"Mama, izvini, prestao sam da plačem"

Koliko bole ove stvari. Čuvajte roditelje, recite im koliko ih volite. Bar ponekad.

kad pročitah ovo zapitah se koliko sam i zašto ponekad sebičan i bez razumevanja prema svojoj majci!

Moj otac je preminuo od raka, sećam se da sam posle nekog vremena napisao jedno dugačko pismo i sad kada ga pročitam shvatim koliko mi je žao što mu nisam neke stvari uživo rekao... Bože kako brzo prolazi vreme, već 9 godina...

Uf brate tera suze na oci.

I ajmo sve to na instagram, twitter, facebook...

Ovaj momak je faca..

Ni ja nisam to uspeo.
Ili znao, umeo ne znam.
Znam samo da će me to pratiti do kraja života...

jin
Kakvo si ti djubre od coveka!

Možda je prestao da plače ali da se.re po društvenim mrežama nije. Normalan čovek to sam sa sobom proživi i raščisti ili sa bliskim osobama, neko sa sveštenikom, neko sa psihologom . A on na Instagramu. U stvari to je grupna terapija. Društvene mreže su postale terapija koja je sama sebi postala cilj.

Neko kome je otac preminuo od karcinoma pre 4 godine, shvatam Alexa potpuno. Neverovatno kako pojedini ljudi bezdušno komentarišu njegovu potrebu da sve to kaže, pa makar i preko društvenih mreža. Šta sve nisam stigao ocu da kažem, sanjam i dan danas. Oni koji nisu prošli kroz ovakav iznenadan gubitak nekoga blisko, verovatno ne mogu da shvate.

I ajmo sve to na instagram, twitter, facebook...

Možda je prestao da plače ali da se.re po društvenim mrežama nije. Normalan čovek to sam sa sobom proživi i raščisti ili sa bliskim osobama, neko sa sveštenikom, neko sa psihologom . A on na Instagramu. U stvari to je grupna terapija. Društvene mreže su postale terapija koja je sama sebi postala cilj.

Koliko bole ove stvari. Čuvajte roditelje, recite im koliko ih volite. Bar ponekad.

kad pročitah ovo zapitah se koliko sam i zašto ponekad sebičan i bez razumevanja prema svojoj majci!

Uf brate tera suze na oci.

Ni ja nisam to uspeo.
Ili znao, umeo ne znam.
Znam samo da će me to pratiti do kraja života...

jin
Kakvo si ti djubre od coveka!

Ovaj momak je faca..

Moj otac je preminuo od raka, sećam se da sam posle nekog vremena napisao jedno dugačko pismo i sad kada ga pročitam shvatim koliko mi je žao što mu nisam neke stvari uživo rekao... Bože kako brzo prolazi vreme, već 9 godina...

Neko kome je otac preminuo od karcinoma pre 4 godine, shvatam Alexa potpuno. Neverovatno kako pojedini ljudi bezdušno komentarišu njegovu potrebu da sve to kaže, pa makar i preko društvenih mreža. Šta sve nisam stigao ocu da kažem, sanjam i dan danas. Oni koji nisu prošli kroz ovakav iznenadan gubitak nekoga blisko, verovatno ne mogu da shvate.