Njegovo leteće visočanstvo – GOAT u nastajanju

Majkl Džordan je na NBA draftu 1984. godine izabran kao treći pik, iza Hakima Olajdžuvona (prvi pik Hjuston Rokitsa) i Sema Bouvija (drugi pik Portland TrejlBlejzersa).

Jedan od najboljih, ako ne i najbolji draft svih vremena, održan je u Medison skver gardenu 19. juna 1984. godine i kroz 10 rundi je u ligu ušlo 228 košarkaša.

To je ujedno bio i prvi draft legendarno Dejvida Šterna i poslednji u ovom formatu, pošto je naredne godine predstavljen u novom, sa lutrijom. Tada su Niksi dobili prvog pika u draft lutriji i izabrali Patrika Juinga, ali o tom kontroverznom draftu nekom drugom prilikom.

U ligu su još na draftu 1984. godine ušli Čarls Barkli, Džon Stokton, čovek koji je ostvario kvadrupl-dabl Alvin Robertson, Kevin Vilis koji je igrao i u 44. godini, NBA šampion i Hakimova desna ruka u reketu Otis Torp, sjajni defanzivac i Drekslerov Pipen Džerom Kersi, pa je lepo spomenuti i Rika Karlajla koji je u međuvremenu postao jedan od najboljih trenera 21. veka, a izabran je i Oskar Šmit, ali nikada nije zaigrao u NBA ligi.

Svi su bili to veče u Njujorku, osim jednog čoveka – Majkla Džordana. Možda vam je to promaklo, možda nikada niste razmišljali o tome, ali ako ste se zapitali zašto ne postoji nijedna slika Džordana sa drafta, pošto znaju iz NBA da nam vrte te snimke u nedogled kao podsećanje na najbolje draftove, tu smo da vam damo odgovor i ispričamo kako se videlo da će Džordan biti najbolji i pre nego što je ušao u NBA ligu.

Njegovo leteće visočanstvo nije došlo na NBA draft tog 19. juna u MSG jer je trenirao i borio se za mesto u reprezentaciji Sjedinjenih Američkih Država za predstojeće Olimpijske igre u Los Anđelesu, koje su se održavale od 28. jula do 12. avgusta.

Tadašnja košarkaška reprezentacija SAD nije imala profesionalne igrače, koji nisu zaigrali sve do 1992. godine kada je oformljen čuveni Drim Tim, najbolji košarkaški tim svih vremena, gde je igrao i Majkl Džordan, zajedno sa još 10 legendarnih košarkaša i Kristijanom Lejtnerom.

Tada su mogli da igraju samo koledž košarkaši za reprezentaciju i s obzirom da još nije ušao u ligu, Majkl je mogao da igra za SAD na predstojećim Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.

Mnogo se priča o Drim Timu, a kako i ne bi, ali se nekako vremenom i zaboravila ekipa iz 1984, koja je najbolja neprofesionalna košarkaša ekipa svih vremena.

To je poslednji put da je SAD osvojio zlatnu medalju sa igračima van NBA lige. Zanimljivo je da tadašnji selektor Bob Najt, koji je trenirao koledž tim univerziteta Indijana, nije uvrstio u reprezentaciju Čarlsa Barklija, Karla Melouna i Džona Stoktona.

Najt je isprobao više od 70 igrača i tada je bilo jasno da je Barkli jedan od najboljih igrača, tačnije najbolji uz Majkla Džordana, ali ga selektor nije želeo u reprezentaciji.

Selektor nije hteo da se Barkli ispreči Majklu Džordanu, pošto je Džordana video kao glavnog igrača reprezentacije oko koga će graditi igru. Mislio je da će doći do problema i na terenu i van njega, pa je Barklija izbacio iz tima.

Čarls je bio veoma ljut i došlo je do velike svađe, ali to ništa nije promenilo i igrali su bez njega.

Od 70+ igrača koji su dolazili na probe, samo su Sem Bouvi i Melvin Turpan odbili da se nađu na probama kako bi se što bolje pripremili za NBA draft. Njihovim stopama krenuli su i Keni Smit i tragično nastradali Len Bajas, koji nije ni dočekao NBA draft.

Selektor Bob Najt na kraju nije zvao ni Terija Portera, a skrenuo je pažnju na sebe kada je zvao 19-godišnjeg Stiva Alforda kojeg je trenirao na Indijani, za koga niko nije pomislio da uopšte može da se nađe u timu.

Na kraju, tim su činili: Stiv Alford, Patrik Juing, Majkl Džordan, Ven Fleming, Džon Klajn, Džon Končak, Kris Malin, Sem Perkins, Alvin Robertson, Vejman Tisdejl, Džef Tarner i Lion Vud. Pre nego što su uopšte počeli sa pripremama, selektor Bob Najt rekao je:

’’On je sjajan košarkaš, takmičar, ima neverovatne veštine, igra fantastično, nikada nešto tako nisam video u životu. On je najbolji košarkaš i najbolji sportista kojeg sam ikada video’’, rekao je Najt o Majklu Džordanu i bilo je jasno koliko ga je cenio.

Bob Najt je zakazao devet pripremnih utakmica i to protiv NBA igrača.

Na osam pripremnih utakmica protiv te reprezentacije SAD igrali su: Medžik Džonson, Leri Bird, Ajzea Tomas, Kevin Mekhejl, Bil Volton, Deni Ejndž, Robert Periš, Džejms Vorti, Klajd Dreksler, Ajzea Tomas, Mark Agvajer...

Poenta je bila da se odlično spreme protiv najbolje moguće konkurencije i da dobiju jedno školovanje od najboljih košarkaša na svetu, kako bi se vratili u realnost i shvatili da nisu nepobedivi i da ima boljih i od njih. Najt je želeo da osete kako je igrati protiv profesionalnih košarkaša i najboljih na svetu, pošto ih to čeka na Olimpijskim igrama. Oni su koledž igrači, nikada nisu igrali protiv profesionalaca.

Desilo se nešto neočekivano, pošto je Najtova ideja otišla u drugom pravcu. Umesto da se oni vrate u realnost, Majkl Džordan je Ol-star igrače i najbolje košarkaše NBA lige vratio u realnost, pošto je bio nezaustavljiv.

Dominirao je na svakoj utakmici protiv Ol-star NBA ekipa. Niko nije mogao da ga čuva. Smenjivali su se Ajzea Tomas, Deni Ejndž, Medžik, Bird, Dreksler... Niko mu nije mogao ništa.

Bilo je to nešto što do tada nisu videli – poentirao je preko njih iz svih mogućih pozicija, na svaki mogući način. Razbijao ih je u svakoj utakmici.

Zamislite da se danas to desi – da se pojavi neki igrač sa koledža i sa svojim vršnjacima pobedi osam ili devet uzastopnih utakmica protiv Lebrona, Durenta, Karija, Hardena, Irvinga, Krisa Pola i ostalih?

Pred poslednje dve utakmice, Medžik i Ajzea Tomas su se dogovorili da čuvaju Džordana celu utakmicu, da ga udvajaju, da ga biju i pokažu mu ko je glavni, ali i da pokažu da su oni najbolji igrači, pošto su sve utakmice bile prenošene i svi su mogli da vide kako ih Džordan razbija.

Opet, nisu mu mogli ništa. U poslednjoj utakmici ubacio im je 27 poena i tako je reprezentacija dobila svaku utakmicu. Posle toga, otišli su na Olimpijske igre, koje su države Istočnog bloka bojkotovale – nije bilo Sovjetskog saveza koji je bio možda i glavni favorit za zlato, ali je igrala Jugoslavija, koja je branila zlatnu medalju sa prošlih Olimpijskih igara iz 1980. godine.

Za Jugoslaviju su igrali Dražen Petrović, Aleksandar Petrović, Dražen Dalipagić, ali posle 5-0 u grupi i pobede nad Urugvajom od 28 razlike u četvrtfinalu, poraženi su 74:61 od Španije, koja je igrala finale sa SAD.

Jugoslavija je osvojila bronzu, savladavši Kanadu 88:82 u meču za treće mesto. Amerikanci su dobili svih osam utakmica i sa skorom 8-0 lako osvojili zlato. Najubedljivija pobeda bila je protiv Francuske, koju su dobili 58 razlike (120:62).

Davali su 95,4 poena u proseku i primali 63,3 poena, pa su zlato osvojili sa prosečnom razlikom od 32 poena.

U finalu su pobedili Španiju sa 31 poenom razlike 96:65.

Naravno, najbolji na turniru bio je Majkl Džordan sa 17,1 poena u proseku i proglašen je za najkorisnijeg igrača Olimpijskih igara u Los Anđelesu.

Odlični su bili i Kris Malin, Patrik Juing i kritikovani 19-godišnjak Stiv Alford, koji su svi imali dvocifren broj poena u proseku. Tada su svi videli ko je Majkl Džordan, koji je svoju ekipu vodio do 17-0 kada se računaju i pripreme – ponizio je najbolje NBA igrače i osvojio zlato na Olimpijskim igrama na dominantan način, a da nije izgubio utakmicu i da nije još ni ušao u NBA ligu.

Džordan je tako i pre nego što je ušao u ligu stekao iskustvo igranja na najvećoj sceni, naučio kako da sarađuje sa saigračima i trenerima, znao je sve šta treba, pre nego što je kročio na NBA parket.

Zbog toga je sjajno ušao u prvu sezonu i dominirao u ruki sezoni, a stvorio je i pobednički mentalitet odmah.

Tako Majkl Džordan nikada nije izgubio kada je stigao do nekog finala ili odlučujuće utakmice – titula na koledžu, zlato na OI prvo 1984. pa 1992, šest od šest u NBA finalu...

Ne priča se često o toj 1984. godini, kada je Džordan nagovestio šta će biti.

Ko je tad gledao – znao je.

Nama ostaje da se podsetimo i da kao i uvek kada je nešto vezano za Majkla Džordana, ostanemo bez reči.