Majka i ćerka sagradile kuću od onoga što većina baca, danas od nje zarađuju i privlače turiste FOTO

Na brazilskom ostrvu Itamaraka, u saveznoj državi Pernambuko, sagradile su kuću od čak 8.000 staklenih fla&scaron;a koje su godinama prikupljale tokom či&scaron;ćenja obale.Njihov projekat, nazvan &quot;Casa de Sal&quot;, odnosno &quot;Kuća soli&quot;, danas privlači pažnju ljudi &scaron;irom sveta. Osim &scaron;to predstavlja neobično arhitektonsko ostvarenje, mnogima služi kao primer da se uz kreativnost i upornost otpad može pretvoriti u vredan resurs i podstaći održiviji način života.Dve godine skupljale materijal za gradnjuIdeja je nastala tokom pandemije koronavirusa. Edna i Marija odlučile su da iskoriste predmete koje su svakodnevno pronalazile na plažama svog ostrva. Osim staklenih fla&scaron;a, prikupljale su stare drvene palete, odbačene predmete i druge materijale za koje su verovale da mogu dobiti novu svrhu.Za prikupljanje svega potrebnog bile su im potrebne pune dve godine. Tek nakon toga započela je izgradnja kuće sa sedam prostorija. Do danas su prikupile vi&scaron;e od 13.000 staklenih fla&scaron;a, a oko 8.000 ugrađeno je u samu kuću. &quot;Kuća soli&quot; privlači pažnju i svojim neobičnim građevinskim re&scaron;enjima. Zidovi su izgrađeni od staklenih fla&scaron;a povezanih cementom, unutra&scaron;nje pregrade izrađene su od recikliranih drvenih paleta, dok je deo krova napravljen od iskori&scaron;ćenih tuba paste za zube, izvestili su strani mediji. View this post on Instagram A post shared by Estela Lopes (@elopees)Poseban utisak ostavlja sunčeva svetlost koja prolazi kroz staklene fla&scaron;e i stvara raznobojne odsjaje u unutra&scaron;njosti. Upravo zbog tog efekta mnogi izgled enterijera upoređuju sa vitražima u crkvama.Edna ističe da je ideja projekta bila da pokaže kako otpad ne mora zavr&scaron;iti na deponiji ili u prirodi.&quot;Te fla&scaron;e neće nestati same od sebe. Ako ih danas odbacite, biće tamo i za godinu dana. Najmanje &scaron;to možemo da učinimo jeste da pronađemo način da ih ponovo iskoristimo&quot;, rekla je ona.Prvih godinu i po dana živele su bez osnovnih uslovaPočetak života u novom domu nije bio nimalo jednostavan. Prvih godinu i po dana svakodnevica je bila daleko od udobnosti na koju je većina ljudi navikla.&quot;Nismo imale klasično kupatilo, a posuđe smo prale u lavoru. Ali nikada nismo izgubile iz vida ono &scaron;to želimo da postignemo&quot;, prisetila se Marija. View this post on Instagram A post shared by Casa de Sal - Casa de Garrafa de Vidro (@casadesal.eco)Danas je situacija potpuno drugačija. &quot;Casa de Sal&quot; dostupna je za iznajmljivanje putem platforme Airbnb, a majka i ćerka organizuju radionice na kojima druge podučavaju održivim načinima gradnje i prenameni otpada. Osim toga, pokrenule su i sopstveni brend modnih dodataka izrađenih od pronađenih i recikliranih materijala.Susrele su se i sa predrasudamaNa putu do ostvarenja svog projekta nisu se suočavale samo sa tehničkim i finansijskim izazovima, već i sa predrasudama zbog toga &scaron;to rade u oblasti koju mnogi i dalje smatraju mu&scaron;kim zanimanjem.&quot;Ljudi misle da smo prona&scaron;le čarobnu fla&scaron;u sa duhom koji je sve uradio umesto nas. Ne vide koliko je za ovakav projekat potrebno znanja, organizacije i vizije. Biti žena u ovom poslu dvostruko je teže&quot;, ispričala je Marija.Edna obja&scaron;njava da sklonost ponovnoj uporabi materijala nije nastala zbog ekolo&scaron;kih trendova, nego iz načina života koji je obeležio njeno detinjstvo.&quot;Moje detinjstvo bilo je obeleženo kreativno&scaron;ću. Sama sam pravila igračke od bambusa i ponovo koristila sve &scaron;to je moglo da se iskoristi. Tada nismo znale da je to ekolo&scaron;ki aktivizam, jednostavno smo tako živele&quot;, rekla je Edna.

Majka i ćerka sagradile kuću od onoga što većina baca, danas od nje zarađuju i privlače turiste FOTO

0 Komentari