"Nekada sam gledala Anu Dabović i maštala, a sad sam kapiten"
Od devojčice koja je sa torbom preko ramena žurila na treninge u dalekom Portugalu, do kapitenske trake reprezentacije Srbije – put Jovane Nogić nije bio ni kratak ni jednostavan, ali je bio njen.
Put pun selidbi, prilagođavanja, rada u tišini i vere da se snovi ne mere brzinom, već istrajnošću.
Danas, kada je na početku nove ere ženske košarkaške reprezentacije, sa Milošem Pavlovićem na klupi i kapitenskom odgovornošću na rukama, Jovana govori zrelo, smireno i zahvalno – baš onako kako i igra.
Nova uloga nije došla uz fanfare, već tiho, kroz rad, razgovor i poverenje.
"Iskreno, nisam očekivala, ali sam bila presrećna. Kad mi je saopštio da sam kapiten, shvatila sam da je to nešto što zapravo želim. Do tada nisam razmišljala na taj način, ali kad mi je rekao, onda sam osetila radost, ponos, čast, ali pre svega da je to stvarno nešto što želim. Prvo sam javila dečku i roditeljima, sa najbližima sam to podelila", počinje priču Jovana Nogić za B92.sport.
Kapitenska traka na njenoj ruci nije nagrada – ona je logičan nastavak puta koji je započeo davno, na jednom portugalskom terenu, a nastavio se debijem za Srbiju 2019. godine, kada je san postao stavrnost.
Pred EP 2021. i Olimijske igre u Tokiju priključena je prvom timu, ali te 2021. godine nije bila u sastavu koji je u Valensiji osvojio evropsko zlato.
Put za Tokio takođe je prošao bez nje, ali u godinama koje su sledile Jovana je došla do toga da sada iza sebe ima nastup na EP (2023, 2025), SP (2022) i Olimpijskim igrama u Parizu (2024).
Od tada je Jovana je sa nacionalnim timom prošla mnoge pripreme, a smenom generacije njena pozicija u reprezentaciji se iskristalisala.
"Kao osoba sam stabilna, rekla bih da je tako i košarkaški i karijerno, jer nemam toliko oscilacija, uspona i padova, i mislim da je kapitenska uloga došla u pravom trenutku. Da je to možda bilo ranije, ne bih psihički bila spremna, ali sad sam u nekoj i životnoj i karijernoj fazi, gde mislim da sam sazrela za to", jasna je Jovana.
Pedja Milosavljevic/STARSPORT
Od novembra 2025. godine, Srbija je krenula od nule, sa novim selektorom nakon odlaska Marine Maljković.
Nova selektorska era donela je i drugačiji pristup, otvoreniji dijalog i jasne poruke, a košarkašica Jekaterinburga ispričala je i kako je izgledao prvi kontakt sa Milošem Pavlovićem.
"Odmah mi je rekao da ne mogu da postanem zvezda – zvezda se ne postaje, to ide uz poverenje svih igračica na terenu i van njega. Dodao je i da moram da budem primer van terena, koji će one slediti na parketu. Suština razgovora je bila da ne poletim, ali i da ne moram da preuzmem svu odgovornost na sebe, da ne osećam pritisak, da moram ovo, moram ono… Nego da sve radimo zajedno – sa njim i stručnim štabom. Prija mi ta komunikacija. Svaki stručni štab ima svoje filozofije i svoj način rada, ali meni prija ovaj – da znaš šta se od tebe očekuje i da možeš da priđeš treneru i kažeš ako ti nešto ne odgovara".
"Pa, gde može lepše od toga?"
Pedja Milosavljevic/STARSPORT
Iako je rođena u Srbiji, detinjstvo je provela u Portugalu, gde je i započela košarkaški put, nastupajući za mlađe selekcije klubova Albufeira, Imortal i Benfika.
Zahvaljujući tom putu, stekla je i dvojno državljanstvo, srpsko i portugalsko, ali je odluku o reprezentativnom nastupanju bez dileme donela u korist Srbije.
"Osoba sam koja voli sve da stavi u perspektivu. Kada mi je loš dan, kada ne ulazi lopta u koš, uvek se vratim na ono kad sam bila mala. Sada živim svoj dečiji san i onda ne mogu da budem nezadovoljna ili tužna zbog tih nekih sitnica. Te ‘muke’ koje imam su stvari o kojima sam maštala. Skoro sam videla rečenicu: ‘Bože, koliko sam srećna da imam muke koje imam’. Moram da idem na posao, a zapravo volim svoj posao. Veoma sam zahvalna na tome."
Posebnu simboliku imala je i prva utakmica pred domaćim navijačima u Beogradu, kada je kao kapiten povela tim baš protiv Portugala.
"Kad vratim film unazad… Ja u Portugalu, spremam se da idem na trening u Benfici, i sad 15 godina kasnije – moja prva utakmica kod kuće kao kapitena protiv njih. Tad sam gledala Anu Dabović na TV-u i maštala… Ma, nisam ni maštala, samo sam uživala. Sećam se da mi je tata rekao: 'Ovo ćeš biti ti', a ja sam se nasmejala. I onda mi prva utakmica kao kapitena seniorske reprezentacije bude kod kuće protiv Portugala, pa gde može lepše od toga?", zapitala se Jovana.
"Možda i logično što je Marina otišla"
Nogić je u nacionalni tim došla 2019. godine, na poziv Marine Maljković, koja je u novembru odlučila da ode sa klupe Srbije.
"Možda i logično što je ona otišla sada, zato što nema ove prethodne generacije igračica. Tu su pre bile Neca, Saša, Tina, Ivon, pa je i ona isto bila tu, ali sada nema nikoga. Čudno jeste, jer kad se priča o srpskoj ženskoj košarci, odmah je asocijacija na nju. Ona je valjda osetila to, da treba da dopusti da dođe neko novi. Mislim da sve se dešavalo sa razlogom. Ta tri poraza na EP mislim da su bila potrebna da bi se nešto menjalo".
Zvanično, kapiten je bila na prvoj utakmici kvalfikacija za Evrobasket 2027. godine protiv Islanda u gostima 12. novembra, a tri dana kasnije predstavila se i domaćim navijačima sa novom ulogom, koja ju je ipak malo "izbacila" iz ležišta.
"Mislila sam da neće menjati ništa, ali shvatila sam da je podsvesno uticalo na mene. Ta nervoza je morala da izađe. Posebno jer mi je deka Sreto bio u hali. Ima 86 godina, gleda moje utakmice iz Rusije na Jutjubu, ništa ne propušta. Došao je uživo da me gleda – ja kapiten…", priča kroz osmeh Jovana i otkriva nam da li je održala kapitenski govor.
"Iskreno, ne volim govore. Ako nešto mora da se kaže – neka se kaže na terenu. Znam te devojke, prošle smo sve i svašta. Nema smisla da pametujem", dodaje 28- godišnja košarkašica.
"Jedva čekamo sledeće okupljanje"
KSS
Srbija je u novembarskom prozoru sa novim selektorom obezbedila dve pobede i na pravi način počela da trasira put ka EP.
"Neka nova i ogromna energija, koju su devojke osetile i to su prenele na teren. Valjda je i ta sreća izbila iz svake, jer smo opuštenije. Devojke ga već poznaju, pogotovo ova generacija 98-99, kada je sa njima osvojio srebro. Naravno da je lakše sarađivati sa nekim s kim si pre toga imao uspeha. Ali što se tiče celog stručnog štaba, ja sam se iznenadila, Oni su kao igrači, spremni da uđu u igru. Kad nam daju vežbe, to je toliko bilo sa toliko energije, volje i želje i ti kao igrač ćeš samo da dodaš na to. Sada jedva čekamo sledeće okupljanje, sledeći prozor. Nekako, okrenuli smo tu novu stranicu, kreće od nule. I ono što je bilo, bilo je. Prošlo je i sada krećemo nešto novo, nešto naše. Gradimo našu priču skroz iz početka i mislim da smo uzbuđene zbog toga".
Među novim licima u stručnom štabu Srbije je i jedno dobro poznato. Jelena Bruks, bivši kapiten reprezentacije, sada je u lozi tim menadžera košarkašica.
"To je fenomenalno, jer znači mnogo znači kada pored sebe imaš nekog ko je bivši igrač, posebno kapiten. Sa ove tačke gledišta, znam da to jeste veća odgovornost, Jelena se nosila već sa tim i naravno da može da mi pomogne s tim nekim stvarima, za koje sam mislila da su ili nebitne ili bespotrebno. Naravno, sa igračke tačke neću ni da komentarišem koliko ona može da pomogne svakoj od nas, sa nekim savetom za teren. Igrala sam sa njom, mogla sam da vidim kakav je ona kapitan bila. Ti tada pokupiš sve ono što misliš da treba, učiš od svakoga, upijaš ono šta ti se svidelo i od Jelene, Tine, pa i od Ivon, koja nije bila kapiten, ali jeste lider. Od svake uzmeš po nešto i gradiš svoj stil".
Posle 13. mesta na Evrobasketu, Srbija je ostala bez šansi da se nađe na Svetskom prvenstvu, pa će posle nekoliko godina propustiti jedno veliko takmičenje.
"I prethodna generacija jednu godinu nije učestvovala, na SP, čini se, pa su onda krenule medalje. Tako da bi volela da uporedim sa tom situacijom. Prija leto bez ičega, zato što mnoge od nas nisu imale slobodno leto, ne pamtim od kad. Taman će biti dobro za svež start, za novi sistem da se nauči, da svi stanemo na istu stranu, da da se uigramo jedni s drugima. Volele bismo da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, ali mislim da je potrebno ovako nešto kako bismo mogle opet da krenemo da gradimo nešto i da, daj Bože, osvajamo još nešto".
"Samo da odem u Portugal i da ih pobedim"
FIBA
Ženska košarkaška reprezentacija u prethodnih 10 godina osvojila je četiri medalje (dva zlata, dve bronze), uz jedno četvrto mesto na OI i šesto na SP.
"Mislim da pritiska nema, jer smo svesne koliko je rada ispred nas. Ostale reprezentacije su dosta kvalitetnije od nas, imaju evroligaške i NBA igračice. Ne verujem da se od nas nešto očekuje, ali smatram da svaka od nas jedva čeka da opet budemo zajedno, da uživamo na terenu. Rezultati će doći, kad-tad, ali će doći. Imamo dosta da radimo, zato što se ne poznajemo,imale smo samo četiri treninga zajedno".
Prva prilika za to moglo bi da bude Evropsko prvenstvo 2027. godine, a izabranice Miloša Pavlovića u martu čekaju još dve bitne utakmice.
"Sa ove dve pobede, mi smo faktički na 70-80% završile ove prekvalifikacije, i sad igramo kod kuće sa Islandom i Portugalom u gostima. Biće izuzetno teška utakmica, pogotovo što nismo imali dobro iskustvo u Portugalu prošle kvalifikacije. Ja lično jedva čekam da odem u Portugal i da ih pobedim, zato što sam odrasla tamo i nije ostao lep osećaj kada su nas dobile 20 razlike. Volela bih da završim ove prekvalifikacije sa 4 pobede, pa da se fokusiramo na dalje", poručila je Jovana Nogić.
"Nedostaje mi takmičenje"
Nogić već drugu sezonu provodi u Jekaterinburgu, ruskom velikanu koji ne igra evropska klupska takmičenja.
"Iskreno, prošle godine mi je prijalo malo da odmorim od tog takmičenja i od košarkaškog stresa. Ovde su uslovi toliko fenomenalni da čovek prosto ne može da se stresira oko drugih stvari, nego ti je jedini posao da dođeš na trening. Ni o očemu ne moraš da razmišljaš i to mi je prijalo na psihičkom nivou. Sada već druga sezona i malo mi nedostaje takmičenje. Nedostaje mi taj format Evrokupa, Evrolige... Nedostaje mi malo neizvesnost šta će biti, ko će da osvoji.... Ali to su neke stvari na koje ne možeš da utičeš i nadam se da će uskoro sve to da se vrati u normalu".
Najbolji srpski teniser Novak Đoković je zvanično odlučio da se povuče iz Profesionalnog udruženja teniskih igrača (PTPA), organizacije čijem je osnivanju lično doprineo.
Badnje veče donelo je teške poraze za srpske klubove u Evroligi, a navijači Partizana i Crvene zvezde sigurno će ga pamtiti po katastrofalnim partijama svojih timova.
Marina Maljković, najuspešnija srpska košarkaška trenerica, u otvorenom razgovoru za B92.sport je sumirala početak projekta u Crvenoj zvezdi, objasnila razloge odlaska sa klupe reprezentacije i govorila o sistemskim problemima koji koče razvoj ženskog sporta.
Fudbaler Crvene zvezde Miloš Veljković je letos, nakon 10 godina provedenih u Bundesligi, odlučio da dođe u redove šampiona Srbije. Sada govori za B92.sport.
Komentari 7
Pogledaj komentare Pošalji komentar