Zvezda šampion sveta (1991-2009)

Crveno-beli su osmog decembra 1991. godine u Tokiju postali klupski prvak sveta pošto su u finalu interkontinentalnog „Tojota“ kupa pobedila čileanski Kolo Kolo sa 3:0. Dva gola za ‘crveno-bele’ na toj utakmici postigao je Vladimir Jugović, dok je strelac trećeg bio Darko Pančev.

Zvezdu je u Tokiju sa klupe predvodio Vladica Popović, a igrali su: Zvonko Milojević, Duško Radinović, Goran Vasilijević, Vladimir Jugović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Milorad Ratković, Vlada Stošić, Darko Pančev, Dejan Savićević i Siniša Mihajlović:

"Član tadašnje Skupštine kluba, čijeg se imena i ne sećam, tada mi je rekao da smo ostvarili toliko veliki uspeh da ima dovoljno slave da svako može da prigrabi onoliko koliko misli da mu pripada. Tokio je uz Bari bio jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Crvene zvezde. Mnogi klubovi su tada samo mogli da nam zavide, jer je u ono vreme bilo teško osvojiti i titulu nacionalnog prvaka. Zato je titula u Bariju i u Tokiju od istorijskog značaja za naš klub", rekao je tadašnji tehnički direktor kluba, a kasnije i predsednik Zvezde Dragan Džajić, na proslavi koja je upriličena tim povodom na stadionu Crvene zvezde.

Trener koji je crveno-bele, predvodio do pobede u Tokiju Vladica Popović podsetio je da je Zvezda do trofeja stigla iako je od 43. minuta imala igrača manje na terenu zbog isključenja Dejana Savićevića. Vladica Popović kao specijalista za južnoameričke ekipe, uspeo je u potpunosti da pripremi svoj tim za finale:

“Najpre, da kažem da je priprema za ovu utakmicu bila veoma duga i studiozna. Jozić je znao Zvezdu, ali i mi smo – da ne kažem ja, znali gotovo sve o našem rivalu. Kolo Kolo je u jesen 1991. godine igrao na jednom turniru u Španiji i, naravno, putovao sam tamo da prikupim potrebne informacije i da ih vidim na delu. I pre nego što smo stigli u Japan mi smo bili potpuno taktički spremni za ovo finale".

Prva dva gola postigao je zvanično najbolji akter ovog susreta Vladimir Jugović:

“Naša pobeda od 3:0 predstavljala je najubedljivije slavlje jedne ekipe sa Starog kontinenta do tada. Ta utakmica je jedna od najznačajnijih u mojoj karijeri jer sam sa 21 godinom odlučio pitanje pobednika. Nisam bio iznenađen ovim ostvarenjem jer sam uvek radio ono što se od mene tražilo, ništa mi nije bilo teško. Voleo sam i da zatresem mrežu, baš kao i tog dana na Olimpijskom stadionu u Tokiju”, pričao je svojevremeno Jugović, koji je iz ovog legendarnog sastava crveno-belih uz Dejana Savićevića jedini koji je doživeo „reprizu“ ovog uspeha u Tokiju. Savićević je to kasnije učinio sa ekipom Milana, a Jugović sa Juventusom.

Ekipa Crvene zvezde koja je tada igrala, po mnogima je mogla da se umeša u borbu za još neki trofej, da je ostala na okupu...