Koreja, Zidan i album sa Mundijala bez Italije

Mi smo nažalost odavno navikli da izostajemo sa velikih takmičenja, a voleli ih ili ne voleli, Italijani nisu. Ovo je priča o tome zbog čega mi je Mundijal bez Italije kao nekome ko voli fudbal – zamisliv.

Nesporno je da su “Azuri” velika ekipa u kom god sastavu da dođu na neko prvenstvo. Shvatam da se kod njih na fudbal gleda slično kao kod nas na košarku – dobri smo, pa dobri kako god okreneš.

Ne zavirujući previše u razloge zbog kojih je došlo do njihovog pada na poslednja tri velika takmičenja jer time, po rečima Paola Kanavara, treba da se pozabave “mumije u italijanskom fudbalskom savezu”, iznosim nekoliko sećanja i lični utisak. Možda je dobar, možda ne.

I jedna utakmica ima stotinu kamera sa isto toliko različitih uglova pa i 46.000 ljudi koliko je tog 26. juna 2006. godine bilo u Kajzerslauternu sigurno ima različita gledišta o onome što piše u prvoj rečenici ovog teksta.

Kompletnu temu o reprezentaciji Italije pročitajte u tekstu našeg Miloša Ljubisavljevića – Musolini, Koreja, Zidan i album sa Mundijala bez Italije.