Loša akcija i zakasnela reakcija – tačka na debakl fudbalske Srbije

Era Dragana Stojkovića je završena, a počeo je mandat Veljka Paunovića, u koga fudbalska nacija ima poverenja, reklo bi se, isto onoliko koliko je imala u bivšeg selektora na njegovom početku. Možda čak i više.

Piksi je svoje kredite stekao igračkim majstorijama, autoritetom nad igračima, izjavama van terena i u svlačionici i pobedom u Lisabonu. A onda mu se sve srušilo kao kula u pesku. Brzo, a opet dovoljno postepeno da potraje četiri i po godine. I na kraju potpuno nestane porazima od Engleske i Albanije.

Nažalost, to je značilo da Srbija neće ići na treće uzastopno Svetsko prvenstvo. Šok terapija je usledila prekasno, taj greh ide na dušu čelnika Fudbalskog saveza Srbije, koji su morali da prepoznaju pravi momenat za smenu. To im je posao.

Jer smo svi uvereni da bi ishod meča protiv Albanije bio drugačiji da je Stojković otpušten odmah posle beogradskih 0:5 protiv Engleza, a Paunović (ili bilo koji drugi selektor) već od tada imao mesec dana pripreme za meč koji bi nas, pa makar igran i u Leskovcu, odveo u baraž.

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Ovako, ne preostaje nam ništa drugo nego da žalimo nad svojom sudbinom, propuštenom velikom šansom i činjenicom da će nam televizor biti najbolji prijatelj dok budemo pratili najbolji fudbal na planeti.

Možemo samo još jednom da se osvrnemo na godinu za nama, podvučemo crtu i analiziramo gde smo, šta smo i kako mogli drugačije. Uostalom, to je i jedan od postulata novog selektora, da se samo temeljnom analizom onoga što je bilo može ispraviti i napredovati u vremenu koje tek dolazi.

Uspešna austrijska misija

Godina 2025. je krenula iz Beča. Bio je 20. mart kada je Srbija gostovala Austriji u baražu za opstanak u A diviziji Lige nacija. 

U tom trenutku jako težak žreb, ali su srpski fudbaleri uspeli da prežive u carskom gradu i evrogolom Lazara Samardžića donesu u Beograd aktivnih 1:1.

 

 

Tri dana kasnije je na stadionu "Rajko Mitić" fortuna opet bila saveznik, te je srećnim golom Nemanje Maksimovića i potom sjajnom akcijom Luke Jovića i strelca Dušana Vlahovića za 2:0 sačuvan opstanak u elitnom rangu.

No, opet kao da je taj uspeh, ako se ovo takmičenje može uzeti kao reper bilo čega, uljuljkao "Orlove" koji su u ciklusu koji je ubrzo počeo bili ispod svakog nivoa.

 

 

Buran početak kvalifikacija za SP

Umesto da se krene u juriš na treće uzastopno Svetsko prvenstvo (posle Rusije 2018. i Katara 2022), Srbija se nije mnogo potrudila da već na startu, potencijalno, reši sve muke.

Bili smo na licu mesta i, istina je, bila je vruća atmosfera tog 7. juna u Tirani, ali je utisak da Piksijevi puleni nisu išli na pobedu protiv rivala koji, objektivno, nije kvalitetniji. I to im se kasnije osvetilo.

Ne te iste večeri, u kojoj je poraza Srbiju spasao (Kara)Đorđe Petrović odbranjenim penalom koji je izveo Rej Manaj, isti onaj koji nas je "zakopao" u Leskovcu četiri meseca kasnije.

 

 

Posle meča bez golova je selektor Stojković hvalio fenomenalnu atmosferu na "Kombetare" areni, iako je dva sata pre početka krenulo najstrašnije vređanje Srba, prizivanje tzv. "Velike Albanije" i veličanje tzv. Kosova, a tokom same utakmice su srpski igrači tri puta pogođeni sa tribina različitim predmetima.

Nije izostala ni svađa sa jednim od kolega iz Beograda, pa je već tada, pukotina koja je nastala još posle fijaska na Evropskom prvenstvu, počela da se širi velikom brzinom.

Samo na trenutak, ili koji mesec, zautavila ju je pobeda nad Andorom 10. juna (3:0), u večeri koju je obeležio Aleksandar Mitrović.

 

 

Na svom jubilarnom 100. nastupu za nacionalni tim je postigao het-trik i, mislili smo svi, najavio uspešnu drugu polovinu godine i sebe i reprezentacije.

Umesto toga, Mitrović je promenio klub, nije odigrao ni minut do narednog reprezentativnog okupljanja i raspao se kao i celokupni kvalifikacioni ciklus Srbije.

Septembarski košmar

U jeku Evropskog prvenstva u košarci, koje se održavalo u Rigi, baš u tom gradu su fudbaleri Srbije gostovali Letoniji. I pošteno se namučili da bi došli do pobede.

Iako je Dušan Vlahović rano doneo prednost, do kraja "Orlovi" nisu pokazali ništa, a u trećem minutu nadoknade su stativa i pribranost Nikole Milenkovića sprečili gubitak bodova i novu bruku.

 

 

Stojković je posle srećnog "minimalca" toga novinarima odbrusio da ga ne podsećaju na taj 93. minut, ali na istoj toj konferenciji i poslao poruku Englezima:

"Zašto vas ne bismo pobedili?"

Odgovor je dobio na stadionu "Rajko Mitić", gde je Srbija doživela najteži poraz na domaćem terenu u istoriji i do nogu bila potučena sa 0:5.

 

 

I tu je bila tačka preloma, u kojoj je zakasnela reakcija vrhuške FSS. Tako težak poraz sam po sebi ne bi bio toliko strašan, da se odmah pristupilo smeni selektora i doveo novi koji bi priveo kvalifikacije kraju. Tvrdimo, uspešno, plasmanom u baraž.

Ovako, Stojković je ničim izazvano dobio novu šansu, progutane su nove knedle, koje su napokon "udavile" Srbiju i došle nam glave, te smo ubrzo doživeli jednu od najvećih sramota u istoriji našeg fudbala.

Leskovački debakl

Najavljivali smo u nizu tekstova pred "gostovanje" Srbije u Leskovcu protiv Albanije, da će fudbaleri pogledati istoriji u oči i da će ono što budu uradili protiv ljutog rivala biti upamćeno doveka.

Nažalost, bili smo u pravu, jer će se poraz golom Reja Manaja pamtiti večno, kao i činjenica da je reprezentacija u sramno lošoj atmosferi na stadionu "Dubočica" bila ponižena u svakom mogućem smislu.

 

 

Tek nakon tog debakla, Dragan Stojković je ponudio ostavku (ne i podneo), a onda su se Dragan Džajić i Branko Radujko par dana "nećkali" pre nego što su je zvanično prihvatili.

"Obavio sam razgovor sa predsednikom i generalnim sekretarom. Ponudio sam moju ostavku. Ovaj poraz nisam očekivao i to od ekipe koja je glavni rival. Preuzimam odgovornost, jedini sam krivac. Žao mi je što smo izgubili utakmicu. Ali... To je tako u sportu i u životu i u fudbalu. Biće vremena da pričamo o drugim stvarima. Neko kao odgovorno lice, a to sam sigurno ja, ponudio sam ostavku", rekao je Stojković posle poraza od Albanije.

Odmah je isplivalo ime Veljka Paunovića u prvi plan, ali će njegov dolazak uslediti znatno kasnije, dok je u "vruću stolicu" prvi seo selektor mlade selekcije Zoran Bata Mirković i predvodio tim u Andori.

 

 

Tamo je Srbija počela meč primivši gol sa pola terena, a onda ipak uspela da daleko veći kvalitet pretvori u preokret i pobedu rezultatom 3:1.

Početak nove ere

Pomenutog Paunovića je kao favorit u trci za novog selektora već gotovo pobedio Vladan Milojević, ali je onda ipak pao dogovor između Branka Radujka i Veljka Paunovića.

Tako je selektor "zlatnih orlića" sa Novog Zelanda 2015. godine konačno dobio funkciju koju je, po svim sistemskim pravilima, morao dosta ranije.

I počela je nova era srpskog fudbala.

EPA/ANDREJ CUKIC

Vremena za bilo kakve promene i implementacije, ranije ove godine tvorac uspeha sa Ovijedom, nije imao i njegov prvi spisak u novembru se nije previše menjao u odnosu na prethodnikove.

Ostale su još samo kalkulacije i teorija kao nada da bi Srbija mogla da se domogne baraža, a to je podrazumevalo da Albanija ne pobedi u poslednja dva meča, a Srbija napravi čudo na "Vembliju" ili makar izbegne poraz.

Nije se desilo ni jedno ni drugo. Albanci su u Andori slavili tesno, ali zasluženo, golom Kristijana Aslanija, dok je Srbija u Londonu igrala mnogo hrabrije nego u Beogradu.

 

 

Upisan je poraz rezultatom 2:0, uz nekoliko ozbiljnih promašenih šansi kod 1:0, ali nije se imalo za čime žaliti imajući u vidu enormnu snagu protivnika.

Kao nada u "bolje sutra", za kraj kvalifikacija je ostvarena pobeda nad Letonijom, ponovo veoma tesna i nakon preokreta – 2:1.

Paunoviću su prvi trijumf donela dva Aleksandra, Katai i Stanković, uz dve asistencije Andrije Živkovića.

 

 

Pa će se makar sa pobedom i kakvim-takvim optimizmom krenuti u stvaranje nove reprezentacije, sa novim selektorom i delimično novom generacijom.

Godinu dana bez ozbiljnog fudbala

Ali, ljubitelji fudbala će na sud o tome kakvu ćemo Srbiju gledati pod Paunovićem čekati skoro godinu dana. Tačnije, 10 meseci od novembra 2025. i kraja kvalifikacija za SP do početka novog izdanja Lige nacija narednog septembra 2026.

Ako neko ni to takmičenje ne uzima za ozbiljno, mada će se igrati u "A" diviziji protiv najjačih selekcija u Evropi, naredni kvalifikacioni ciklus za napad na EURO 2028. počeće tek u martu 2027.

STARSPORT

Odigraće Srbija naredne godine nekoliko prijateljskih utakmica, u martu i junu, ali protiv ekipa koje budu oslobođena obaveza u baražima i voljne da se baš protiv nas pripremaju za Mundijal u SAD, Kanadi i Meksiku.

Tolika pauza ne mora nužno da bude loša, jer će Paunović imati sasvim dovoljno vremena da implementira sve što želi i organizuje tim kako on bude zamislio.

Ali, ostaje činjenica da će nikad veći broj nacija, čak 48, igrati na najvećoj planetarnoj fudbalskoj smotri, a Srbija će, zahvaljujući debaklu koji će se dugo pamtiti, biti lišena tog "maltretiranja".