Nikolić: "U Vojvodini radio bez plate – Partizan? Džabe da se priča" VIDEO

Hrvatski "Denis podcast" ugostio je nekadašnjeg trenera Partizana Marka Nikolića i aktuelnog šefa stručnog štaba moskovskog CSKA.

Prisetio se kako mu je Ranko Stojić dao šansu da bude prvi trener Rada.

"Prepoznao je određeni kvalitet u meni posle nekoliko godina u mlađim kategorijama. Odnosno, Miki Ivanović me je prvi pozvao da budem pomoćnik u njegovom stručnom štabu, onda sam bio kod Aleksandra Janjića. Bio je nesrećan start sezone, liga sa 12 klubova, jako teško se ostajalo, a mi smo posle 10 kola imali šest poraza i četiri remija. Svi su nas već prežalili. Sećam se da me je Ranko pozvao 1. septembra i rekao: 'Ja sad idem na odmor, klub ostavljam tebi. Jesi spreman?'. Rekao sam da jesam. Prva utakmica je bila protiv Vojvodine sa Tadićem i Mrđom, druga sa Zvezdom. Tu prvu utakmicu smo dobili i tako je sve krenulo...", rekao je Nikolić.

Odskočna daska u karijeri bio mu je odlazak u Vojvodinu.

"Fenomenalno sećanje, napravili smo ekipu koja je bila barabar sa Partizanom i Zvezdom, što se i pokazalo te sezone. Pobedili smo i Partizan i Zvezdu te godine. Zvezdu smo na njenom stadionu izbacili iz Kupa 1:3, Partizan smo dobili 2:1 u Novom Sadu, imali smo do tog trenutka istorijski rezultat u Evropi, prošli smo četiri kola što niko nije očekivao. Bila je takva euforija u Novom Sadu, da je to bilo neverovatno. Imali smo dočeke na gradskom trgu, stadion je bio rasprodat… Baš je bilo lepo. Fantastična ekipa je bila: Petar Škuletić, Andrija Kaluđerović, Simon Vukčević, Enver Alivodić, Jagoš Vuković, Stojan Vranješ, Đurić, Vulićević, Poletanović, Radoja, Sergej Milinković Savić, Mijat Gaćinović, Nebojša Kosović, Matej Delač je bio kod nas...", kaže Marko Nikolić.

Smrt Ratka Butorovića je sve promenila.

"Posle Batine smrti su počele podele na jednu struju, drugu, finansijski problemi... Mislim da za to vreme, tih šest-sedam meseci koliko sam bio trener, nismo dobili nijednu platu. To sad možda i prvi put govorim, ali igrači to znaju. Ili ako grešim, možda smo dobili pola jedne plate. U takvo stanje je, nažalost, dospela Vojvodina po odlasku Bate. I ta ekipa koja je imala stravičan potencijal se vrlo brzo raspala iako je Vojvodina uspela da osvoji Kup te godine. Zvezdu smo izbacili u mojoj poslednjoj utakmici u klubu, a Partizan je tog dana ispao od Spartaka tako da je Vojvodini ostao otvoren put do finala"

Partizanov poziv na polusezoni nije mogao da odbije.

"Bio sam spreman kad sam došao u Partizan. Meni je to sve išlo prirodno, radio sam u mlađim kategorijama, posle bio u Radu, Vojvodini... Niko mi nije ništa poklonio, niko me nije postavio. Jasno je vidljivo, pogotovo na Balkanu, kad nekog postave, a kad je neko do tog mesta došao svojim radom. Obično se vidi razlika u finalnom proizvodu. To važi za sve velike klubove. Ljudi iz Vojvodine su bili veoma korektni, sramota me je i da kažem koliki dugoročni ugovor su mi ponudili. Nisam imao dilemu kad je zvao Partizan, to je bio ono što sam želeo. Bilo je problema u organizaciji, ali sam se osećao kao kod kuće"

Iako nije bio šampion Srbije u prvom mandatu na klupi Partizana, mnogi su mu pružali podršku i tada je ključan bio poraz od Napretka koji je na klupi imao Nenada Lalatovića.

"Da li nas je to koštalo ili nešto drugo... Nekad moraš i da izgubiš. Taj luksuz nismo sebi dozovlili u drugom mandatu. Ono što je Rad za Vojvodinu, to je Napredak za Partizan – tradicionalno nezogdan protivnik. Pogotovo na svom stadionu. Bio je težak teren, tu sam možda i ja pogrešio jer sam stavio previše mladih igrača za tu utakmicu, ali sve je to deo odrastanja. Isti ti momci su igrali odlično, mislim na Andriju Živkovića i Danila Pantića. Sa njima smo dobijali derbi, igrali grupnu fazu Lige Evrope. Verovatno ja nisam dobro pripremio meč sa Napretkom. Borili smo se do poslednjeg kola, naterali smo Crvenu zvezdu da mora da igra do kraja. Sledeći put se sve promenilo"

Nakon te polusezone je prvi put napustio Humsku.

"Jako teško mi je palo. Nisam jedan od onih koji plaču nad svojom sudbinom. Ako je neko doneo odluku – doneo je i moraš da je prihvatiš. Znao sam da će se tako nešto dogoditi, bili su narušeni odnosi sa ljudima iz kluba, došlo je do promene rukovodstva. Bio sam polusmenjen iako smo imali šest bodova prednosti u odnosu na Zvezdu, sa svim pobedama u derbiju, igranjem Evrope i polufinalom Kupa Srbije. Bilo je pobune navijača, dela uprave i nastala je vrlo čudna situacija gde sam se ja našao ni kriv, ni dužan. Posle sam zauzeo tvrd stav i odlučio da ti ljudi iz kluba nemaju nikakav pristup ni meni, ni ekipi niti bilo kome. Njima to nije prijalo i samo su čekali prvi remi da me sklone. Bolje poginuti slavno, nego živeti sa stidom"

Račune je izmirio kada se vratio u klub i osvojio duplu krunu.

"Fantastična sezona, došao sam posle ispadanja iz Evrope. Bilo je mnogo promena u ekipi od avgusta pa do zime. Igrači su odlazili na razne načine, a velika su imena za srpske uslove. Napravili smo drugačiju atmosferu i niko više nije mogao da nas zaustavi. Navijači kažu da smo igrali „tango smrti“. Ta pesma još ide sa razglasa kad god dođem u Beograd. Na to sam najponosniji. Najlepši period u karijeri. Bio sam u svom gradu i klubu. Pobedili smo tri od četiri derbija uz jedan remi"

Nikolić je rado viđen gost i na košarkaškim utakmicama Partizana.

"Pratim svaku utakmicu, slabo spavam. Bili smo gosti na utakmici protiv Efesa i svi iz delegacije CSKA bili su i još su pod utiskom. Sa Željkom Obradovićem sam se dopisivao nedavno. Nevezano za rezultat, ljudi zaboravljaju na onaj period između Duleta Vujoševića i Željka kad je u Pioniru bilo po 2.000 ljudi. To je sad događaj koji prevazilazi meč. Džaba je da se priča, to mora da dođe i da se vidi"