"Kompas": Treba li lustrirati zaposlene na Šolakovim medijima?

Tekst prenosimo u celosti:Počeću od Kulina bana. Tačnije od Crnjanskog. Nedavno se pojavila zbirka polemičkih tekstova (Gradac, &quot;Slučaj Crnjanski&quot;). Nju je 1932. Crnjanski inicirao člankom &quot;Mi postajemo kolonija stranih knjiga&quot;, u listu &quot;Vreme&quot;, a ubrzo je prerasla u sada već čuveni&quot;rat protiv književne levice&quot;. U jednom od svojih nimalo blagih reagovanja na kritiku i kritičare njegovog pogleda na stvari, Crnjanski pi&scaron;e o &quot;socijalnom teroru&quot; koji se prodaje kao književnost. Kad pomene pridev &quot;socijalni&quot; pisac, naravno, misli na socijalistički, tj. komunistički. Među mnogim drugim negativnim pojavama pominje i &quot;propagandnu žurnalistiku&quot;.&quot;Socijalna&quot; književnost, kaže Crnjanski, jeste &quot;kulturno i biolo&scaron;ki usiljeno i nametnuto majmunisanje iz inostranstva&quot;.Po&scaron;to je reč o majmunisanju, uzmimo moj primer.Čitavog života sebe sam odgajao u duhu vrednosti zapadnog inostranstva. I smatrao sam da je kritika mog pogleda na svet &ndash; majmunisanje. Danas vi&scaron;e nisam sasvim siguran. &Scaron;ta li se promenilo? Da li sam se promenio ja ili inostranstvo?Ono &scaron;to je Crnjanski uočio kao momenat maligne alteracije kulturnog života u Jugoslaviji, danas traje u identičnoj kulturnoj, biolo&scaron;koj i socijalnoj konstelaciji u Srbiji, s tim da su metastaze zloćudne bolesti (čiju je ranu fazu Crnjanski tačno dijagnostifikovao pre skoro 100 godina) danas postale smrtonosne.U jednom od svojih nimalo blagih reagovanja na kritiku i kritičare njegovog pogleda na stvari, Crnjanski pi&scaron;e o &quot;socijalnom teroru&quot; koji se prodaje kao književnostDana&scaron;nje &quot;majmunisanje&quot; blokadersko-propagandne žurnalistike (neko će s pravom nazvati terorom!) posledica je preuzimanja svih alata Cicvarićevog tablodnog novinarstva, svih najubitačnijih oružja &quot;Pravde&quot; i &quot;Izvestije&quot; iz najboljih dana i taktičkih bojevih glava obogaćenih osiroma&scaron;enim uranijumom Folki&scaron;er Beobahtera. I ako bi me neko pitao &scaron;ta su zapadne (tačnije &ndash; evropske) vrednosti koje danas modeliraju svest na&scaron;e mladeži, odnosno na&scaron;ih &quot;studenata&quot; (ko god činio sadržaj tog pojma), rekao bih: čine ga luksembur&scaron;ki mediji plus totalitarne dru&scaron;tvene mreže nastale jo&scaron; u Orvelovim horor snovima. Profesori blokaderi koji sve to radosno gledaju tap&scaron;ući svojim ručicama, samo su dekor na toj slici.Zato blokadersko pona&scaron;anje čas miri&scaron;e na bolj&scaron;evizam, čas na fa&scaron;izam, Ako nekog ba&scaron; zanima opis tog mirisa, dao ga je Kurt Vonegat u romanu &quot;Klanica 5&quot;. Podseća na iperit i ruže. Bilo kako mu drago, danas je to miri&scaron;ljavo blokadersko majmunisanje jedino socijalno prihvatljivo pona&scaron;anje pobunjene bogate klase i superiorne rase.Da ne dužim: od opasnosti da postanemo &quot;kolonija stranih knjiga&quot; na &scaron;ta je upozoravao Crnjanski, stigli smo do realne opasnosti da postanemo kolonija stranih službi koje organizuju i vode &quot;krvavu &scaron;aku&quot;, taj zlokobni znak hibridnog rata protiv Srbije. Rat svakoga dana menja oblik i boju, ali se vodi neprekidno, godinama. Neposredni povod uvek postoji i uvek je nebitan sem u smislu energetskog potencijala da izazove emotivnu rezonanciju mirnih građana tako da oni postanu nemirni i nasilni. Da li je to poplava, saobraćajna nesreća, zemljotres, migrantska kriza, korona, litijum, Ribnikar i Dubona, nadstre&scaron;nica u Novom Sadu, svaka tragedija je dobra da se njome manipili&scaron;e, le&scaron;inari i ru&scaron;i ustavni poredak. Osim u slučaju tragične smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu jer je čak i &Scaron;olakovim direktorima te&scaron;ko da tu smrt prikače Vučiću, pa će zato telo Milice Ž. gurati pod tepih i organizovati nasilne proteste kojima se mora po svaku cenu onemogućiti policijska istraga.Ti programski direktori, inače, za sebe tvrde da su novinari i negiraju da osim njih u Srbiji ima novinara. Za novinare Informera kažu da su to &quot;zaposleni na Informeru&quot;. Jedan od zaposlenih se na&scaron;alio rekav&scaron;i da će ti &Scaron;olakovi juri&scaron;nici uskoro biti &quot;&Scaron;olakovi nezaposleni&quot;.Ti, za sada, zaposleni na &Scaron;olakovim medijima, već godinama, poslednjih meseci intenzivno, proizvode atmosferu nasilni&scaron;tva, hu&scaron;kaju na nasilje, afirmi&scaron;u ga, legitimi&scaron;u i uz pomoć svojih redovnih gostiju proizvode spiskove za odstrel političkih protivnika u konačnom Armagedonu u kom će Vučićeva vlast sa sve ćacijima biti zbrisana sa lica zemlje.Srbiji je potrebna reafirmacija demokratije i političke borbe političkim sredstvimaNe smemo tu biti nepravedni prema nevladinim organizacijama, npr. prema Crti, koja pravi spisak za odstrel Vučićevih podržavalaca, doprinoseći time stvaranju atmosfere poput one iz minhenskih pivnica tridesetih godina. I koje tim spiskom pomažu plenumima da ne gube vreme tražeći žrtve kad krenu u eliminaciju ćacija.A &scaron;ta će se desiti ako im ovaj plan ne uspe? Ako obojena revolucija kalira, ako ustavni poredak bude očuvan čak i posle mađarskih izbora? Ako mirni građani ne postanu majmuni i ako ne krenu da pale RTS i Skup&scaron;tinu dok se Dinko Gruhonjić i Mila Pajić čistih ruku kriju u pozadini? Hoće li &Scaron;olakovi zaposleni biti lustrirani, na način na koji bi oni lustrirali Vučića i njegov ansambl?Treba li to da se desi s obzorom na sva zla koje su &Scaron;olakovi mediji počinili dok su, zajedno sa blokaderskim profesorima, sudijama i tužiocima, gurali na&scaron;u decu, studente i đake, čak i one maloletne, u nasilje i u sukob s policijom? Ne. Njima ne sme da se desi ni&scaron;ta slično. Ne sme da bude ni pomisli da oni dožive ono &scaron;to su vrlo svesno i vrlo temeljno pripremali drugima.Njima je potrebno pomoći da se socijalizuju i denacifikuju po receptu Borke Pavićević. Srbiji je potrebna reafirmacija demokratije i političke borbe političkim sredstvima. A kako do toga, u sledećem broju Kompasa.

"Kompas": Treba li lustrirati zaposlene na Šolakovim medijima?

0 Komentari