B92.sport intervju – Nemanja Miletić: "Kažu da bi se Partizan ugasio da nisam dao gol Moldeu"

U odabranoj grupi je svoje mesto našao Nemanja Miletić. Tiho je ušao na vrata Humske 2017. godine, a izašao kao idol mladim generacijama i armiji crno-belih pristalica.

Došao je do toga i da mu navijači spevaju pesme, i neko je ko je uvek rado viđen na stadionu Partizana. Uvek beskompromisan, ulazio je svaki put "u meso", što mu publika nikada neće zaboraviti.

U intervjuu za B92.sport, Miletić se osvrnuo na aktuelni period u Čukaričkom, podsetio se Partizana i bivših saigrača i trenera, inostranstva, prvih fudbalskih koraka...

"Vratio sam se posle tri i po godine u Srbiju, iako sam mogao da ostanem u inostranstvu, ali su porodične stvari presudile da se vratim. Mislim da sam izabrao pravi klub, jer je Čukarički od početka bio najkonkretniji i nijednog momenta nisam imao dilemu. Za pet minuta smo se dogovorili. Do sada smo mogli mnogo bolje, imamo dobar tim, pre svega po imenima. Prosuli smo dosta bodova, ali ima prostora i vremena da budemo još bolji, jer ćemo proći svi zajedno zimske pripreme", počeo je 34-godišnji štoper razgovor za naš portal.

Vladimir Matijašević je ove sezone napravio na Banovom brdu miks mladosti i iskustva, što daje željeni rezultat.

"Nisam toliko pratio pojedinačno mlade igrače ranije, ali Čukarički što se toga tiče zaista nema problema. Ima dosta dobrih mladih igrača i ozbiljna karijera je pred njima. Samo da budu pametni, tu smo i mi stariji da im pomognemo. Uravnotežena je ekipa, spoj mladosti i iskustva, a mi pokušavamo svaki dan da im pomognemo. Ne brinem se što se tiče Čukaričkog za budućnost, jer mladi imaju ozbiljan potencijal."

Promovisali su Brđani ponovo nekoliko mladih igrača. Priča se o Miladinoviću, Matijaševiću, Đokoviću, Đorđeviću...

"Ne bih izdvajao, da se niko ne bi osetio izostavljeno, ali bez neke lažne priče, svi mladi igrači imaju kvalitet. Strašni su momci i fudbaleri. Đoković je šest mesecio bio na pozajmici u Surdulici prošle sezone, vratio se i izborio za startera. Igra levom nogom, traže se ti igrači. Malo je stidljiv, ali mislim da će napraviti nešto u fudbalu. Ja nisam u njegovim godinama imao mogućnost da igram Superligu, a mladi sada odmah dobijaju šansu, ali to su zaslužili svojim radom i igrama."

Čukaričkom predstoji borba za Evropu, ali smo svedoci da će biti neizvesno na svim frontovima u Superligi. Podsećamo, četiri ekipe ove sezone ispadaju iz elitnog ranga.

"Otkad znam za Superligu, nikada nije bilo ovako. I drago mi je zbog toga, jer je bilo dosadno da gledamo stalno isti scenario. Moram da pomenem Kipar kao najbolji primer, gde je u prethodnih šest godina šest različih klubova osvajalo titulu. Mnogo je zanimljivije i drugačije. Lepo mi je da to vidim sada u Srbiji. Od četvrtog do desetog mesta je sve u nekoliko bodova. Mislim da će iz godine u godinu biti sve bolje, uvek treba da bude neizvesno, a ne da se odvoje gornji i donji deo tabele, pa maltene nemaš neki motiv da igraš. Radnik igra stvarno dobro pod Markom Jakšićem, Železničar takođe..."

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Izabranici Milana Lešnjaka su se predstavili u odličnom svetlu protiv Partizana i Zvezde. Crno-bele su savladali 4:1, dok su doživeli poraz od šampiona Srbije, međutim, sigurno da ostaje žal zbog propuštenih prilika.

"Sad sam prvi put igrao protiv Partizana u drugom dresu i bilo mi je mnogo čudno. Sa druge strane, profesionalac sam i uvek ću dati svoj maksimum na svakoj utakmici. Pobedili smo Partizan, a protiv Zvezde nije realan rezultat, jer smo propustili 3-4 zicera i ubeđen sam da bi sve išlo u drugom smeru da smo realizovali šanse. Protiv večitih rivala ti ne treba motiv. Veći smo problem imali protiv ekipa gde smo mislili da ćemo lako pobediti", rekao je Miletić i opisao osećaj kada je zatresao mrežu Partizana:

"Mnogo čudan osećaj, jer nisam ni znao kako da se ponašam kako sam zatresao mrežu. Nisam mogao ni da zamislim da ću posle Partizana igrati negde drugde u Srbiji osim za njega. Fudbal ti donese nešto što nikad ne znaš. Samo sam stao, nisam ni hteo da se radujem, iskreno, nije mi ni bilo do radovanja."

Imao je Čukarički krizu rezultata sredinom jeseni, a sve je kulminiralo ispadanjem iz Kupa od Borca.

"Pogodilo nas je to. Imali smo teške utakmice, ali smo očekivali prolaz u Kupu. Ne mogu da tražim alibi u lošem terenu, jer je stvarno bio težak za igru, ali Borac je imao više motiva od nas i prošao je dalje. Fudbal se danas sveo na motivaciju i želju, sve se više gleda ka fizici.. Svi smo sličnog kvaliteta, ali onaj ko više želi - dobiće utakmicu. Izbacili su nas na penale, što nam je teško palo. Imali smo ciljeve u Kupu, vidimo i da se otvorilo da smo mogli da dođemo do finala, ali za prosutim mlekom ne treba tugovati."

Miletić je poslednjih godina proveo na Kipru i Grčkoj. Države idealne za život, ali je presekao prošlog leta i vratio se u Srbiju.

"U poslednjih pet godina, četiri sam proveo u inostranstvu. Saudijska, Arabija, Kipar i Grčka. Što se tiče života - najboljih par godina. Rekao sam da ću se sigurno nekad vratiti na Kipar, toliko mi je bilo lepo. Napreduju i na rang listi klubova, trebalo bi uskoro da imaju dve ekipe u Ligi šampiona i Ligi konferencije, te jednu u Ligi Evrope. Kipar je mnogo dobra država za fudbal, u svakoj ekipi imaš po 15-16 stranaca, nema pravila da moraju da počnu Kiprani. Ispraćen je fudbal i te kako, u plej-ofu svaka utakmica gori. Nisam očekivao da ću se vratiti u Srbiji, ali dogodilo se. Opet, ne znam ni da li ću ostati u Srbiji u narednom periodu. Sada sam u Čukaričkom i dajem sve što je do mene."

Partizan je prošao prvi kroz cilj posle jesenjeg dela sezona. Teško da ga je iko video tu kada je počinjala sezona.

"Žao mi je što se nisu plasirali u Evropu, bili su baš blizu. Individualne greške i neiskustvo su presudili, to je mladost. Da je imao Partizan 2-3 iskusnija igrača, to se ne bi desilo. Znam koliko je teško u Partizanu, jer ti praktično odmah krećeš iz minusa, pošto je 0:0 negativan rezultat. U ligi baš dobro igraju, da nisu u nekim mečevima prosuli bodove, mogli su lako još više da se odlepe od Crvene zvezde, koja je takođe dosta kiksirala. Voleo bih da ostane neizvesno, pa neka derbi reši ko će biti šampion."

Odigrao je Miletić 166 utakmica za crno-bele i ostavio dubok trag u Humskoj. Ukrašen je sa dva osvojena Kupa, ali na pomen titule i dalje ima knedlu u grlu. Najbliži tom cilju je bio kod Aleksandra Stanojevića.

"Titula je verovatno svima bolna tačka. Nije mi normalno da sa 98 bodova ne budemo šampioni. Svi smo se tada davali maksimalno, najviše smo vremena provodili na Teleoptiku. Lično ja sam u periodu dok sam bio u Partizanu više bio na Teleoptiku, nego kući sa svojom ženom. Dođem sa utakmice, ostanem da spavam tu, to mi je bilo sve u tom trenutku. Sve što ti je trebalo smo imali tamo. To mi je najlepši period u životu. Hteo sam u drugom mandatu da dam još više sebe, i bilo je tako, ali nije bilo dovoljno za titulu kod Stanojevića", rekao je iskusni defanzivac i osvrnuo se na osvojen Kup protiv Zvezde na njenom stadionu:

"To mi je najslađi trofej! Oni su tada uzeli titulu i već su sebi upisali duplu krunu, a namestilo se da u njihovoj kući im uzmemo trofej. Mogu tri dana i tri noći da pričam o Partizanu, ali to mora da se doživi. Više sam svojih stvari imao na Teleoptiku nego u kući."

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Navijači su obožavali 34-godišnjeg štopera tokom dva mandata u Humskoj. Toliko da je dobio i posvećene pesme.

"Ceo život dajem sebe maksimalno. Dešavale su se greške, uvek sam bio samokritičan prema sebi. Navijači su prepoznali moju želju i borbu. Zahvalan sam navijačima na svemu i pesmama koje su mi posvetili. Drago mi je što me dosta ljudi pamti po lepom. Svaki prelazni rok mi pišu da vide da li ću se vratiti u Partizan. Stvarno smo napravili poseban odnos i to je nešto što će zauvek ostati."

Složiće se svi da je do dolaska Srđana Blagojevića, Partizan najlepši fudbal igrao pod vođstvom Sava Miloševića. Ekipa je bila po kvalitetu na odličnom nivou, ali crno-beli su imali problem na malim utakmicama. Sa druge strane, u sezoni 2019./2020. su dva puta savladali Zvezdu, nadigrali je, ali nisu osvojili nijedan trofej.

"Tad smo možda igrali najlepši fudbal. Kada je došao Savo, bili smo skeptični jer nije nigde radio. Ali, psihologijom i drugarstvom je držao sve. Imao je poseban odnos sa svim igračima. Sve što je pričao, nismo mogli odmah da demonstriramo na terenu, ali vremenom smo uspeli, sve je više imalo smisla. Čujemo se i danas, bio mi je i na svadbi. Žao mi je što nismo uzeli titulu sa Savom, presudile su male utakmice", rekao je Miletić i nastavio u dahu o problemima sa kojima se tada klub suočavao:

"Krivo mi je što tu sezonu i taj period nismo krunisali trofejom. Kada se malo vratim unazad, taj period je bio najteži u Partizanu što se svega tiče. Imali smo ozbiljnih problema, bukvalno kao pred gašenje. Ali zahvaljujući Savi smo gurali iz sve snage da izborimo Evropu, kako bi doneli novac klubu. Umeju da mi kažu neki ljudi danas, da nisam dao gol Moldeu da bi se ugasili tada. Toliko je bila loša situacija. Zato taj gol protiv Moldea ima ozbiljnu težinu. Kada smo ušli u Ligu Evropu, pao je ozbiljan teret. Dosta lepog se desilo, dobili smo dva derbija, došli do finala Kupa i nismo uspeli da to krunišemo trofejem. Ipak, ima dosta toga lepog čega se sećam."

Osvrnimo se na pojedince iz te sezone. Umar Sadik je dočekan sa dosta skepticizma, a ispostavio se kao fenomenalna investicija. U isto vreme, Savo Milošević je preporodio Sejdubu Sumu, koji je prosipao mađioničarske trikove po terenu.

"Sadik je bio nepredvidiv. Da moram kao trener da kažem svom štoperu kako da ga čuva, ne bih znao. Kada mu uđeš u duel, misliš da ćeš da ga otreseš, a on se uvek izvuče, savije... Bio je kao od gume. Mnogo atipičan igrač i uspeo je da napravi dobru karijeru. Suma je luda glava, sa njim nije mogao svako da radi. Nije voleo da mu se komanduje. Uvek je udarao kontru. Pominjao je da je imao poseban odnos sa mnom i Bambijem Tošićem. Uvek sam ga opuštao kada smo pričali i davao komplimente. Savo je znao kako da radi sa njim, jer je bio više psiholog i našao mu je žicu. Preporodio ga je bio, i Suma kada je bio rasterećen, bio je najbolji na terenu. Stanojević je vojnik, Suma nije mogao da podnese taj stil rada i nisu kliknuli."

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Potpunu afirmaciju je doživeo i Strahinja Pavlović, koji je posle te sezone otišao u Monako za 10.000.000 evra.

"Mogao sam da zamislim da će doći do ovog nivoa. Iskreno to kažem, a to može i on da potvrdi. Tada su svi bili povređeni, samo sam ja bio zdrav, a Pavlović je došao iz omladinaca. Kada sam video da nema strah, da je drčan, voli i da se pobije... Derbi je odigrao fantastično, a dobio je žuti karton u ranom delu meča. Znao sam posle toga da će napraviti nešto. Ne zanima ga ko je preko puta njega. Pričali su da je divljak, ali se videlo da će napraviti dobru karijeru. Još će da napreduje i biće jedan od najboljih defanzivaca u Evropi."

Pavlović je uspeo da se potvrdi na velikoj sceni, a dosta se očekivalo i od Filipa Stevanovića, kog je Siti kupio za 8.500.000 evra. I od tada je krenuo pad kod rođenog Ariljca.

"Kod mladih momaka koji su tada bili u prvom timu bila je problem glava. A ona je u savremenom sportu sve. Imao je i pehove Stevanović, tada je potpisao i ugovor na pet godina sa Sitijem. Ko je malo slabiji u glavi, okrene se na drugu stranu. Ispadaš iz ritma, ideš sa pozajmice na pozajmicu... On je nestvaran kvalitet, niko nije smeo da ga napadne 1 na 1 na treningu. Imao je strašnu tehniku. Nije kasno za njega, ima tek 23 godine. Sada sve zavisi od njega. O kvalitetu neću da pričam, ali mora da se uozbilji, jer danas nema ništa lako. I dalje verujem u njega, nedavno smo se čuli baš, dao sam mu par saveta. Gledao me je tada kao starijeg brata. Ja sam svojim radom sve postigao, ali kada ti je Bog dao te kvalitete, uzmi i dodatno ih unapredi. Nije sramota ići ni kod psihologa, svi misle da si lud ako odeš. A on ti zapravo mnogo pomogne kada ti treba."

Može se čuti da je veliku ulogu tada u stručnom štabu imao pokojni Milan Đumi Đuričić. Iz senke je vukao konce, i imao velikog udela za igru koju je prikazivao Partizan.

"Bio je posebna ličnost i mnogo jaka karika u tom periodu. Imao je strašan odnos sa igračima. Bukvalno posle svakog treninga je ostajao po tri sata, nekada sa špicevima, pa vezistima... Umeo je da seče čunjeve i stavlja loptu na vrh da vežba reakcije kod igrača. Bio je posvećen detaljima. Teško mi je palo kada je preminuo. Imao je rak i u Partizanu, ali je stalno bio pozitivan i nasmejan. Svi smo ga voleli. Da nije bilo njega, možda ne bi to sve bilo toliko dobro. Đumi je bukvalno bio 50 odsto tog stručnog štaba, a radio je iz senke sve."

Miletić je počeo kao štoper, ali vremenom se odomaćio na i poziciji desnog beka.

"Štoper sam, nema dileme. Eto, odigrao sam 200 utakmica na desnom beku, tako se namestilo. U Partizan sam došao kao štoper, ali tada si imao Ostojića i Pavlovića, logično da će mene na beka, a Kalaba da igra da se proda. Pre toga i za Svetu Markovića. Nikada nisam imao problem sa pozicijom, ispalo je dobro. Lepo je kada možeš da igraš dve pozicije. Lakše mi je na štoperu, ali više ne dajem značaju tome. Vojnik sam, šta treba to ću da igram. Roganović je pravi bek Partizana, zna da igra i ofanzivan je. Posle dužeg vremena, Partizan ima desnog beka, ne bih mu preporučio da žuri i nema zime što se tiče njega."

Inostrana karijera ga je vodila u Vesterlo u Belgiji, pa Al Raed iz Saudijske Arabije, potom kiparska Omonija i grčki Volos. Sa Omonijom se domogao Kupa.

"Sve ima svoje. Što se tiče finansija, Saudijska Arabija je bila najbolja. Kada bih sve birao, finansije, život, fudbal - Kipar je daleko ispred svih. Omonija mi je posle Partizana ostavila ogroman trag. Za mene je veliki tim. Nisam mogao da verujem koliko imaju navijača. Taj klub je sređen maksimalno. Mislim, neverovatno je da mi uopšte moramo da pričamo o redovnim plaćanjima... Tamo nisam dva puta proverio račun u banci. Sjajan klub, trening centar, dobri ljudi... I danas se čujem sa njima. Zadesilo se da sam i tada bio u grupi sa Mančester junajtedom. Igrali smo Evropu dve godine, zaista neverovatan period za mene."

Bradley Ormesher / News Licensing / Profimedia

Nemanja Nikolić je delio svlačionicu sa Miletićem u Partizanu i Al Raedu, a sada trenira sa ekipom Čukaričkog.

"Imam poseban odnos sa njim. Družili smo se od početka u Partizanu, posle smo bili u Saudijskoj Arabiji, trenirao je i sa Čukaričkim sada. Možda igrač sa kojim sam najviše vremena proveo u karijeri. Mene kada su pitali u Saudijskoj Arabiji za njega, predsednik kluba, samo sam rekao - Ibrahimović. Taj temperament, kvalitet, on je taj tip. Može uvek da postigne i namesti gol. Sigurno je mogao da napravi još veću karijeru, ali nekada nije suđeno. Neko ko je više zaslužio - ne dobije to što treba. Ima milion igrača koji su bili deset puta bolji od mene, ali sada se ne bave više fudbalom."

U Superligi je još nosio dres Borca i Vojvodine. Pamti se sezona kada su Čačani bili pravi hit u domaćem prvenstvu i pobeda u Kupu protiv Zvezde 5:1. Tada su za Zebre igrali Rade Krunić, Srđan Vujaklija, Milan Jevtović, Dušan Jovančić... Ali, ostaće upamćeno i problemi sa novcem koje je imao Borac.

"Najgori period u finansijskom smislu, jer nismo dobijali ništa. Dobijemo 500 evra i nas 15 ide u kafić. Ali, imali smo hemiju. To su održavali Lalatović i Milorad Kosanović. Odemo na Marakanu i damo Zvezdi pet komada. Lagano smo igrali, imali strašnu ekipu. Mnogi su napravili odlične karijere. Lalatović me je poveo posle u Vojvodinu i posle šest meseci su me prodali u Belgiju. Bilo mi je stvarno lepo u Vojvodini, iako sam bio kratko."

Imao je Miletić mnoštvo trenera sa kojima je radio tokom karijere, i o svakom ima sve najlepše da kaže.

"Od svakog trenera sam gledao da izvučem nešto što će mi doprineti. Ne mogu da upoređujem Miloševića i Stanojevića. Kod Stanojevića se treniralo kao u Legiji stranaca, ali u 90. minutu nisi umoran, melješ i dalje. Radili smo prekide do savršenstva bili. Kod Sava se više radilo na detaljima, nismo možda toliko jako trenirali. Imao je i Miroslav Đukić šta da ti donese. Stvarno sam radio sa odličnim trenerima, u Omoniji sam naučio dosta. Svaki od njih je doprineo da od nule napravim ovo što sam danas i sa svima njima se čujem, u znak zahvalnosti, jer imaju zasluge što sam dogurao do ovog nivoa."

Sloga iz Kraljeva, gde je počeo seniorsku karijeru i bio njen deo u mlađim kategorijama, više ne postoji od ove sezone, jer je istupila iz svih takmičenja.

"To su mi neverovatne stvari koje se dešavaju. Tu sam napravio prve fudbalske korake i svoje ime. Tada sam trebao da idem u OFK Beograd, zvao je Terzić mene i Gobeljića da dođemo. Igrao sam u Srpskoj ligi sa Bobanom Dmitrovićem, mnogo sam naučio od njega, pa smo ušli i u Prvu ligu Srbije. Tu je krenula uzlazna putanja. Kada god sam mislio da mogu da skočim sa prve na treću stepenicu, nešto me je vratilo unazad. Tada sam imao dogovoren transfer u Vojvodinu, ali je sve propalo u poslednjem trenutku."

Ove godine puni iskusni štoper 35 godina, ali još uvek ne razmišlja o tome da okači kopačke o klin.

"Ne želim i neću da se pomirim sa tim. Znam svoje telo i koliko ga poštujem. Nikada nisam imao ozbiljnu povredu i hvala Bogu na tome. U januaru punim 35 godina, ali se uopšte ne osećam tako, što pokazuju i testiranja. Mislim da mogu još da doprinesem. Svaki dan vodim računa o sebi. Dok me kod bude zdravlje služilo, ja ću igrati. Ako budem mogao i posle 40. godine, neću imati problem sa tim. Nikad mi nije dosta fudbala. Kada budem prvi put video da ne mogu, onda ću da stanem. Najbolji primer je Nenad Tomović, koji je odigrao svaku utakmicu sa 38 godina. Verovatno ću posle ostati u fudbalu, ali i dalje ne razmišljam o završetku karijere. I dalje se nerviram na primer kada ne igram."

Za kraj velikog intervjua, poslao je praznične želje.

"Svako veče kada legnem se molim za zdravlje mene i moje porodice, to mi je broj jedan. Sve drugo je nebitno, kada vidimo šta se dešava oko nas. Da smo živi i zdravi, da se manje nerviramo i stresiramo, jer sve kreće od toga", poentirao je Miletić u prazničnom intervjuu za naš portal.