskih predstavnika kako bi &quot;istražili sve slučajeve mera koje menjaju etničku strukturu ovih op&scaron;tina&quot;, pi&scaron;u Novosti.Poslanik iz Bujanovca Kamberi pro&scaron;le godine podneo je i zahtev za formiranje posebnog parlamentarnog odbora koji bi istražio navodne slučajeve smrti 135 albanskih vojnika JNA tokom osamdesetih. On se, malo-malo, obraća međunarodnim zvaničnicima, pi&scaron;e američkim kongresmenima, dok je Ugljanin, između ostalog, rado viđen gost u Pri&scaron;tini, gde se često sastaje sa Kurtijem.Istoričar Aleksandar Raković kaže, za Novosti, da SDA nastupa sa velikoalbanskih pozicija, jer je znatan deo funkcionera i članstva ove stranke albanskog porekla, uključujući i Ugljanina:&quot;On nije Bo&scaron;njak, već Albanac, njemu je maternji jezik albanski. I SDA Sandžaka gravitira ka Albancima na KiM, ne prema Sarajevu. Oni i ovom rezolucijom koju su sad podneli, osim &scaron;to malretiraju Srbiju, žele da pokažu svealbansko jedinstvo, a prave mimikriju da su Bo&scaron;njaci i Albanci zajedno. Ovde je reč o svealbanskom pokretu, koji ima nameru da podriva Srbiju, na kraju da stvori tzv. veliku Albaniju, koja bi bila 30 kilometara od Sjenice, sve do sela Kladnice. Na tome je u Novom Pazaru pre Ugljanina radio Aćif Hadžiahmetović, koji je tokom Drugog svetskog rata uveo velikoalbanski model pona&scaron;anja, stanovni&scaron;tvo je moralo da nosi albanske kape, a ne fesove... I on sam je bio etničkog albanskog porekla.&quot;Raković ističe da je vi&scaron;e od 90 odsto muslimanskog stanovni&scaron;tva u Tutinu albanskog porekla, a primili su srpski jezik u prethodna dva veka. U Novom Pazaru ih je oko 70 odsto, a u Sjenici 50.&quot;Rukovodstvo stranaka i političari u Novom Pazaru su uglavnom Albanci poreklom. Muamer Zukorlić je bio Albanac iz albanskih Kuča. Novopazarska politička elita i te kako nosi albanski identitet i usvojim političkim akcijama i ova rezolucija je jedna od njih&quot;, rekao je.

Iz krila Grbovića otvaraju pitanje "preševske doline": Šta je pozadina rezolucije koju su podneli blokaderi?

0 Komentari