Boris Strel za B92: "Srbiji je potreban pravi pristup"

Nekadašnji jugoslovenski šampion u skijanju Slovenac Boris Strel u ekskluzivnom intervjuu za B92 prokomentarisao je trenutnu situaciju u srpskom skijanju i razmotrio mogućnosti daljeg razvoja tog sporta. Strel se trenutno nalazi u Beogradu gde promoviše Međunarodni sajam zimske opreme, turizma i rekreacije "Ekspo-zima", koji se od 2. do 5. decembra održava na Beogradskom sajmu.

Pobednik Svetskog kupa u veleslalomu u Kortini d'Ampeco 1981. godine i osvajač bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Šladmingu 1982. rado se seća zlatnih godina jugoslovenskog skijanja.

Nina Kolundžija, LB Srbija
Podeli

Za dve nedelje se navršava tri decenije od vašeg trijumfa u Kortini d'Ampeco, kako vam to sada izgleda?

„Dobro ste me podsetili da su već tri decenije prošle od tada. Dobro se sećam tih trenutaka, jer je ta sezona za mene, na neki način, bila prelomna. Još u pripremnom periodu sam odlučio da se napokon moram približiti samom vrhu i na kraju stati na pobedničko postolje. Već u prvim trkama se videlo da sam na pravom putu, a u Kortini sam jednostavno shvatio da mogu da pobedim. Čak sam i dan ranije osetio da mogu do trijumfa, teren je zaista bio težak i to mi je poptuno odgovaralo.“

Ubrzo je usledila i bronza na Svetskom prvenstvu u Šladmingu i novo pobedničko postolje. Tada ste bili u svetskom vrhu, koliko se skijanje, kao sport, promenilo u odnosu na taj period?

„Skijanje je kao sport, kao pristup prema radu, praktično ostalo isto. Jedina razlika su novi materijali, koji su potpuno drugačiji i mnogo bolji. Ti materijali su doneli novu geometriju skija i to je najveća razlika u odnosu na prethodni period. Naša reprezentacija je tada bila vrhunski pripremljena. Mislim da se čak ni danas ne radi tako kvalitetno i stručno. Pošto sam u Stručnom savetu slovenačkog skijanja pratim dešavanja i verujem bi naši skijaši i sada bili u vrhu da se i dalje radi tako organizovano i stručno.“

Čini se da sa prostora bivše Jugoslavije Hrvatski takmičari trenutno imaju najviše uspeha. Kako gledate na to?

„Meni je uvek drago kada je neko sa tih prostora u vrhu jer su nas uvek smatrali nekim levim zemljama koje pobeđuju. Dugo su nas tretirali kao neku egzotiku, ali se to promenilo u 80-tim godinama XX veka, kada smo imali tri takmičara među prvih pet u Svetskom kupu. Tada su počeli da razmišljaju da Jugosloveni mogu da promene stanje u svetskom skijanju, pored Austrijanaca, Švajcaraca, Francuza, Nemaca, Šveđana i Norvežana.“

Srbija je uvek važila za zemlju kolektivnih sportova. Tenis se poslednjih godina izdvojio kao individualni sport broj jedan, dok skijanje nije u prvom planu. Šta je potrbno Srbiji da bi imala dobrog skijaša - šampiona?

„Prvenstveno treba raditi sa mladima. Klubovi su prvi korak ka većoj bazi. Neophodno je i da Skijaški savez finansijski podrži te klubove, kako bi se stvorila ta baza. Odatle se biraju pravi dečaci i devojčice, koji bi mogli da postižu vrhunske rezultate. Nakon toga, od 12, 13, 14 godine bitan je samo rad. Naravno veliku ulogu imaju i treneri i stručni deo ekipe, koji apsolutno mora da zna svoj posao.“

Razlog vaše posete Beogradu je promocija sajma „Ekspo-zima“. Da li je to možda pravi način za promociju skijanja.

„Sajam je sjajna prilika da se skijaška sredin skupi i da se napravi okrugli sto gde bi se razgovaralo o razvoju tog sporta. Uvek treba imati u vidu kako dobiti veću masu iz koje ćemo kasnije dobiti takmičare sa vrhunskim rezultatima. Srbija ima skijališta i sve neophodne usove za tako nešto, potreban je samo pravi pristup. Naravno neophodno je i puno poverenje u ljude koji rade sa takmičarima. To je prava stvar. Ako pogledamo u prošlost ni mi u 70-tim godinama nismo značili ništa, ali smo onda, odlukom nekolicine ljudi, poverenje dali treneru u koga su verovali. Kasnije se pokazalo da je to, verovatno, bio i najbolji trener svih vremena, pošto su njegovi takmičari osvojili najveći broj medalja.“