Terzić: Ugovori poslovna tajna

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić izjavio je da su svi detalji ugovora koje srpski klubovi potpisuju sa igračima poslovna tajna, kao i da je to uvek bila praksa u domaćem fudbalu.

"Kod nas javnost malo zna da FSS nema uvida u ugovore koje sklapaju klubovi prilikom prodaje ili kupovine igrača. To je praksa i u drugim nacionalnim savezima, jer nas na to obavezuje Statut Međunarodne fudbalske federacije", rekao je Terzić.

On je podsetio da klubovi posredstvom ovlašćenih menadžera direktno međusobno komuniciraju i da se u tom trouglu sklapaju poslovni aranžmani. Menadžer istovremeno sa klubom koji želi da dovede fudbalera posebno razgovara oko finansijskih uslova. Ugovorom dva kluba se precizira svota koju, recimo, Juventus treba da isplati Partizanu za Stevana Jovetića, a tek potom se direktno dogovaraju klub i igrač.

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije govorio je u okviru teme “Tanjuga“ posvećenoj poslovanju u domaćem fudbalu, koju prenosimo u celosti:

Nedavna akcija MUP-a Srbije, koji proverava materijalno-finansijsko poslovanje Crvene zvezde, Fudbalskog saveza Srbije i još nekih klubova i asocijacija, otvorila je u našoj javnosti priču o "tabu-temi" još iz vremena amaterskog sporta, kada su najbolji pojedinci, daleko od očiju javnosti, "ispod stola" dobijali ogromne svote novca.

Danas se kod nas i u svetu, medjutim, otišlo mnogo dalje, ne samo zbog visokih ugovornih obaveza, nego, pre svega, u čuvanju tajni i poslovnih aranžmana kao zaštite interesa oba poslovna partnera. Visoki transferi sportista danas "bodu" oči, ali je javnost malo upućena u njegove tokove.

Kod nas vlada pogrešno uverenje da transfer vredan, recimo, deset miliona evra ide na konto fudbalera, iako se taj iznos u celosti uplaćuje u klupsku kasu. Fudbaleri najčešće potpisuju klasičan ugovor iz radnog odnosa sa odredjenom visokom platom koja se obavezno čuva kao najstroža poslovna tajna.

"Pre desetak i više godina FS Jugoslavije je od svakog transfera fudbalera uzimao proviziju od tri posto. Danas se to izričito zabranjuje, jer je FIFA takvu praksu ocenila kao klasično reketiranje igrača", pojasnio je Terzić, dodajući da naš savez zato nema uvid čak ni u sadržaje ugovora koji se sklapaju izmedju domaćih klubova.

Podrazumeva se, kaže Terzić, da se može prodati samo igrač pod ugovorom, jer je nakon Bosmanovog zakona ukinuta mogućnost da klubovi i za slobodnog fudbalera dobijaju obeštećenje.

Trenutno u Evropi samo se u Engleskoj zagovara transparentnost u sklapanju transfera i primanjima igrača. Tako je nedavno Mančester junajted objavio da je sa našim reprezentativcem Nemanjom Vidićem sklopio ugovor kojim mu je predviđena nedeljna plata od 70.000 funti.

Bivši selektor reprezentacije Jugoslavije Vujadin Boškov, koji je najveći deo trenerske karijere proveo u Italiji, Španiji i Švajcarskoj, često je govorio da vlasnici klubova prodajom igrača ostvaruju mnogo veći profit nego u osnovnoj delatnosti privrednika ili vlasnika fabrika.

"U Italiji nijedan vlasnik kluba ne može da ostvari profit od, recimo, 150 miliona evra od rada njegove fabrike, kao što to može za samo nekoliko nedelja trgovinom i prodajom fudbalera", govorio je Boškov.

Ne treba, međutim, uopšte sumnjati da su fudbaleri takvom poslovnom politikom oštećeni. Naprotiv, većina naših profesionalaca zaradjuje ogroman novac ne samo od plata, nego i od premija, sponzorskih ugovora, nastupa na velikim takmičenjima, kao i od prodaje ili reklamiranja delova sportske opreme.

Njihovi prihodi umnogome zavise i od umešnosti menadžera da profit ostvaren od fudbala plasiraju i u druge delatnosti.

Sredinom prošle decenije, kada su Ujedinjene nacije uvele sankcije SRJ, nastala je "bežanija" naših sportista u inostranstvo, a prednjačili su fudbaleri koji su se razišli širom Evrope i sveta. Prema preciznoj evidenciji iz tog vremena, koju je vodila sekretar Medjunarodne komisije FS Jugoslavije Nikol Mišić, naša kuća fudbala je za samo godinu dana izdala oko 4.500 sertifikata za odlazak u strane klubove. Danas je tražnja naših sportista u svetu mnogo manja i daleko je od te brojke.

Za fudbalerima su odavno krenuli i drugi srpski sportisti - košarkaši, odbojkaši, rukometaši, vaterpolisti. U tim kolektivnim sportovima transferi i plate su znatno skromniji u odnosu na fudbal. Poznato je da se potpisuju različiti ugovori, ali je svima zajedničko da su sve ugovorne strane vezane čvrstim klauzulama.

Nekada nije bila retkost da sportista ostane "kratkih rukava" iako je imao papire u rukama, jer su poslodavci na razne načine izbegavali da izvrše svoju finansijsku obavezu. Danas njihove interese iz ugovornih obaveza štite medjunarodne strukovne federacije.

Zato su inspekcijskim organima često vezane ruke "pipajući u mraku", jer su svi ugovori pod velom tajne. Samo u retkim, reklo bi se izuzetnim prilikama, otkrije se neka afera koja na površinu izbije samo ako poslodavac na nevešt način utaji porez.