9 fraktura "crno-belih" za 8 meseci

Nesmotren start Jovana Markoskog u šestom minutu utakmice između Partizana i Zete skupo je koštao reprezentativca SCG Nenada Brnovića. Dijagnoza je otvoreni prelom obe potkolenične kosti, fibule na dva, a tibie na jednom mestu. Dvočasovnom operacijom nedugo zatim pukovnik doktor Miodrag Zorić stabilizivao je stanje, uz pomoć spoljnih fiksatora.

"Nisam ni prvi ni poslednji kome se ovo desilo," pokušao je Nenad Brnović juče da realno sagleda situaciju u kojoj se našao. "Razgovarao sam i sa bratom Bojanom, koji je pre pet godina bio u sličnom položaju. Ni on ne može da veruje da mi se sve ovo dogodilo baš protiv Zete, našeg bivšeg kluba."

Nenad Brnović ne krivi Markoskog koji je odmah posle kobnog starta shvatio šta je uradio i tumarajući po terenu tražio izlaz iz bezizlazne situacije dok ga je tešio kapiten Partizana, Albert Nađ.

"Slao mi je poruke, nije mogao da me zove... Nije ni njemu lako, svi znaju da Markoski nije agresivan igrač."

Vraćao je malerozni fudbaler Partizana film, prisećao se tog šestog minuta utakmice kad se stadionom u Humskoj prolomio jeziv zvuk sličan pucanju mladog stabla i kad je zanemelo više od šest hiljada prisutnih. U prvom trenutku delovao je smireno, gestikulacijom rukama tražio je izmenu.

"Dobio sam jak udarac, nisam osetio bol, ali sam čuo taj zvuk, mada sam mislio da je samo pukao štitnik. Ni na kraj pameti mi nije bilo da sam tako teško povređen. U tom kratkom periodu dok još nisam bio svestan ozbiljnosti situacije tražio sam pomoć, a ne izmenu. Zatim sam krenuo da namestim kostobran, a onda shvatio da u stvari nameštam kost. Noga je visila! Legao sam, pritrčao mi je Ivica Kralj i stavio ruke preko očiju, više nisam video taj jezivi prizor."

Lekari su uradili sve što je u njihovoj moći, reakcija Partizanove medicinske službe bila je pravovremena, baš kao i doktora na VMA. Niko, međutim, ne može niti će moći još makar sedam dana da da bilo kakvu procenu brzine oporavka.

"Veliki broj specijalista prati stanje Nenada Brnovića, kad svaki od njih bude dao zeleno svetlo, Brnović će napustiti VMA," objasnio je Partizanov doktor, Sead Malićević da se još ne zna ni kad će crno–bela „sedmica” biti puštena na kućno lečenje. Ponašanje igrača na terenu dok je Brnoviću ukazivana prva pomoć delovala je jezivo. Iako je reč o povredi noge mnogi su se na tribinama zapitali da li mu je ugrožen život.

"Svaki otvoren prelom nosi životnu opasnost, ali u Brnovićevom slučaju odmah smo reagovali, imobilisali nogu i zbrinuli ga za transport tako da nije bio u životnoj opasnosti," zaključio je doktor Sead Malićević.

Sa VMA izlazili su fudbaleri Partizana smrknutih lica, saosećajući sa kluspkim drugom, snage da se našali smogao je jedino Milivoje Ćirković:

"Moramo da dovedemo svešteno lice da osvešta desnu aut liniju. Ko god dođe da igra desnog beka...," nije morao Ćirković da završi rečenicu, aluzija na njegovu, a zatim i teške povrede Rnića i Brnovića bila je jasna.

I Brnović je frapiran zapanjujuće velikim brojem povreda igrača Partizana ove sezone. Sve su mehaničke prirode, dakle izazvane udarcima i nema govora da su uzrokovane nedovoljnom pripremljenošću fudbalera.

"Ove sezone ja sam ko zna koji igrač Partizana koji je slomio nešto, a od ljudi iz uprave sam čuo da je za prethodnih 20 godina bilo samo dva takva slučaja. I to, sve nam se dešava na treninzima, prijateljskim utakmicama ili meni protiv bivšeg kluba, a baš nismo ratoborna ekipa," kaže Brnović.

U julu 2005. posle starta Obijore Odite na treningu Nemanji Rniću je pukla fibula desne noge i iščašen mu je zglob. Isto veče je operisan, a prvu utakmicu zatim odigrao je u prošlom prvenstvenom kolu protiv Vojvodine. U septembru 2005. posle starta Pitera Omoduemukea, sa dve noge sa leđa na treningu, slomljena je fibula Vladimira Vukajlovića (ista povreda kao kod Rnića, ali u blažem obliku). Desna noga mu je odmah imobilisana gipsom, a mladi vezista Partizana zimus je pozajmljen Radu, za koji je debitovao u prvom prolećnom kolu, na Banjici protiv Vojvodine.

Mesec dana kasnije posle sudara sa Nikolom Žigićem u 125. večitom derbiju, Zoranu Mirkoviću slomljeni su nastavci tri kičmena pršljena. Usled pogrešne dijagnoze jedne privatne dijagnostičke kuće, igrao je dve utakmice tako teško povređen. Oporavio se, prošao zimske pripre i nastavio sa igrama. U februaru 2006. Zvonimir Vukić teško se povredio posle 35 minuta provedenih na terenu u prvom meču (i to prijateljskom) po povratku u Partizan. U duelu sa Uralom, igrač ruskog drugoligaša startovao je na levo stopalo crno–belog veziste i došlo je do naprsnuća pete metatarzalne kosti. Vukić je operisan 10. februara, fiksator mu je skinut minulog petka, a u ponedeljak je počeo da trči. 

Mladi vezistu Miralem Sulejmani posle tri identične povrede metatarzalne kosti operisan je u Belgiji. Nedavno je skinuo gips, hoda, ali još ne trči, trenira samo u teretani. U međuvremenu, prste su lomili Zoran Mirković i Miroslav Radović, dok je Branimir Petrović, takođe jesenas, imao frakturu nosa.