Fridom haus o nivou demokratije

U zemljama srednje Evrope i Evroazije nivo demokratije generalno se pogoršava, uz jačanje populizma i antiliberalizma.

Uzroci ovih tendencija su pre svega umor od reformi i politička polarizacija, ocenio je Fridom haus u novom godišnjem izveštaju o razvoju demokratije u zemljama u tranziciji. U izveštaju kojim je obuhvaćeno 29 zemalja u tranziciji Srbija je zauzela 11. mesto, sa srednjom ocenom 3,68, i svrstala se ispred ostalih zemalja Balkana koje još nisu članice Evropske unije.

Prva na listi je Slovenija, a poslednji Turkmenistan.

Po oceni Fridom hausa, napredak u stepenu demokratije tokom protekle godine ostvaren je svega u šest zemalja (BiH, Bugarska, Belorusija, Gruzija, Rumunija i Srbija). U 11 zemalja situacija je ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu, dok je 12 zemalja nazadovalo.

Iako beleži pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu, prva na listi je i dalje Slovenija koja je za razvoj demokratije dobila ocenu 1,82.

Slede Estonija (1,96), Letonija (2.07), Mađarska i Slovačka (po 2,14) i Češka (2,25).

U grupi zemalja koje su članice EU stanje je ostalo nepromenjeno (Češka, Estonija, Letonija) ili je nazadovalo (Mađarska, Poljska, Slovenija, Litvanija, Slovačka).

Poboljšanja su zabeležena samo u dve, najnovije članice EU Bugarskoj i Rumuniji.

Kad je reč o podrucju jugoistočne Europe najbolju ocenu dobila je Srbija (3,68). Slede Hrvatska (3,75), Albanija i Makedonija (po 3,82), Crna Gora (3,93) i BiH (4,04), s tim što je BiH, uz Srbiju, jedina koja je ostvarila napredak u odnosu na prošlu godinu.

Razvoj demokratije na Kosovu ocenjivan je odvojeno od Srbije, i ono se s prosečnom ocenom 5,36, nalazi na 21. mestu.

Albaniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj pogoršane su opšte ocene demokratije, dok je u Makedoniji situacija ostala nepromenjena, ocenio je Fridom haus.

Najniže ocene za demokratiju dobile su u izveštaju Fridom hausa Turkmenistan (6,96), Uzbeksitan (6,86), Belorusija (6,68), Kazahstan (6,39) i Azerbejdžan (6,00).

Stepen demokratije tranzicionih država ocenjuje se na lestivici od jedan do sedam, s tim što je jedan najviša, a sedam najniža ocena.

Reč je o zbirnoj oceni napretka koji je zemlja ostvarila u nekoliko podkategorija kao što su izborni proces, civilno društvo, upravljanje, nezavisni mediji, sudstvo, borba protiv korupcije.