"Maskiranje Srbije – Zapisi jednog prijatelja"

Tekst prenosimo u celosti:&quot;Takvi trenuci nastaju kada sudbina pronađe novu tačku oslonca. Možda je upravo takav trenutak nastao kada je avion jednog od najznačajnijih modernih umova, Erola Maska, tiho sleteo na beogradsko nebo. Bez pompe, bez senzacionalizma, kao znak dubljeg pomaka i u svetu i u nama samima.Mask nije do&scaron;ao da se slika, već da gradi most. Njegova ideja o osnivanju Instituta za istraživanje gravitacije i prostor-vremena deluje kao misaoni eksperiment, ali za one koji jo&scaron; veruju u znanje, to je realnost vredna svakog napora. A lokacija tog sveti&scaron;ta &ndash; Srbija. To po meni nije iznenađenje, već neizbežnost.Za&scaron;to Srbija? U razgovoru bez kamera rekao je: &#39;Zapanjilo me koliko mladi ovde znaju, kako misle brzo i drugačije. Imate ne&scaron;to &scaron;to je te&scaron;ko ukrotiti, ali je neprocenjivo.&#39; To &#39;ne&scaron;to&#39; jeste spoj naučnog prkosa, filozofske dubine i vere da se istina, koliko god paradoksalna, ipak može razumeti. Srbija je oduvek bila raskr&scaron;će svetova, ne Zapad, ni Istok, već prostor-vreme koje se stalno oblikuje. Dodao je i misao koja se pamti: &#39;Za Institut ovog tipa najlogičnije mesto bile bi SAD. Ali tamo bi jedni bili isključeni, drugi zapostavljeni, treći ne bi želeli da dođu. Beograd je jedini grad gde niko ne bi bio nepoželjan. Srbija je neutralna, odlučna i otvorena. Sa ekonomijom u usponu i Expo-om 2027 pred vratima, Beograd je danas grad koji niko ne može da zaobiđe i odbije.&#39; To je ono &scaron;to sam nazvao realizmom vizije: hrabrost da se trenutak prepozna i da budućnost nikne ba&scaron; ovde.Ova investicija nije pitanje kapitala, već duhovnog kapitala. Institut bi bio mesto gde se vreme meri u eksperimentima, a gravitacija proučava da bi čovek shvatio univerzum. Građani Srbije deo su tog univerzuma vi&scaron;e nego &scaron;to misle. A ulogu u svemu nose i lideri. Vizionarstvo predsednika Aleksandra Vučića ne meri se samo ekonomijom ili infrastrukturom, već i spremno&scaron;ću da otvori Srbiju naučnom dijalogu sa svetom. Prvi razgovori vođeni su tiho, uz razumevanje da znanje mora postati temelj nove politike.Za&scaron;to ću ga ponovo pozvati? Ne zato &scaron;to bismo molili, već zato &scaron;to Srbija mora da pokaže da razume put. Ne kao zemlja jeftine radne snage, već kao temelj naučne renesanse. Jer ko se usudi da prkosi gravitaciji, taj ispisuje novo poglavlje istorije. Zamislimo Institut u Beogradu, Novom Sadu ili Ni&scaron;u - izgrađen od znanja, stakla i svetla, gde srpski studenti slu&scaron;aju nobelovce, gde se Vinča, Biosens i Matematička gimnazija spajaju sa Maskovim učenjem. To ne bi izlečilo samo nauku, već i duh. Generacije bi imale razlog da ostanu ili da se vrate.A građani? To znači sve. Povratak samopouzdanja. Povratak stotina na&scaron;ih naučnika, dolazak stranih. Nova radna mesta - ne na traci, već u laboratoriji. Deca koja uče da postave pitanje na koje Google nema odgovor. Kom&scaron;ija koji radi na tajnama crnih rupa. Da prestanemo biti odliv, i postanemo izvor, izvor gravitacije. Mask je, gledajući nebo iznad Avale, rekao: &bdquo;Gravitacija nije samo sila. Ona je i veza.&ldquo; Srbija sada može privući ono &scaron;to nikada fizički nije pripadalo njenim granicama, ali jeste duhovno: progres nauke. Zato ne bi bilo neobično da mu Srbija osim gostoprimstva ponudi i bdržavljanstvo, jer po meni on već pripada ovde.U ovom nastojanju ne mislim i ne tražim političke poene. Želim da Srbija postane ono &scaron;to može da bude. Da jednog dana bude jasno: sve je ovo počelo kada je jedan čovek iz sveta prepoznao znanje tamo gde su drugi tražili trži&scaron;te. Srbija nije alternativa, ona je izbor, jer najteži eksperimenti nisu u vakuumu, već među ljudima. A ovde, vakuum ne postoji. Ovde ljudi di&scaron;u verom da će onaj ko hoda po Mesecu, možda jednog dana, krenuti iz Male Krsne.Put koji počinje sa gravitacijom zavr&scaron;ava se uspehom. Srbija, zemlja Tesle, Pupina, Milankovića, Mileve Marić, Mihajla Petrovića i drugih, zna kako se gleda u nebo, ali i kako se ne zaboravlja zemlja. Ako Institut nikne ba&scaron; ovde, možda shvatimo da nismo mi dočekali budućnost, nego je budućnost do&scaron;la da pozdravi nas.U Beogradu.U Srbiji.U nama&quot;.

"Maskiranje Srbije – Zapisi jednog prijatelja"

0 Komentari