Ode Vonderboj u penziju VIDEO

UFC 334 se u noći iza nas održao u Njujorku i Siril Gan je u glavnom meču večeri savladao Džoša Hoskita i postao šampion teške kategorije.

Kejla Herison je odbranila pojas protiv Amande Nunes, dok su Uroš Medić i Kevin Holand imali kontroverznu odluku sudija – remi.

Uz svo dužno poštovanje šampionima, veoma važan događaj je bio meč Stivena Tompsona i Čarlsa Ratkea.

Popularni Vonderboj savladao je Ratkea nokautom spektakularnim kružnim nožnim udarcem u trećoj rundi u Medison Skver Gardenu.

Najveći džentlmen u istoriji ovog sporta i jedan od najfinijih i najbolje vaspitanih ljudi koje smo ikada gledali u oktagonu je završio karijeru na spektakularan način.

Postao je otac, ima 43 godine i iako je u vrhunskoj formi, potrebno m je sve više i više vremena za oporavak pa kada se sve sabere i oduzme jasno je zbog čega je doneo odluku da se povuče.

"Nisam mogao ni da zamislim bolji kraj karijere od ovoga što se večeras desilo... Rekao sam sebi da neću da plačem... Hvala svima koji su me doveli u ovu situaciju, mom ocu, majci, bratu, menadžerima, UFC organizaciji.... A najviše dugujem vama, navijačima. Bez vas ovaj sport ne bi bio isti", rekao je Tompson u razgovoru sa Džoom Roganom.

Znate kako, postoje borci koji su bili nagrađivani svim i svačim, koji su punili novinarske rubrike iz nedelje u nedelju, koji su imali ispade, skandale, hapšenja, nasilničko ponašanje i ko zna šta sve ne.

Kada se vratimo na karijeru Vonderboja Tompsona te stvari nećemo naići. Ni na probleme, ni na skandale, a nažalost ni na šampionske titule, iako je zaslužio da makar jednom nosi pojas oko struka.

U UFC je došao kao neporaženi svetski šampion u kikboksu i deo menadžment tima bio je čuveni MC Hammer i on je sa njim reodvno dolazio u halu, kao i sa drugim klijentom Džordžom Sent Pjerom. 

Nije prototip današnjeg sportiste, već više podseća na onog čoveka koga spominjemo u idealu.

Borac, ratnik, poštovalac sporta kojim se bavi i posle gotovo 15 godina u UFC-u, dva napada na šampionski pojas i bezbroj nezaboravnih trenutaka, Vonderboj je rekao da je došlo vreme da se razilazimo.

U oktagonu je proveo godine boreći se protiv najboljih, ali je uvek ostao veran svom prepoznatljivom karate stilu i osmehu, pa uvek ostao svoj i ostao miljenik publike širom sveta.

UFC debi je imao sa 28 godina, kada se u oktagonu susreo sa Denom Stitgenom 4. februara 2012. godine na UFC 143.

Zapravo, tada je Džastin Edvards trebalo da se bori sa Majkom Stumpfom, ali se Stumpf povredio i Tompson pozvan kao zamena, da bi se povredio i Edvards i pred meč "uskočio" Den Stitgen.

Kako je Vonderboj završio karijeru, tako ju je i počeo – spektakularnim nokautom nožnim udarcem u glavu protivnika i tada u prvoj rundi rešio sve dileme.

Već u aprilu je stigla nova borba i poraz od "Immortal" Meta Brauna povredio je koleno i nije odradio treću borbu te godine i po povratku u oktagon vezao je čak sedam pobeda!

Robert Vitaker, Džejk Elenberger, Džoni Hendriks i Rori Mekdonald nalaze se među "ubicama" koje su osetile snagu i moć Vonderboja Tompsona.

Vitaker će kasnije postati šampion, Hendriksova leva "bomba" i dan danas uživa poštovanje, a Rori Mekdonald se pamti zbog onog rata sa Robijem Lolerom i još u tom periodu smatran za velikog talenta i borca šampionskog kalibra.

Kada se sve to naniže red je da dobijete i borbu za pojas, što je Vonderboj i dobio i uskočio da se takmiči sa tadašnjim šampionom Tajronom Vudlijem, popularnim "Chosen one".

Jason Silva / Alamy / Profimedia

UFC 205.

Noć kada je Konor nokautirao Edija Alvareza uz pregršt uvreda i rasprava, kada je Joel Romero "letećim kolenom" nokautirao bivšeg šampiona Krisa Vajdmena i noć kada su jedan od najspektakularnijih mečeva za pojas odradili Tajron Vudli i Stiven Tompson.

I tada je meč bio odrađen u Medison Skver Gardenu, gde je Vonderboj i završio karijeru 10 godina kasnije.

U novembru 2016. godine je Tompson stao pred Vudlija, čoveka koji je nokautirao "stenu" Robija Lolera i postao šampion velter kategorije.

Prva runda pripala je šampionu. Vudli je iskoristio svoju fizičku snagu, oborio Tompsona i kontrolisao ga na podu. Udarcima laktovima napravio mu je posekotinu na nosu i jasno stavio do znanja da neće dozvoliti izazivaču da lako nametne svoj ritam.

U drugoj i trećoj rundi, međutim, slika se promenila.

Tompson je počeo da pronalazi distancu. Njegovi prednji udarci nogom, direkti i brze kombinacije stvarali su sve više problema šampionu. Vudli je morao da bude oprezan, jer je svaki pokušaj ulaska u razmenu mogao da bude kažnjen.

A onda je stigla četvrta runda.

Vudli je pogodio razornom desnicom i poslao Tompsona na pod. Kada je izazivač pokušao da se oporavi, šampion je ponovo pogodio i još jednom ga oborio. Činilo se da je kraj blizu. Vudli je krenuo na završnicu, a zatim uhvatio Tompsona u giljotinu, ali nije mogao da ga završi.

Vonderboj je to preživeo, odbio nalet i preuzeo inicijativu. Vudli je bio premoren od neuspele završnice i trudio se da ostane na nogama do kraja meča.

Sklanjao se i bežao od opasnosti...

Kada je Den Miragliota pročitao sudijske kartice i rekao "And Still" mnogi su bili šokirani, ali su razumeli odluku sudija jer da biste pobedili šampiona i preoteli tron, morate da budete dosta bolji...

Ipak, došlo je do greške. Sudije nisu lepo brojale i pogrešnu karticu su dali Miraglioti na kojoj je pisalo da je Vudli pobedio, ali ne. Pobednika nije bilo.

Odlukom sudija izglasan je remi... Bez pobednika, bez zaključka. 

Zato je revanš i morao da se dogodi. I dogodio se, ali nismo dobili spektakl kao prošlog puta. Tajron Vudli je dominirao i zasluženo pobedio Vonderboja ostavši šampion.

Tesnom, ali većinskom odlukom sudija je Vudli dobio pojas, a Tompson poraz posle pet godina pobedničkog slavlja...

Pre meča su imali konferenciju za medije i dok je Tajron pokušavao da podigne tenzije, Stiven ga je mirno pitao:

"Zbog čega moraš da budeš tako zloban?"

Posle mnogo godina je doživeo i prvi poraz nokautom i to od Entonija Petisa, pa su mnogi skočili da pričaju da je meč bio namešten ignorisavši činjenicu da Vonderboj ima 36 godina...

Tada je UFC uveo "BMF" pojas (Baddest motherfucker), ali je samo za njega stvoren "NMF" (nicest motherfucker) jer je bio previše dobar, čista duša.

Fjodor Dostojevski kaže "Idiot" i u svojoj knjizi više omalovažava društvo zbog načina na koji se ophodi prema iskreno dobrim osobama, osobama u koje spada Vonderboj Tompson.

Ovo nije priča o čoveku koji je osvojio svet, ovo je priča o najdobroćudnijem ratniku kojeg smo mogli da gledamo skoro 15 godina.

Pokazao je da dobrota nije slabost, da se takvi ljudi koji su iskreni i čisti mogu naći u samom vrhu okrutnog sveta kakav predstavlja UFC habitat, pravi Serengeti.

Dugo ću pamtiti njegovu dominaciju nad Visenteom Lukeom i koliko je Brazilac bio nemoćan iako je Vonderboj samo šest meseci ranije bio nokautiran od strane Petisa.

Stiven Vonderboj Tompson iza sebe ostavlja nasleđe koje daleko prevazilazi granice borilačkog sporta.

Širok osmeh i dobre namere donele su mu mnogo poštovanja i ljubavi od strane publike, dok su snažni udarci nogama, visok IQ i pokretljivost donosili pobede i nokaute u ringu, a kasnije oktagonu.

Uvek je bio skroman i opasan, a sada je odlučio da se potpuno povuče i vodi porodičan život.

Nije ti potreban šampionski pojas da bi iza sebe ostavio nasleđe pravog šampiona, ali bi definitivno ulepšalo veličanstvenu karijeru Vonderboja Tompsona.