Mediji; Centar za društvenu stabilnost: "Ivice, marica!"

Teskt prenosimo u celosti:&quot;Fokus je uglavnom bio usmeren ka (ne)delima blokadera huligana, odnosno razjarenih i neartikulisanih, socijalno marginalizovanih studenata, koji su u zanosu implementacije čegevarizma pomislili da mogu da preuzmu državu kao igračku iz ruku deteta.Medjutim, neko je shvatio da taj proces ne ide ba&scaron; tako lako, da se vlast uzima deo po deo, da se gazi dru&scaron;tvo &ndash; grupa po grupa, ali i da je za to potrebna pomoć odredjenih struktura. Recimo, bezbednosti, odnosno policije!Centar za dru&scaron;tvenu stabilnost je do sada ukazao u vi&scaron;e navrata na veze britanskog obave&scaron;tajnog i diplomatskog faktora sa policijskim strukturama, koje dosežu do 2002. godine, pa možda i ranije. U svakom slučaju, prelomni momenat u procesu njihove rapidne penetracije u srpsku policiju počinje sa posetom srpskog premijera Zorana Djindjića Londonu, 24. aprila 2002. godine, kada je do&scaron;lo do dogovora sa britanskim premijerom Tonijem Blerom da će britanski MI6 pomoći u obračunu sa Zemunskim klanom. Nakon povratka u Beograd, Zoran Djindjić je dao tajni nalog za formiranje jedne specijalne jedinice pri odeljenju Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK). Tom jedinicom rukovodili su predstavnik MUP-a Republike Srbije, načelnik odeljenja Radovan Knežević, kao i jedan predstavnik MI6 sa inicijalima E.M, dok je su&scaron;tinski rukovodilac grupe bio prekaljeni britanski obave&scaron;tajac i tada&scaron;nji ambasador UK u Beogradu, Čarls Kraford, koji se nakon Djindjićevog ubistva odmah sa američkim i francuskim ambasadorom povukao iz Srbije. Ono &scaron;to je interesantno napomenuti, o postojanju tog odeljenja nije znao čak ni ministar policije, Du&scaron;an Mihajlović. Pored samog premijera, ovo je znao jo&scaron; samo Vladimir Beba Popović, &scaron;ef biroa za komunikacije u Vladi Republike Srbije.Kao &scaron;to je i poznato, obračun sa Zemunskim klanom se zavr&scaron;io tako &scaron;to je premijer ubijen u atentatu, 12. marta 2003. godine, u dvori&scaron;tu zgrade Vlade Republike Srbije, o čijoj bezbednosti je tada MUP brinuo. Do dana&scaron;njeg dana, razvijena je čitava mreža saradnika britanske službe u okvirima srpskog MUP-a. Niko nikada nije izvr&scaron;io reformu policije, a u pojedinim situacijama, taj isti MUP je ugrozio bezbednost najvi&scaron;ih državnih zvaničnika ove zemlje.&Scaron;to se tiče trenutne situacije, u vi&scaron;e navrata svedočimo brutalnostima pripadnika policije na terenu usmerene ne prema onima koji kr&scaron;e Ustav Republike Srbije, već prema običnim gradjanima koji ne mogu vi&scaron;e da trpe sedmomesečni teror nasilnih blokadera. Poslednji takav dogadjaj bio je vidjen sinoć u Novom Sadu, kada su pripadnici policije zajedno sa nasilnikom sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, (ne)akademskim mentorom političke terorističke organizacije STAV, prof. Milo&scaron;em Jocićem, napali običnog gradjanina, sru&scaron;ili na pod i iživljavali se nad njime.Pre nekoliko sedmica, CZDS je nastojao da po&scaron;alje pristojnu poruku ministru unutra&scaron;njih poslova Ivici Dačiću u kojoj se navodi da je vreme da se napune marice. Po&scaron;tovani ministre, izvinjavamo se ako ste nas pogre&scaron;no razumeli i ako nismo bili dovoljno jasni. Ovom prilikom želimo da Vam plastično pojasnimo da ste dužni da obezbedite nesmetano funkcionisanje saobraćaja u gradovima i da nasilne blokadere privedete ili im barem napi&scaron;ete prekr&scaron;ajne kazne za ometanje saobraćaja i ugrožavanje bezbednosti na putu. Primena zakona nije stvar procene ili dobre volje, nego dužnost onih koji su za to položili zakletvu i koje narod plaća. Nadamo se da ste sada razumeli deo oko &ldquo;marice&rdquo;.Na kraju, citiraćemo Tomasa Dzefersona, jednog od osnivača države koja se danas naziva svetionikom demokratije: &ldquo;Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost&rdquo;. Zapamtite dobro ovu rečenicu!&#39;Onaj u pra&scaron;ini&#39; &ndash; CZDS&quot;.

Mediji; Centar za društvenu stabilnost: "Ivice, marica!"

2 Komentari