US Open - istorija

Ono po čemu je US Open razlikuje u odnosu na Australijen Open, Rolan Garos i Vimbldon jeste to što se u odlučujućem petom setu igra taj-brejk, a ne na razliku od dva gema kao što je to slučaj sa preostala četiri Gren slema.

Za US Open kažu da nije običan teniski turnir, da predstavlja kompletan zabavni događaj. Tih dana kada se održava, na Flešing Medouz se sjate brojne poznate ličnosti koje dolaze da podržavaju tenisere pa je tako 2007. godine u loži Novaka Đokovića sedeo Robert de Niro, u Federerovom štabu su urednica Voga Ana Vintur, modni kreator Oskar de la Renta i pevačica Gven Stefani, na tribinama se mogu sresti i Nikol Kidman, Kim Katral, Kameron Dijaz, Donald Tramp...

Prvih nekoliko godina takmičili su se samo muškarci i to u singlu. Od 1884. do 1911. godine važilo je pravilo da prošlogodišnji pobednik automatski obezbeđuje mesto u finalu. Šest godina posle osnicanja turnira pravo učešća dobile su i žene, a kasnije je uvedena i igra parova. Open era je počela 1968. kada se 96 tenisera i 63 teniserke borilo za nagradni fond od 100.000 dolara (današnja vrednost je 625.336 dolara).

Podloga na US Openu je prvobitno bila trava (1881-1974), pa potom šljaka (1975-1977), a danas je deco turf (od 1978. godine). Zahvaljujući brzim promenama tokom sedamdesetih godina prošlog veka, Džimi Konors je jedini teniser koji je osvojio ovaj turnir na sve tri podloge, 1974. na travi, dve godine kasnije na šljaci, a 1978, 1982. i 1983. na betonu. Hawk-Eye sistem koristi se od 2006. godine i igrači imaju mogućnost da traže po tri čelendža u setu plus dodatni u taj brejku. Smatra se da je uspešnost ‘oka sokolovog’ 99.2%.