Fudbal živi od navijača – ovo je nemački recept koji bi pomogao i Srbiji

Nemački fudbalski klubovi sistemski rade s navijačima. To je direktno dovelo do značajnog smanjenja broja incidenata na tribinama.

Izvor: B92, DW/Srećko Matić
Podeli
Foto: Profimedia/Matthias Oesterle/Alamy
Foto: Profimedia/Matthias Oesterle/Alamy

Atmosfera na stadionima je sjajna, tribine su konstantno pune. Kako taj rad izgleda u praksi? O tome za DW govori sekretar za navijače Dominik Hofmejer.

Nemački klubovi već odavno praktikuju sistemski način rada s navijačima kako bi redukovali broj nereda i postali atraktivni svim slojevima društva.

Dominik Hofmejer je voditelj Odela za navijače i sekretar za navijače Fortune iz Diseldorfa. Na utakmice šampiona Nemačke iz 1933. i dvostrukog osvajača Kupa (1979. i 1980.) počeo je redovito da dolazi kao desetogodišnjak.

Bundesliga je danas najgledanija liga sveta, stadioni su redovno rasprodati. Kako je taj rad konkretno organizovan?

"Rad s navijačima u Nemačkoj se temelji na dva stuba. Na jednoj strani imamo zaposlene samih klubova koji rade direktno s navijačima, poput mene, sekretare za navijače. Postoje i socijalno-pedagoški navijački projekti, to je sastavni deo rada s mladima kod nas. Taj deo finansiraju opštine, gradovi, savezne zemlje i fudbalska udruženja", kaže Hofmejer.

Zašto se u Bundesligi toliko pažnje pridaje radu s navijačima?

"Fudbal u Nemačkoj u velikoj meri živi od toga da navijači dolaze na stadion. Naš fudbal obeležava stadionska kultura, i zato je i važno da se navijačima sviđa atmosfera na stadionu, da rado dolaze na stadion. Upravo od toga živi fudbal u Nemačkoj, i to u najviših 4-5 liga. Zato je važno da se stadioni pune, da se privlači široke mase i različite slojeve društva"
.

Udruženje nemačkih fudbalskih klubova jasno propisuje da svaki klub mora imati raspisano radno mesto sekretara za rad s navijačima. Ljudi poput Vas su spona između fanova i klupske uprave. Kako to izgleda u praksi?

"Mi smo u direktnoj vezi s pojedinim navijačima. Bez obzira radi li se o ultrasima, pa i huliganima, ali i sasvim običnim fan-klubovima, očevima u porodicama, s ljudima koji se na bilo koji način zanimaju za naš klub. Oni su s nama u direktnom kontaktu, mi smo njihove osobe za kontakt, i oni znaju da se mi brinemo o stvarima koje ih muče. Ali oni isto tako znaju da ćemo im mi jasno reći što nije moguće odnosno gde su granice. Mi uvek pregovaramo o tome koje se ideje i interese mogu sprovesti u praksi, a koje ipak nije moguće sprovesti. Upravo to je vrlo važan aspekt našeg rada".

U tom poslu je vrlo važno da postoji poverenje na relaciji navijači-predstavnici klubova. A kako to može funkcionisati videli smo i prethodnih dana u Sevilji, navijači Ajntrajta iz Frankfurta su impresionirali fudbalski svet načinom na koji su podržali svoj klub u finalu Lige Evrope, ali i tokom cele sezone. Kako ste Vi uspeli da pridobijete poverenje navijača Vašeg kluba, Fortune iz Diseldorfa?

"U Nemačkoj je često slučaj da sekretari za navijače nekog kluba i sami potiču iz navijačke scene tog kluba. To su često dugogodišnji fanovi, koji onda u taj posao ulažu jako mnogo vremena i truda kako bi uspeli da izgrade odnos s navijačima koji je prožet poverenjem. A to znači da morate biti na licu mesta, morate se pokazati. I kad igramo kod kuće i u gostima, mi smo na stadionu, stojimo stalno na raspolaganju, preko nedelje se sastajemo s navijačima, razgovaramo o cenama ulaznica ili o drugim stvarima",
kaže Hofmejer.

I Vi ste od malih nogu navijač Fortune. Sigurno se sećate da je ranije na stadionima Bundeslige bilo mnogo više nereda nego danas. Da li se broj incidenata smanjio zahvaljujući tom sistemskom radu i intenzivnoj komunikaciji dveju strana?

"U prve tri nemačke fudbalske lige propisano je da svi klubovi moraju imati popunjeno radno mesto sekretara za navijače. To se isplati jer zbog toga nemamo skandala, ili ih barem imamo manje, manje su kazne koje propisuje Nemački fudbalski savez. I to sve zato što postoji taj preventivni rad. I on funkcioniša. Na taj način raste i poverenje između navijačke scene i klubova, ali i fudbalskih udruženja. Naravno da ne teku samo med i mleko, jasno da kod nas nije sve dobro, ali ovaj model funkcioniše sigurno bolje nego što bi to bilo bez nas"
.

Bez obzira na sve te napore, u Nemačkoj još uvek povremeno bude i ozbiljnih navijačkih izgreda između domaćih i gostujućih navijača. Ali oni su danas izuzetak, a ne pravilo. Kako izgleda izrada sigurnosnog koncepta za neku utakmicu Bundeslige?

"Već i pre utakmice mi sudelujemo u planiranju sigurnosnog koncepta, mi imamo dogovore s redarima, s domaćim ili gostujućim klubovima, kontakt postoji i među nama sekretarima za navijače iz različitih klubova, postoji kontakt i s organizatorima događaja. Tako da se na dan utakmice tematizuju i najmanji problemei a s time i raste spremnost na pronalaženje rešenja. Vrlo je važna tema i gostoprimstvo. Domaći klub se trudi gostima i gostujućim navijačima omogućiti dobar doživljaj na stadionu. O tome razgovaramo intenzivno i u danima pre utakmice, a i nakon utakmice. Ponekad putujem i po osam sati u jednom smeru, osam sati u drugom samo da bismo razgovarali o sigurnosnom konceptu i kako bi sve funkcionisalo na dan utakmice. Ali i da se unapred zna za naše potrebe i naše probleme, kako niko ne bi bio iznenađen određenim razvojem ili nekom situacijom na dan utakmice. Cilj je da svi koji su u to uključeni već unapred mogu proceniti situaciju, a zahvaljujući tome je i policija u Nemačkoj mnogo sigurnija u svom delovanju, policija tako mnogo bolje zna šta može da učini i šta je očekuje, a šta možda neće biti potrebno u toj situaciji"
.

Propisujete li Vi gostujućim navijačima kako treba da se ponašaju, koje transparente smeju da unesu na stadion? Da li je baš sve u detalje regulisano? Ili ima prostora i za navijačku kreativnosti u okvirima dopuštenog?

Uvek postoji komunikacija između klupskih sekretara za navijače o tome što je dozvoljeno, što nije dozvoljeno. Razgovaramo i o tome ako neko kaže da bi hteo da napravi neku koreografiju, to uopšte nije problem. Mi jednostavno gledamo šta je kod nas moguće, prenesemo to gostujućoj ekipi, oni se tome mogu prilagoditi. Mi im objasnimo kada se može početi ulaziti na stadion, kakva je situacija na ulazu, pazimo na to da funkcioniše njihov dolazak na utakmicu, da postoje autobusi sa stanice. Ili koja je ruta smislena ako žele peške u koloni da dođu na stadion. O svemu tome razgovaramo pre utakmice tako da gosti, ali i policija, znaju šta se dešava. Ali to nikako ne znači da ih mi sputavamo. Fanovi imaju svoje slobode, a to mi i želimo. Navijači imaju prostora za kreativnost, to nam je svima važno, ali to funkcioniše samo zajedničkim snagama"
.

Foto: Profimedia/Robert Michael/dpa
Foto: Profimedia/Robert Michael/dpa

A koliko to zaista funkcioniše u praksi? Poznato je da su neki klubovi u Nemačkoj na posebno lošem glasu zbog jednog dela svojih posebno strastvenih, pa i nasilnih navijača, na primer u drugoj ili trećoj ligi. Kako s njima izlazite na kraj?

"Da, apsolutno. Pogledajmo recimo situaciju u Nemačkoj. Uzmimo Dinamo iz Drezdena. Taj klub je u Nemačkoj na relativno lošem glasu što se tiče navijačke scene. Mi smo s njima do sada imali samo dobra iskustva. Već i pre utakmice imamo dobru, otvorenu razmenu, kolege se stvarno jako trude, i što se god više razgovara međusobno, to bolje funkcionišu stvari na dan utakmice. Postoje određene slobode, i navijači ih rado koriste, ponekad možda i malo više nego što to želimo, ali u načelu to sve funkcioniše dosta dobro, a osim toga su i amplitude mnogo manje. I to je ponekad upravo to, da se te amplitude, odnosno ponašanje koje je izvan okvira, redukuje. Ali i da su svi skupa ukupno gledajući srećniji, da ostali posetioci mogu biti mnogo sigurniji na stadionu".

Represija ili prevencija? Što je po Vašem mišljenju važnije u radu s navijačima?

"Definitivno prevencija, po mom mišljenju. Represija je uvek u jednoj meri sastavni deo toga, ali prevencija je upravo ono preko čega se mnogo toga može ublažiti"
.

Ublažiti neželjene posledice? Odnosno štetu za sam klub? Na to mislite?

"Mi imamo razne projekte s navijačima, u okviru kojih razjasnimo na primer koji se materijali smeju uneti na stadion, u koje sektore ih se smeju uneti, koje su rute dolaska na stadion tabu, domaći navijači se ne bi trebalo kretati onim područjem koje koriste gosti, ne bi se tamo trebalo parkirati ili dolaziti železnicom. Ta se područja jasno odvoje. Imamo dogovor i po pitanju cena ulaznica. Taj stalni međusobni kontakt jednostavno dovodi do toga da postoji poverenje prema klubu, da se klub brine oko interesa navijača, da se klub zalaže za njih. I baš zato navijači kroz tu vezu prema klubu, ne samo timu, kažu da ne žele klubu nanositi štetu, odnosno da ne žele raditi protiv budućnosti kluba"
.

U Nemačkoj postoje jasna pravila ponašanja na stadionima. Sankcije u slučaju njihovog nepoštivanja su dosta oštre. Kako se odnosite prema klupskim navijačima koji budu sankcionisani, na primer, zabranom ulaska na stadione?

"U tom slučaju mi te ljude ne ostavljamo na cedilu. Nisu oni zauvek isključeni. Mi se oko tih ljudi brinemo i dalje. Mi im stojimo na raspolaganju, pazimo da ih dobro tretiraju, to je vrlo važan instrument kako ta osoba ne bi pomislila: pa nisam ništa napravio, a sad sam napoljui! Mi se brinemo oko toga da se taj slučaj razjasni, da razgovaramo s tom osobom o tome kako se može promeniti, kako se ubuduće može ponašati kako bismo mi stekli opet poverenje u njega, da opet može doći na stadion. Takvi programi se u celoj Nemačkoj odvijaju automatski, to je posvuda standard. To je itekako važan aspekt kako osoba koja je možda jednom nešto loše napravila ne skrene skroz na loš put i u najgorem slučaju završi u kriminalu ili u društvu nekih grupa s kojima pre toga nije imala nikakvog posla"
.

To su svojevrsni programi navijačke resocijalizacije?

"Radi se o različitim merama. Ponekad se te osobe moraju na stadionu godinu dana brinuti oko osoba u invalidskim kolicima, ponekad farbaju zidove, nešto popravljaju, zavisno od toga šta ta osoba zna ili šta joj odgovara. Naravno da 16-godišnjake ili 18-godišnjake morate drugačije tretirati nego 35-godišnjake, ali mi uvek gledamo na svaki slučaj pojedinačno, postoje i treninzi antiagresije, nekad možda nekoga pošaljemo na savetovanje po pitanju zavisnosti od droga. To su različite stvari kod kojih mi sarađujemo s navijačkim projektima. Mi kao klub jednostavno pokušavamo biti sidro za te ljude. Mi smo važna adresa ljudima koji idu na svaku utakmicu, Fortuna je mnogima središte njihovog života, i mi ne možemo samo tako reći: pa šta sad, on se kod nas ponašao loše i sad mora da ostane napolju! Mi pratimo i dalje šta je s njima i naravno da ga želimo i za deset, dvadeset, trideset godina vrlo rado videti na stadionu".

Zašto se toliko trudite oko svakog pojedinog navijača, odnosno člana? Je li to tako zbog jedne nemačke posebnosti, odnosno pravila 50+1 koje važi u profesionalnom fudbalu, a kojim se jača uloga članova, te ograničava uticaj investitora, kako bi fudbal bio bliže bazi?

"To je u Nemačkoj zaista jednim delom tako baš zbog činjenice da su klubovi uglavnom u vlasništvu članova kluba, za razliku od onih klubova iza kojih stoje investitori. Ali i u klubovima poput Lajpciga i Hofenhajma postoji neko ko je zadužen za zastupanje interesa navijača, ko razgovara s fanovima i razmišlja o tome kako se može poboljšati njihova situacija"
.

Možete li si zamisliti fudbal bez navijača na tribinama?

"To ne mogu uopšte ni zamisliti. I videli smo u ovim korona-godinama da to jednostavno ne funkcioniše", zaključio je Dominik Hohmejer, sekretar za navijače Fortune Diseldorf.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu