Odlazak "izabranog" i povratak "otpisanog"

Dugo su navijači Crvene zvezde priželjkivali da legenda kluba sedne na klupu crveno-belih i uzbuđenje je bilo veliko kada je on stigao na Mali Kalemegdan.

Posle samo šest meseci, Obradović napušta Crvenu zvezdu.

Na njegovo mesto dolazi najtrofejniji trener u istoriji Crvene zvezde Dejan Radonjić.

Obradović Crvenu zvezdu ostavlja na prvom mestu ABA lige, sa devet pobeda i samo jednim porazom od Budućnosti iz Podgorice.

Problem je što Zvezdu ostavlja na 17. mestu u Evroligi.

Pretposlednji su i imaju samo pet pobeda iz 15 utakmica, iako je pred početak sezone najavljeno da Crvena zvezda napada sam vrh Evrolige.

Da li je trebalo sačekati Sašu Obradovića?

photo: Djordje Kostic / STARSPORT

Obradović nije loš trener, kako se stvorila slika u javnosti, daleko od toga.

Sa 36 godina postao je trener i sa najmlađom ekipom u Bundesligi osvojio titulu šampiona sa Kelnom.

Osvojio je i Kup sa Kelnom, koji je na kraju ostao bez skoro svih igrača zbog finansijskih problema, pa je izbačen iz lige, a Obradović je otišao u Kijev, gde je proveo samo jednu sezonu.

Tamo ga je sačekala isto loša finansijska situacija i u sred sezone ostao je bez pola tima.

Posle Kijeva je preuzeo poljski Turov, koji ga je otpustio posle samo nekoliko meseci, iako je u Evrokupu imao skor 5-1, a onda je vodio Donjeck, kojem je doneo prvu titulu šampiona Ukrajine u istoriji i vodio ih do četvrtfinala Evrokupa.

Dobio je priliku da vodi Albu u Evroligi i dva puta ih odveo u Top 16, kada je sistem takmičenja bio drugačiji.

Saša Obradović je uspeo da pobedi tada i aktuelne NBA šampione San Antonio Sparse u pripremnom meču, ali je ostao bez titule šampiona u Nemačkoj, zbog čega mu na kraju i nije produžen ugovor. Osvojio je dva Kupa Nemačke.

Obradović je tada pokazao da je dobar trener za slabije ekipe u Evroligi i da zna da vodi ekipu u kup takmičenjima, pošto je i u Lokomotivi osvajao Kup Rusije.

Problem kod Obradovića je što nije nigde uspeo da osvoji titulu još od Donjecka, iako je vodio jake ekipe.

foto: Miroslav Todorovic/Starsportphoto ©

Delovalo je da će se sve to promeniti u Zvezdi i da će pogurati crveno-bele u Evroligi, kako bi se popravio rezultat iz nekih prethodnih sezona.

Kada se pogleda tabela, ABA liga nije bila problem, iako su tamo tesno dobijene utakmice protiv Splita, Partizana i Mege, pa da je jedna lopta otišla na drugu stranu, Zvezda bi bila na dosta lošijem mestu.

Tri navedene utakmice je Zvezda dobila na suv kvalitet ekipe, koji je daleko bolji od Splita i Mege, pa može se reći i od Partizana, što u Evroligi nije mogla.

U Evroligi je Obradović direktno izgubio utakmice svojim odlukama, protiv Olimpijakosa i Albe posebno, a na tu listu se može staviti i meč protiv Makabija u Tel Avivu.

Problem je što je Obradović menjao svoje odluke iz utakmice u utakmicu, koje nisu za promenu, a nije menjao neke koje bi trebalo da budu.

Tako je na +2 za Budućnost u Beogradu branio poslednji napad, iako je bilo 25 sekundi do kraja i njegova ekipa gubi, pa su gosti iz Podgorice jednostavno uspeli da istroše preostalo vreme i Zvezda je izgubila.

Samo nekoliko dana kasnije, Obradović traži da se na naerešeno na desetak sekundi do kraja pravi faul nad Vasilisom Spanulisom u meču protiv Olimpijakosa.

Kako god se to sve izdešavalo, Zvezda je na kraju izgubila taj meč, iako je Spanulis promašio jedno bacanje. Imao je ideju da igra nešto moderniju košarku sa Crvenom zvezdom i to nije išlo.

Presing po celom terenu skoro 40 minuta retko ko može da igra, a to je Obradović zahtevao.

Fokus je bio da se zategne odbrana, a odbrana je bila nikada slabija.

Kada igrate takav presing, onda uglavnom preostaje da se u skoro svakom napadu šutira za tri poena i onda se sve svodi na ’ako ide ide, ako ne ide ne ide’.

Tako je protiv Partizana sve išlo, ali je ponovo umor uradio svoje i utakmica je umalo izgubljena.

Protiv nekih ekipa je baš išlo, pa su pobede lako upisane. Ali, u Evroligi i ozbiljnoj košarci ne može da se živi na tome ’ako ide šut’.

Pik se slabo igrao, izolacija je bilo previše i tu se posebno misli na Lojda i O’Brajanta, koji su doduše vrhunski igrači, da ne dođe do zabune.

Neki igrači koje je Obradović skautirao i tražio, uopšte se nisu uklapali u njegov sistem i stil igre, a neki jednostavno nisu mogli to da iznesu.

Tako je Teri potpuno neupotrebljiv za bilo šta, Ročesti nije imao snage za takvu igru, Kuzmić se nije snašao, Dobrić je igrao pogrešnu ulogu, Davidovac je igrao nešto sasvim drugačije, Lazić je bio neupotrebljiv...

Jednostavno, nije išlo. Zvezda ne može da baci jednu sezonu kako bi trener uigrao ekipu i uspostavio svoj sistem, a i pitanje je da li bi to imalo smisla uopšte jer polovina ovih igrača najverovatnije neće biti tu sledeće sezone.

Takav je sada sistem u Crvenoj zvezdi i nema vremena za čekanje.

Na duge staze, trebalo je sačekati Obradovića, a ako se želi uspeh u ovoj sezoni sa makar dva trofeja i makar bitkom za Top 8, jasno je zašto je morao da ode.

foto: Djordje Kostic / STARSPORT

Vraća se Dejan Radonjić.

To je ono što su svi navijači Zvezde želeli da čuju.

Radonjić je od 2013. do 2017. godine bio trener Crvene zvezde i najtrofejniji je u istoriji ovog kluba.

Po tri puta je osvajao ABA ligu, domaće prvenstvo i Kup Radivoja Koraća.

Zvezdu je vodio jednom do Top 16, jednom do Top 8 i jednom su crveno-beli završili na 9. mestu, kada im je Top 8 izmakao u poslednjem kolu porazom od Darušafake.

Sjajni rezultati u biografiji crnogorskog trenera.

Zvezda je dominirala pod Dejanom Radonjićem u Srbiji i u regionalnoj ligi, a u Evroligi su svima bili nezgodan protivnik.

Zvezdina odbrana je tada bila strah i trepet i za najveće evropske klubove kada dođu u Beograd.

Popularni ’strong defence and transition offence’, što je Radonjić uvek voleo da naglasi.

Posle Zvezde je dve godine vodio Bajern i bez posla je od početka 2020. godine.

Tamo nije uspeo da nametne svoj sistem i stil igre kako je želeo, ali je u obe sezone osvojio veoma lako titulu u Nemačkoj.

Šta sada očekivati u Crvenoj zvezdi?

Radonjić je voleo da se on pita i sastavi ekipu pred početak sezone, pa je sada pitanje kako će se snaći kada preuzima već gotov tim u sred sezone.

Na raspolaganju ima tim koji je selektirao Obradović i videćemo da li će se Radonjić bazirati na stilu igre koji je gajio u prvom mandatu u Zvezdi ili će pokušati da pomeša svoj stil sa Obradovićevim.

Radonjić forsira pik pleja i centra i u njegovo vreme su Stefan Jović i Markus Vilijams u kombinaciji sa Cirbesom i Marjanovićem terorisali protivničke ekipe.

Znao je da izvuče najbolje i iz Štimca, ali i plejmejkera poput Rebića.

Sada na raspolaganju ima sa jedne strane Hola, Uskokovića i Koloma, a sa druge Kuzmića i Terija.

Niko od njih nije pokazao nikakvu igru koju je Radonjić voleo da forsira u Zvezdi i to je prvi problem. Dobri defanzivci poput Voldena i Dobrića su veliki plus za crnogorskog trenera, ali i njegov ’ljubimac’ Branko Lazić, koji je košarku života igrao pod njegovom trenerskom palicom.

Tačinje, odbranu života.

Poznaje se dobro za Lazićem, Dobrićem, Davidovcem, Kuzmićem i Simonovićem, što je takođe dobra stvar.

Oni su igrali pod njim i znaju šta se od njih očekuje.

Sa strancima poput Lojda i O’Brajanta, tek treba videti da li će imati istu ulogu, posebno Džoni O’Brajant.

Sećamo se kako je Šilb završio kod Radonjića...

Trenutno nema sličnosti između stare Zvezde Dejana Radonjića i nove Zvezde Saše Obradovića.

Biće zanimljivo videti šta će napraviti ’crnogorski Džon Stokton’.