Sedam decenija "Boga fudbala"

Živa legenda fudbalske igre, čovek koji je u udarnim vestima svakodnevno i danas jednako kao i tokom igračke karijere radio je šta je hteo, kad je hteo i koliko je hteo.

Prošao je u životu sve, od dna preko do vrha do ponovnog doticanja dna – a uvek ćemo pamtiti njegove spektakularne golove, senzacionalna zagrevanja, ali i brojne kontroverze. Saga koja traje već 60 godina počela je u Lanusu, južnom predgrađu Buenos Ajresa u siromašnoj porodici.

Bio je prvi sin posle četiri ćerke, a ima i dva mlađa brata koji su takođe bili profesionalni fudbalri.

Profesionalnu karijeru počeo je 20. oktobra 1976. u Argentinos Juniorsu, deset dana pre svih 16. rođendana.

Posle samo nekoliko minuta na svom debiju gurnuo je loptu kroz noge Huanu Dominugu Kabreri što je postao legendaran potez.

"Tog dana sam osetio da držim nebo u rukama", rekao je Maradona. Posle pet godina u Juniorsima i 115 golova na 167 utakmica prešao je u veliku Boku Juniors za 4.000.000 dolara.

Rivalski River Plejt mu je nudio najveću platu u timu, ali je on odbio ponudu jer je uvek želeo da igra za Boku.

Na debiju dva dana kasnije postigao je dva gola, a potom je bio strelac i u pobedi nad Riverom 3:0 u svom prvom "Superklasiku" na "Bombonjeri".

Posle Svetskog prvenstva 1982. prešao je u Barselonu u najvećem transferu u istoriji fudbala vrednom 7,6 miliona dolara.

Photo by Rodrigo Valle/Getty Images

U junu 1983. godine postao je prvi fudbaler u istoriji Barselone kojem su aplaudirali navijači najvećeg rivala Real Madrida.

Maradona je predriblao golmana Agustina, a potom se zaustavio dok je prilazio nebranjenom golu kako bi defanzivac Huan Hoze proklizao pored njega u nameru da ga izblokira i udario u stativu, pre nego što je Argentinac zatresao mrežu.

Prvi sledeći igrač Barselone koji je dobio ovacije Santjago Bernabeua bio je Ronaldinjo 2005, a potom i Andres Inijesta deset godina kasnije. Na kraju sezone 1983/1984 je isplivao njegov nezgodan temperament, kada se u finalu Kupa kralja potukao sa igračima Atletik Bilbaa koji su ga oštro faulirali, a potom vređali.

Sve se dogodilo pred 100.000 gledalaca na Bernabeuu, među kojima je bio i španski kralj Huan Karlos, a pošto nije dobio očekivanu podršku kluba, zahtevao je transfer.

Tako se posle dve i po sezone i 38 golova na 58 utakmica preselio u Napoli za 10,5 miliona dolara.

Photo by Michael Steele/Getty Images

Dočekalo ga je 75.000 navijača na San Paolu kao svojevrsnog "mesiju".

"Nemamo gradonačelnika, kuće, škole, autobuse, posao, ali ništa od toga nij bitno jer imamo Maradonu", pisale su lokalne novine.

I Maradona je opravdao njihova očekivanja, u Napoliju je dostigao vrhunac svoje profesionalne karijere, postao kapiten i doneo klubu dugo čekanu prvu titulu šampiona Italije 1987. godine. Tri godine kasnije Napoli je osvojio i drugu titulu, uz dva druga mesta u međuvremenu, te trofej Kupa Uefa 1989.

Sa 115 golova bio je najbolji strelac u istorji Napolija dok ga nije nadmašio Slovak Marek Hamšik 2017.

Maradona je i dan danas kultna ličnost u Napulju, čije čuvene zgrade krase murali sa likom Argentinca, a u gradu je rođeno na hiljde dečaka koji nose ime u njegovu čast.

Photo by Allsport/Getty Images

Impresivnu karijeru je uništio 1992. godine kada je kažnjen na 15 meseci zbog upotrebe kokaina. Iako su ga tražili Real Madrid i Olimpik Marsej, prešao je u Sevilju gde je ostao jednu sezonu.

Potom se vratio u domovinu i zaigrao za Njuels Old Bojse, a 1995. se vraća u voljenu Boku.

Za reprezentaciju Argentine je odigrao 91 utakmicu i postigao 34 gola, a vrhunac je dostigao na Mundijalu 1986. gde je ušao u legendu sa dva gola Engleskoj u četvrtfinalu.

Veličanstven prvi i kontroverzan drugi, čuvena "Božja ruka", doveli su da ga u prestižnom francuskom "Ekipu" opišu kao "polu-anđela, polu-đavola".

Utakmica je odigrana u jeku najveće mržnje između Argentine i Engleske zbog ratnog sukoba na Foklandskim ostrvima. Potom je postigao još dva gola u polufinalu protiv Belgije, a onda je u finalu uprkos tome što su ga čuvala dvojica igrača Zapadne Nemačke, poslao loptu pored Lotara Mateusa do Horhea Buručage za konačnih 3:2 pred 115.000 gledalaca na Asteka stadionu i pehar šampiona sveta koji je kao kapiten podigao upravo Maradona.

Četiri godine kasnije se očekivala druga titula, ali je usled problema sa povredom zgloba bio daleko manje dominantan nego u Meksiku.

Nemci su se revanširali u drugom uzastopnom međusobnom finalu sa 1:0, golom Andreasa Bemea posle kontroverznog faula nad Rudijem Felerom pet minuta pre kraja meča.

Na sledećem SP u SAD 1994. odigrao je samo dve utakmice i postigao gol protiv Grčke, pre nego što je poslat u Argentinu jer je pao na doping testu na efedrin. Meč i gol protiv Grčke su mu bili poslednji nastup i pogodak u nacionalnom dresu.

Posle okončanja fudbalske karijre 1997, Maradona je često izazivao kontroverze u javnosti svojim ponašanjem, išao na odvikavanje od opijata i alkohola, družio se sa predsednikom Kube Fidelom Kastrom, a sve vreme jureći i trenersku karijeru.

Vudio je argentinski Rasing, Al Vasl i Fudžairu iz UAE, Dorados Sinaloa iz Meksika, a trenutno je trener Himnasije iz La Plate.

Od 2008. do 2010. je bio selektor Argentine koju je predvodio na Mundijalu u Južnoj Africi, gde su "gaučosi" doživeli debakl u četvrtfinalu od Nemačke sa 4:0.

Maradona je u igračkoj karijeri na 588 utakmica postigao 312 golova za klubove, te 34 na 91 nastup za reprezentaciju.