Bojanić: Nedelja sećanja i zajedništva ili ispit savesti?

Sećanje na tragedije u O&Scaron; ,&quot;Vladislav Ribnikar&quot;, Duboni, Malom Ora&scaron;ju, i u O&Scaron; ,&quot;Ivan Goran Kovačić&quot; u Ni&scaron;koj Banji.Ali pitanje nije da li ćemo se setiti. Pitanje je &ndash; da li ćemo ne&scaron;to naučiti, pi&scaron;e Đorđe Bojanić na sajtu Srpskaistorija.com.Jer ako se sve svede na minut ćutanja, cveće i govore &ndash; onda smo propustili ono najvažnije.&Scaron;kola mora da bude mesto du&scaron;e, a ne samo znanja i vaspitanja.&Scaron;kole ovih dana ne treba da budu samo institucije.One moraju postati zajednice.Ne formalne radionice.Ne prazne parole.Već živ razgovor sa decom:o strahu,o usamljenosti,o nasilju koje često niko ne vidi,o tome &scaron;ta znači biti čovek.Deca ne treba da uče samo lekcije iz udžbenika &ndash; već lekcije iz života.Porodica kao prva &scaron;kolaNijedan sistem ne može zameniti ono &scaron;to počinje u domu.Dete koje ima:razgovor sa roditeljima,osećaj sigurnosti,granice i ljubav,ne traži odgovore na pogre&scaron;nim mestima.Danas smo, u ime &bdquo;prava deteta&ldquo;, često zaboravili &ndash; da dete ima i potrebu za autoritetom, vaspitanjem i vrednostima.Pravo bez odgovornosti i kazne stvara zbunjenost.Sloboda bez granice znamo da rađa haos.Gde smo pogre&scaron;ili?Ne možemo govoriti o zajedni&scaron;tvu ako ne kažemo istinu:vr&scaron;njačko nasilje se često ignori&scaron;e,agresija se relativizuje,autoritet nastavnika se uru&scaron;ava,porodica se potiskuje kao temelj dru&scaron;tva.I onda se čudimo posledicama.Nasilje ne počinje tog dana.Ono se gradi &ndash; godinama u ti&scaron;ini.Svetosavlje kao put, a ne frazaAko želimo promenu, moramo se vratiti vrednostima koje su nas održale:po&scaron;tovanje,zajedni&scaron;tvo,smirenje,odgovornost.Svetosavlje nije samo tradicija.To je način života.To znači da dete učimo: da bude čovek pre svega.&Scaron;ta ta nedelja treba da budeNe formalnost.Ne obaveza.Već:razgovor u svakom razredu,uključivanje roditelja,zajedničke aktivnosti koje grade poverenje,povratak duhovnim i moralnim vrednostima,jasno suprotstavljanje nasilju.I ono najvažnije:da dete oseti da nije samo.Pogled u budućnostAko želimo mir, ne stvaramo ga kaznama. Stvaramo ga vaspitanjem&hellip; a kazna je deo vaspitnog procesa, koja je neophodna.Ako želimo zdravu decu &ndash;moramo prvo jačati zdravo dru&scaron;tvo.Odgovor dajemo sviNedelja sećanja nije samo zbog onih koje smo izgubili&hellip; to je bol koji traje i ne zaboravlja se.Ona je zbog onih koji dolaze.Da li ćemo im ostaviti strah &ndash; ili temelj?Da li ćemo ih učiti da ćute &ndash; ili da razumeju?Odgovor ne daju institucije&hellip; odgovor dajemo svi mi.Stručne službe &ndash; srce &scaron;kole, a ne administracijaPosebno mesto u ovoj temi moraju imati stručni saradnici: pedagozi, psiholozi i sociolozi. Danas ih u &scaron;kolama često nema dovoljno, a i tamo gde postoje, njihov rad se neretko svodi na papirologiju, izve&scaron;taje i formalno &bdquo;praćenje nastave&ldquo;.To mora da se promeni.&Scaron;koli su potrebni stručnjaci koji su među decom, a ne iza stola.Potrebno je:povećati broj stručnih saradnika u &scaron;kolama,omogućiti da svakodnevno rade sa učenicima kroz radionice,usmeriti njihov rad na razvoj ličnosti deteta, a ne na administraciju.U situacijama kada nastavnik izostane, a nema stručne zamene, upravo stručni saradnici treba da uđu u učionicu i održe čas ili radionicu sa decom.To ne bi bili &bdquo;prazni časovi&ldquo;, već prilika da se razgovara sa decom o:zajedni&scaron;tvu i slozi,vr&scaron;njačkim odnosima,nenasilnoj komunikaciji,emocijama, strahu i odgovornosti,učenju, disciplini i samopo&scaron;tovanju.Takvi časovi bi često bili vredniji od bilo koje lekcije iz udžbenika.Građansko vaspitanje &ndash; možda propu&scaron;tena &scaron;ansaČasovi građanskog vaspitanja moraju dobiti stvarni značaj.Danas se, u praksi, ovaj predmet često svodi na:formalno popunjavanje norme,bez jasnog sadržaja i dubljeg uticaja na učenike.To je ozbiljan propust.Potrebno je:revidirati program građanskog vaspitanja,uvesti konkretne teme: nasilje, odgovornost, po&scaron;tovanje, digitalna kultura,uključiti stručne saradnike u realizaciju nastave,uvesti vi&scaron;e razgovora, manje formalizma.Ovo ne sme biti &bdquo;lak predmet&ldquo;, već ključni predmet za izgradnju ličnosti&hellip; kao i veronauka, koja je ključna.Nastavnik mora biti autoritet, a ne administratorNastavnici danas rade pod stalnim pritiskom:planova i izve&scaron;taja,roditeljskih pritisaka,straha od pritužbi i procedura.U takvom sistemu, nastavnik gubi ono najvažnije &ndash; slobodu da vaspitava.Potrebno je:omogućiti veću autonomiju nastavnika u radu,smanjiti administrativna opterećenja i razne Timove,obezbediti institucionalnu za&scaron;titu od agresivnih roditelja,vratiti dostojanstvo nastavničkom pozivu.Nastavnik nije izvr&scaron;ilac forme&hellip; on je vaspitač.OCENA IZ VLADANjA &ndash; SISTEM KOJI MORA DA SE MENjATrenutni sistem ocenjivanja vladanja u osnovnim &scaron;kolama često dovodi do apsurda:vi&scaron;e administrativne odgovornosti pada na razrednog stare&scaron;inu nego smanjena ocena učenika,pokreću se brojni postupci, izve&scaron;taji i &bdquo;planovi praćenja&ldquo;,sankcije su spore, formalne i često bez stvarnog efekta&hellip; a to deca vrlo dobro znaju, da je velika pricedura da se ocena smanji i na dovar (3).U praksi, to znači da se vi&scaron;e &bdquo;kažnjava papirom&ldquo; nego adekvatnom smanjenom ocenim iz vladanja i adekvatnom kaznenom merom.Međutim, u praksi je postupak često preopterećen administrativnim koracima.Zato je potrebno:pojednostaviti proceduru,jasno povezati pona&scaron;anje i posledicu,dati veću odgovornost učeniku, a manju birokratsku obavezu nastavniku,razmotriti da ocena iz vladanja ima težinu kao i druge ocene prilikom upisivanja u dnevnik, to radi razredni stare&scaron;ina.Jer vaspitanje i mera nije ,,papir&ldquo;.KULTURA SEĆANjA KAO TEMELj IDENTITETAKultura sećanja ne sme biti selektivna, niti svedena samo na događaje koji su nam vremenski bliži. Ako želimo zdravo dru&scaron;tvo i jasnu svest o sebi, onda moramo imati hrabrosti da pogledamo istini u oči &ndash; celoj istini.Sećanje mora obuhvatiti i stradanje srpskog naroda u 20. veku.Stradanje u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, sistem logora kao &scaron;to je Jasenovac, pogromi i progoni u akciji Operacija Oluja, zločini nad Srbima u Podrinju, stradanja u Bratuncu , kao i borbe i žrtve na Ko&scaron;arama i Pa&scaron;triku&hellip; o Pogromu Srba od strane Albanaca na Kosmetu.To nije poziv na mržnju.To je poziv na pamćenje.Istorija koja uči, a ne koja se prećutkujeZato je neophodno da se u nastavne programe istorije uvede posebna, jasno definisana celina:&bdquo;Stradanje srpskog naroda u 20. veku&ldquo;.Ne kao sporedna lekcija.Ne kao napomena na margini.Već kao temeljna oblast koja će mladim generacijama objasniti:&scaron;ta se dogodilo,za&scaron;to se dogodilo,kakve su posledice,i za&scaron;to se to nikada vi&scaron;e ne sme ponoviti.Istorija ne sme biti sterilna i bezlična.Ona mora imati lice, ime i žrtvu.Pamćenje kao odgovornostBez znanja o sopstvenom stradanju, mladi ostaju bez korena.A bez korena &ndash; nema ni stabilne budućnosti.Kultura sećanja nije opterećenje.Ona je za&scaron;tita.Ona uči: dostojanstvu, oprezu, zajedni&scaron;tvu, i vrednosti mira.Jer samo onaj ko zna &scaron;ta je izgubio-zna &scaron;ta mora da čuva.SU&Scaron;TINABez sećanja nema identiteta.Bez istine nema poverenja.Bez korena nema budućnosti.Zato kultura sećanja mora biti živa&hellip; u &scaron;kolama, u porodicama, u udžbenicima i u svesti naroda.Jer narod koji pamti &ndash; ima &scaron;ansu.Ima nade&hellip; pokrenule su se mnoge stvari koje su bile u tmini i pra&scaron;ini.Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Bojanić: Nedelja sećanja i zajedništva ili ispit savesti?

0 Komentari