Piksi – sve za deset

Od dana kada je sa drugarima iz ulice jurio za loptom po prašnjavim terenima Pasi Poljane, do veličanstvene noći u Lisabonu kada je pobedom protiv Portugala ispunio obećanje dato naciji na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru.

Napisana perom autora koji je više od 30 godina neposredni svedok Stojkovićevih podviga u igračkoj, funkcionerskoj i trenerskoj ulozi, knjiga obiluje autentičnim anegdotama, memoarima i interesantnim detaljima iz života i karijere niškog umetnika u kopačkama.

To nije samo priča o Piksiju Stojkoviću, već i saga o vremenu koje u svima nama budi određenu dozu nostalgije. Uspomena na fudbal koji je imao dušu, na ljude kojima su ljubav i ideali bili važniji od slave i novca, na državu koje više nema.

Čitaćete o Piksijevim vojničkim danima u Prištini s Alenom Slavicom, snimanju spotova za "Top listu nadrealista" sa Neletom Karajlićem, druženju sa Dikom, Borom, Milojem, Dejom, odnosima sa trenerima Vasovićem, Stankovićem, Šekularcem i Gutalsom, selektorima Veselinovićem, Osimom, Santračem, Boškovom.

Na veoma originalan način opisani su Piksijevi školski dani u Nišu, počeci u Radničkom i mlađim selekcijama reprezentacije Jugoslavije, prvi golovi i prve majstorije, urnebesni prelazak u Crvenu zvezdu, antologijske utakmice sa Real Madridom, Kelnom, Milanom, iskustva iz mečeva sa Partizanom, Dinamom, Hajdukom, prvi trofeji, individualna priznanja, susreti sa zvezdama svetskog fudbala. Naravno, posebna poglavlja u knjizi pripadaju događajima koji imaju istorijski značaj.

Čitalac će imati utisak da uživo prisustvuje legendarnim duelima protiv Španije i Argentine u Italiji, finalu Kupa šampiona u Bariju, dramatičnim trenucima koji su prethodili proterivanju Jugoslavije iz Švedske, paklenom ambijentu na Maksimiru protiv Hrvatske, Mundijalu u Francuskoj, Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji.

Jedna vrsta romansirane biografije fudbalskog virtuoza iz Niša, ujedno je i omaž celoj generaciji fudbalskih romantika koja je odrastala na pravim vrednostima i u nekim lepšim okolnostima.

…
Odlomak iz knjige:

Pored urnebesnih anegdota i neispričanih priča, aktuelni selektor Srbije u jednom poglavlju knjige detaljno opisuje dramatične trenutke prelaznog roka 1986. Godine, kada je uz mnogo pompe prešao iz Radničkog u Crvenu zvezdu:

- Kruži anegdota da je Draža Marković došao u Niš i rekao: “Pustite malog i da završimo priču”. Nikada nisam sazano da li je to istina, ali je bilo mnogo zanimljivo na poslednjem sastanku Upravnog odbora Radničkog na kojem se donosila konačna odluka o mom nastavku karijere. Bilo ih je 13 u sobi za sastanke, a kada su sabrali glasove ispalo je 6:6. Predsednik Petar Seratlić je pitao ko nije glasao, a jedan član Uprave je ljutito rekao: “Ja neću ovako, ustajem i idem”. Stvarno je ustao sa stolice i krenuo ka vratima, a na insistiranje predsednika da se ipak izjasni, samo je odbrusio: “Ne interesuje me, piši šta hoćeš”, odmahnuo rukom i napustio prostoriju. Seratlić se okrenuo ka zapisničaru i rekao: “Piši da je bio ZA”. Tako je jedan glas presudio da me puste u Crvenu zvezdu. Bilo je tu još ponuda. Najviše je nudio Hajduk, a sve je išlo preko Dragana Holcera koji je igrao u oba kluba. Interesovalo se Sarajevo, Dinamo… sa Ćirom sam imao odličnu saradnju u Prištini, dok sam kao vojnik trenirao sa njihovim fudbalerima. Aktivna je bila i struja koja je vukla na stranu Partizana, ali iskreno, kako god da su glasali, ne bih otišao u Partizan. Da me ljudi ne shvate pogrešno, imam lepo mišljenje o crno-belima, uvek je to bila korektna komunikacija. I tada, a i sada kada sam u jednoj potpuno drugačijoj ulozi. Međutim, srce me je vuklo ka Marakani i sve o čemu sam maštao kao dete bilo je vezano za Crvenu zvezdu. Nije bilo teoretske šanse da promenim mišljenje, a ni para koje bi me u tom trenutku naterale da izdam svoje srce i odem u neki drugi klub".

Odlomak iz knjige:

Stojković priprada onoj generaciji fudbalskih virtuoza koji su odrasli na prašnjavim terenima, jurcajući za loptom od jutra do mraka, u pocepanim šortsevima, oguljenih kolena i odranih laktova. Tu je borba do gole kože, kada padneš puštaš krv, ali ides dalje, nema kukanja. Zato tokom igre biraš brza rešenja. Razmišljaš unapred, predupređuješ situacije, razvijaš tehniku. Svi veliki asovi počeli su na pesku ili betonu u svojoj ulici, a završili na pijedestalu. Krojf je rekao da je fudbal jednostavna igra, ali je igranje jednostavnog fudbala najteža stvar na svetu.

Zato je taj Piksijev volej protiv Francuske toliko poseban. Zato se o njemu i danas govori kao o uzvišenom činu fudbalskog majstorstva. I zato je Žoel Bats u 83. minutu utakmice ostao ukopan u mestu i nije ni pomislio da reaguje. Njemu je pripala cast da iz prvih redova uživa u minijaturi niškog maestra u kopačkama.

Odlomak iz knjige:

Pariz, Verona, Marsej, Nagoja, Beograd. Svi oni plene šarmom i ostavljaju bez daha. Ali jedan je Niš. Tu se rodio, tu i prohodao. Tu je pikao fudbal sa Mićom, Gacom, Baćom i Mušom, drugarima iz ulice. Tu je svakog dana pešačio do Osnovne škole ‘Moša Pijade’ i nazad. Po tri kilometra u oba smera. Nije bilo gradskog prevoza, a trebalo je preći preko Bubanjskog brda i stići na početak prvog časa. Upravo tu, u školskoj klupi, stekao je prva prijateljstva sa Zoranom, Šćepom, Draganom.

Niš je nešto specijalno. Niš ima dušu. Niš je emocija.
- U gradu gde se ovako dobro i kvalitetno jede, gde su ljudi tako veseli i druželjubivi, jednog dana je morao da se rodi vanserijski fudbalski talenat kao što je Dragan Stojković Piksi - rekao je jednom prilikom čuveni košarkaški stručnjak Petar Skansi.