Zoran Savić – sinonim za trofeje

Rođen je u Zenici, 18. novembra 1966. godine.

Savić je imao zanimljiv put do seniorske košarke.

Zanimljivo je da je Savić počeo da se bavi košarkom sa 16 godina, ali je kasni start nadoknadio napornim radom. Savić je bio požrtvovan, vredno je trenirao i konstantno je napredovao.

Igrao je u drugoj ligi Srbije za KK Čelik iz rodne Zenice, a u isto vreme je igrao i za juniore i za seniore KK Čapljine.

Savića je primetio Božidar Maljković i 1989. godine stiže poziv iz Jugoplastike, koji se ne odbija.

Odlazi u redove prvaka Evrope, gde je imao od koga da uči. Dino Rađa je tada igrao sedmu sezonu za Jugoplastiku i Savić je bio rezervni centar Hrvatu.

Već u prvoj sezoni sa Jugoplastikom postaje šampion Evrope, pošto je tim iz Splita savladao Saragosu i Limož na završnom turniru. Odigrao je odličnu utakmicu protiv Limoža, gde je ubacio 16 poena, dok je u finalu imao četiri poena, ali je i odigrao vrhunsku odbranu.

U domaćem prvenstvu su pobedili Crvenu zvezdu u finalnoj seriji, a u finalu Kupa su takođe savladali crveno-bele i osvojili triplu krunu.

Dušan Duda Ivković ga je pozvao u reprezentaciju Jugoslavije za Svetsko prvenstvo 1990. godine i Savić sa reprezentacijom postaje svetski šampion.

Kao i u završnici Kupa šampiona, Savić je i u polufinalu i finalu SP odigrao najbolje. Postigao je 14 poena u polufinalu i 11 u finalu.

Jugoplastika u sezoni 1990/91 menja ime u POP 84, a Savić postaje prvi centar pošto je Dino Rađa otišao.

Odbranili su prvenstvo i Kup, ali su i ponovo postali šampioni Evrope, pošto su na Fajnal-foru savladali Skavolini i Barselonu. Savić je odigrao fantastično, pošto je ubacio 25 poena Skavoliniju i 27 poena Barseloni.

Posle još jedne titule šampiona Evrope, Savić odlazi na Evropsko prvenstvo sa Jugoslavijom i osvaja ga.

Nije mu Barselona zaboravila 27 poena i rešili su da ga dovedu u svoje redove, pa je Savić igrao za španskog giganta od 1991. do 1993. godine.

Igrao je odlično u Barseloni, ali nije osvojio nijedan trofej za dve sezone, pa odlazi u Grčku, gde je igrao za PAOK od 1993. do 1995. godine.

Osvojio je Kup Radivoja Koraća sa PAOK-om u prvoj sezoni, a u drugoj Kup Grčke.

Leta 1995. godine ponovo Jugoslavija dobija priliku da igra na nekom velikom takmičenju, nakon ukidanja sankcija. Jugoslavija je postala evropski šampion pobedom nad Litvanijom u legendarnom finalu, a Savić osvaja drugo evropsko zlato sa reprezentacijom. Ponovo je bio jedan od najboljih defanzivaca.

Nakon tog Evropskog prvenstva, Željko Obradović ga zove u Real Madrid i on odlazi u Španiju.

Kako bi se prilagodio modernoj košarci, Savić je naporno trenirao i vežbao šut sa distance, a kako ga je šut služio videlo se u Realu, gde je odlično gađao sa distance.

Imao je 16,5 poena i 6 skokova u proseku u Realu, ali nije osvojio nijedan trofej.

Duda Ivković je tada predao Željku Obradoviću selektorsko mesto i Željko poziva Savića za Olimpijske igre u Atlanti 1996. godine.

Igrao je odlično tokom čitavih Olimpijskih igara, ali se povredio u polufinalu protiv Litvanije i propustio je finale protiv SAD, koje je Jugoslavija izgubila.

Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je još jedno zlato na Evropskom prvenstvu 1997. godine.

Nakon Atlante, prelazi u Kinder, u izuzetno jaku italijansku ligu u drugoj polovini devedesetih godina.

Savić je u sezoni 1997/98 igrao sa Predragom Danilovićem, Rašom Nesterovićem, Antoanom Rigodom i Hugom Skonokinijem i bila je to fantastična ekipa.

Danilović je bio jedan od najboljih igrača u Evropi, a Savić jedan od najboljih centara.

Na Fajnal-foru Evrolige je Savić ubacio Partizanu 23 poena u polufinalu, da bi u finalu pobedili AEK i došli do titule šampiona Evrope. Savić je igrao fantastično i bio je MVP finala Evrolige.

Sa Kinderom je još osvojio titulu u Italiji.

Ponudu koja se ne odbija dobio je od Efesa i iz Kindera prešao u Instanbul. Povrede su ga mučile i nije odigrao mnogo utakmica, a posle jedne sezone u Turskoj morao je da pauzira godinu dana od košarke zbog tri teške operacije kolena.

Posle skoro dve godine od košarke, otišao je u Barselonu, gde je prvo igrao za rezervni tim, a zatim i šest meseci za prvi tim.

Osvojio je titulu sa Barselonom, ali nije bio bitan faktor, pošto je igrao malo minuta i postizao svega tri poena po meču.

Karijeru je završio 2002. godine u Skiperu, nekadašnjem Kinderu.

Nakon završetka karijere, ostaje u Bolonji, koja je želela da mu se oduži za sve što je za njih uradio u igračkim danima, pa je bio generalni menadžer ekipe od 2002. do 2005. godine.

Kao generalni menadžer osvojio je titulu prvaka Italije i tim je igrao finale Evrolige.

Zbog finansijskih problema je tim završio u amaterskoj ligi, pa je Savić otišao 2005. godine u Barselonu i tamo radio kao generalni menadžer do 2008. godine.

Sa Barselonom je osvojio jedan Kup kao GM.

Zoran Savić je košarkaški menadžer i agent, a svoju agenciju za zastupanje igrača osnovao je 2008. godine, kada je otišao iz Barselone.

Veliki je humanitarac i jedan je od osnivača Grupe 7.

Grupu 7 čine Savić, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Žarko Paspalj, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga i Željko Rebrača.

Dečija fondacija Grupe 7 ili Grupa 7 je neprofitna organizacija čiji je cilj prikupljanje sredstava za pomoć deci u zemljama bivše Jugoslavije.

Zoran Savić će sada obavljati funkciju sportskog direktora Košarkaškog kluba Partizan.

Zanimljivo, sportski direktor kojeg je nasledio je njegov bivši saigrač i kum – Nikola Lončar.