Evropski klasik! Scenario sličan 2015, ali su uloge drugačije – neka bude i ishod!

Konačno je došao dan u kom se srpski košarkaši bore za plasman u polufinale Mundobasketa, a teoretski i za olimpijski vizu, odnosno direktan plasman na Igre u Parizu 2024. godine.

Najmanje dve, a najviše četiri, evropske selekcije doći će u šansu da se bori za medalju u Manili i uz malo sreće to bi moglo da znači i direktan plasman na Igre u Parizu, pošto sa planetarnog takmičenja prolaze dve najbolje reprezentacije sa Starog kontinenta. Pred Srbijom je paklen posao jer pred sobom ima jednu od najboljih ekipa na ovogodišnjem Mundobasketu, ako ne i najbolju, s obzirom da Litvanija, naredni protivnik Orlova, i Nemačka jedine nemaju poraz na turniru.

Kroz istoriju dve države vodile su velike borbe, pamte se utakmice Jugoslavije i SSSR-a, reprezentacije koje nisu činili samo Srbi i Litvanci, ali su bili važni delovi tih timova te rivalitet datira još od ranih dana, 60-ih godina prošlog veka.

Košarkaški rivalitet nastavljen je i posle raspada država, a dve utakmice koje su posebno urezane u sećanja ljubitelja igre pod obručima odigrale su se na Evrobasketu 1995. i Olimpijskim igrama 1996. godine.

“Preko Sabonisa, nije smeo ni da krene Sabonis na Danilovića!”, izgovorio je Slobodan Šarenac u trenutku kada je današnji predsednik Saveza izveo jedan od najupečatljivijih poteza u istoriji srpske košarke. Posle godina sankcija, Jugoslaviji je dozvoljeno da igra na Evropskom prvenstvu 1995. godine. Nošeni neverovatnom emocijom i zajedništvom, ekipa Dušana Ivkovića osvojila je evropsko zlato pobedom protiv Litvanije u velikom finalu.

Ova pobeda bila je mnogo više od sportskog uspeha, mnogo više od medalje, posle sankcija i teških godina popeti se na krov Evrope bio je neopisiv osećaj.

Godinu dana kasnije, dve selekcije sastale su se u polufinalu Olimpijskih igara i ponovo je Jugoslavija izašla kao pobednik plasiravši se tako u finalu najvećeg sportskog planetarnog takmičenja.

Rivalitet je postao ozbiljan, a i dan danas je, jer se radi o nacijama koje se hvale da su košarkaške. Nesumnjivo jesu, ali mora se priznati da u Srbiji vlada dosta veće uzbuđenje pred velika fudbalska takmičenja, dok je u Litvaniji košarka stvarno broj jedan.

Košarkaško rivalstvo nastavljeno je u 21. veku u kom nešto više uspeha ima Litvanija. Pamti se najviše 2015, ni 2010. nije bila tako lako, ali poraz pre osam godina mnogo je više boleo srpske igrače i narod.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Srbija je igrala najbolju košarku na Evropskom prvenstvu 2015. godine, gazila je sve pred sobom i na dominantan način, bez poraza, stigla do polufinala takmičenja.

U grupnoj fazi redom su padale Španija, Italija, Turska, Nemačka i Island, a potom i Finska, odnosno Češka u nokaut fazi.

To se nije moglo reći i za Litvaniju, jer je do polufinala prošla sito i rešeto. U grupnoj fazi je izgubila od Belgije, a mučila se protiv Češke, Estonije, Ukrajine…

Potom su u osmini finala jedva izbacili Gruziju Igora Kokoškova, dok su u četvrtfinalu posle produžetka eliminisali Italiju. Verovatno ni sami ne znaju kako su došli među četiri najbolje selekcije, ali to je bilo potpuno nevažno u duelu protiv Srbije.

Žargonski rečeno su nas “prebili” i na kraju pobedili 67:64. Poraz koji je mnogo zaboleo, do polufinala ekipa Aleksandra Đorđevića nije imala sebi ravnog, međutim, Litvanija je sa Kalnietisom i drugarima uspela da uđe u glavu srpskim igračima i da ih eliminiše. Osam godina kasnije sledi nam novi duel Srba i Litvanaca, a uoči utakmice uloge su promenjene u odnosu na 2015. godinu. Situacija nije potpuno obrnuta, ali mogu se videti neke sličnosti.

Sada je Litvanija ta koja nema poraz, koja je u grupnoj fazi pobedila Sjedinjene Američke Države i kao favorit dočekuje prvu utakmicu nokaut faze.

A Srbija? “Orlovi” nisu u situaciji kao Litvanija 2015, nije bilo tesnih pobeda, nismo se mučili protiv autsajdera kao oni te godine, ali desila se ta Italija koja je poslužila da se ekipa skupi i zaigra najbolje kada je bilo najpotrebnije.

Ekipa Svetislava Pešića ima talenat i kvalitet da odgovori Litvaniji, štaviše realno je reći i da smo na papiru verovatno bolji rival, ali teren je pokazao da su Litvanci neverovatni, iako nema mnogih zvučnih imena.

Litvanci su došli bez Lekavičusa, Grigonisa, Gedraitisa, Ulanovasa i Sabonisa, a opet igraju fenomenalnu timsku košarku što govori i pobeda protiv Amerikanaca, Grka, Crnogoraca…

Foto: FIBA

Srbija će morati da odgovori na unutrašnju igru Litvanije, na Valančunasa i Montejunasa, ali će morati i da se pazi linije za tri poena odakle su ubojiti. Šutiraju ubedljivo najbolje od svih selekcija za tri (46,4 odsto), a kako su Orlovi imali u prošlosti problema u branjenju linije 6,75, onda je jasno da će potpuni fokus biti na tom segmentu igre.

Uloge su im odlično raspoređene, ali ako im Srbija zaustavi tranzicij i šut, imaće dobru šansu da posle susreta izađe kao pobednik i plasira se u polufinale.

Jokubaitis je progledao otkako igra za Maksvitisa u nacionalnom timu, a formu je pronašao i neuništivi Kuzminskas koji godinama ne igra na evroligaškom nivou. Naravno, tu su i Brazdeikis, Sedekerskis, Bendžius, Dimša, kao i Karaniauskas koji je bio X faktor protiv Amerikanaca.

Foto: FIBA

Po imenima ovo izgleda skromno, ali Litvanci, uz Nemce, igraju najlepšu košarku i naše igrače očekuje težak ispit.

Bogdanović će kao kapiten morati najviše da povuče, Milutinov će voditi ogromnu borbu protiv Valančunasa, a da bismo pobedili moramo da dobijemo dobre utakmice i od Gudurića, Dobrića, Avramovića, naravno S. i N. Jovića, Marinkovića, Petruševa… Svi će morati da daju doprinos da bi se slomila ekipa kao što je Litvanija.

“Protiv Litvanije je potrebno da bude izvanredna odbrana i izvanredan napad. Moramo da odigramo jednu od naših najboljih utakmica da bismo ih pobedili", rekao je Pešić na konferenciji za medije.

Orlovi, verujemo u vas, a znamo i da vi verujete u sebe. Zaigrajte hrabro, odlučno i bez poštovanja, uđite u meso, budite kao vaši prethodnici i obradujte naciju.

Srećno!