B92.sport intervju – Veljko Paunović: "Ako popravimo mentalitet, imaćemo sve!"

Zato je bilo sasvim logično da ga ugostimo u sklopu Novogodišnjeg specijala na B92.sport i sa njim "prozborimo po koju" o aktuelnoj fudbalskoj situaciji, a on nam je svesrdno izašao u susret.

Heroj nacije iz 2015. godine, kada je na Novom Zelandu odveo Srbiju na krov sveta, konačno je dobio priliku na najvišem nivou. Znatno zreliji, fudbalski stručniji, sa iskustvima iz različitih delova sveta, došao je na kormilo "A" reprezentacije da zaokruži priču sa svojim "Zlatnim orlićima".

Tvrdimo, da su smena selektora Stojkvića i dolazak Paunovića došli samo malo ranije, Srbija bi sada sanjala o odlasku na Mundijal. I nema razloga za sumnju da kroz baraž ne bi i prošla na završni turnir.

Popularni "Paćko" nije želeo da priča "šta bi bilo, kad bi bilo", ali jeste o onome šta će biti i šta sve srpsku reprezentaciju sa njim na čelu čeka u 2026. i u nešto daljoj budućnosti.

Minula godina bila vam je možda i najburnija u karijeri: otkaz u Meksiku (Tigres) početkom marta, pa posao u Ovijedu istog meseca. U junu ste uveli ekipu u La Ligu, usledio je otkaz u oktobru... Na vrhuncu ovog rolerkostera stigla je ponuda FSS i selektorska pozicija, potom i debi na klupi nacionalnog tima. Na kraju ste završili tamo gde možda niste očekivali da ćete biti na početku godine, ali svakako ste tamo gde ste najviše želeli da budete.

"To je fudbalska i trenerska, da kažemo, realnost koja je za mene u ovoj godini bila izražena u maksimalnoj manifestaciji. To je ono što jedan trenerski put može da kreira... Ali uvek kažem, fudbal me je vodio tamo gde sam mu potreban i sada sam, msilim, na pravom mestu. A bio sam i tada, na svim ovim mestima gde sam bio. Uvek smo napravili rezultat, težili da budemo bolji i da ostvarimo sve ciljeve", počeo je Veljko Paunović priču za B92.sport.

B92.sport

Nećemo se previše zadržavati na Ovijedu, ali je teško ne primetiti da je ekipa sa Vama na klupi osvojila više bodova nego u naredna dva meseca sa dva naredna trenera.

"Nemam šta da komentarišem. To je prošlost".

Ipak, sa ove distance Vam je gazda Ovijeda učinio uslugu otkazom, tako "omogućivši" dolazak na klupu Srbije. Tajming je bio savršen.

"Da, želim tako da razmišljam (smeh)".

Koliko je bilo teško da prihvatite ponudu FSS u trenucima kada je narod potpuno izgubio poverenje u reprezentaciju, ali i klupski fudbal koji je devalviran (malo publike, srozan nacionalni koeficijent i mnogo čega je u srpskom fudbalu još negativnog). Da li ste u najbližem okruženju imali ljude koje su Vam sugerisali da to u ovom momentu možda nije najpamentiji izbor?

"U fudbalu ne birate ni momenat niti birate okolnosti, pogotovo u trenerskom poslu. Jednostavno, kada se ukaže prilika na različite načine možete da analizirate situaciju. Ali, opet kažem, ja to svedem na fudbalski, ljudski i, u ovom slučaju, patriotski motiv. Ne bavim se drugim stvarima, imam svakako ovde svoje korene, odavde potičem, toliko je jednostavno. Ljudi sa kojima sam odrastao kroz fudbal, koje sam sreo kasnije u svojoj karijeri, kako ovde dok sam igrao fudbal, istina ovde sam manje vremena proveo, ali svakako kroz reprezentaciju, imali smo kontakt i pratili se. Evo, došli smo opet ponovo do početka saradnje za koju želimo da bude uspešna".

"Potreban si nam!"

Dugo su trajali pregovori sa gospodinom Radujkom...

"Ne, nisu dugo trajali", kao iz topa je ispalio Paunović, nije dočekao ni kraj pitanja.

"Samo mi je trebalo malo vremena..."

Da li postoji neka rečenica koju vam je rekao, a koja je bila prelomna, da bi Vas ubedio da postanete selektor u ovom trenutku?

"Presudila je činjenica da su ljudi iz Saveza došli u Madrid i pokazali veliku dozu profesionalizma, poštovanja i želje da zajedno počnemo ovaj novi projekat. Branko i Nikola su bili vrlo direktni i konkretni u tim razgovorima, a kada sam čuo rečenicu ‘Veljko, potreban si Srbiji’, dileme više nije bilo".

I šta još?  

"I taj ljudski faktor, kao što sam rekao. To je jedan od faktora koji je svakako za mene bio važan, prioritetan".

FSS

Mnoge stvari već ste rekli, u različitim prilikama, a možda najveći utisak ostavila je izjava da bi Srbija mogla i na seniorskom nivou da uradi to što ste Vi uspeli sa omladincima i bude prvak sveta. U realnosti to zvuči da bi moglo da se desi samo na nekoj simulaciji i igrici, ali utisak je da Vi veoma čvrsto verujete u to. Na čemu bazirate takav optimizam?

"Na prvom mestu, imati veru. Vera počiva isto tako na nekim realnim analitičkim argumentima. Mi smo fudbalska nacija, mi smo sportska nacija, mi smo u svim sportovima, pa i u fudbalu, nekada bili prvi, nekada došli do nekog trona, osvojili smo sa mlađim selekcijama i evropsko i svetsko prvenstvo. Znači da postoje elementi za to, sa jedne strane, a postoji i istorija kao argument. Sada nije dovoljno na tome počivati, nije dovoljno samo imati veru. Treba raditi. Verujem u svoje sposobnosti, na prvom mestu, verujem u svoje fudbalsko znanje i iskustvo, verujem u ljude koje sam izabrao da rade sa mnom i još ljudi sa kojima ću da sarađujem. Jer sve što radim još uvek nije u završnoj fazi, već proces ispunjavanja plana gde želim da dođemo, ne samo do uspešne formule, već da napravimo sredinu gde ćemo konstantno gledati da se poboljšavamo, da tražimo fudbalsku izvrsnost. Znajući svakako naše mogućnosti, u okvirima naših mogućnosti, znam da je za tako nešto potrebno vreme. Na prvom mestu, znam šta treba da se uradi, da sve što treba da se uradi nije lako. Imamo mnogo posla, ali svakako ću težiti tome da u projetku u kojem ću biti ovde, da se u tom vremenskom periodu to ispuni. I doći ćemo najviše gde možemo da dođemo".

Interesantno je bilo kada ste na "Vembliju" rekli da nije bitno ko nosi traku, već da imate nekoliko kapitena sa kojima razgovarate o svemu. Ko su ti "legionari" bez kojih ne vidite reprezentaciju u ovom trenutku?

"Volim da kažem da su to 'crni pojasevi' naše reprezentacije. Ne znači da je neko kapiten samo, već neko ko ima iskustvo, ko je cenjen i poštovan u grupi, i po tim profilima je bila izabrana grupa igrača, na čelu sa Aleksanrom Mitrovićem koji je i tada bio, i sada je kapiten. Razgovarali smo, postavili stvari na svoje mesto, kako ja ne želim da se status kapitena razvlači po svlačionici, da je pod znakom pitanja, već smo, kroz proces razgovora, došli do zaključka kako ćemo raditi ubuduće i ko je sledeći bio u tom trenutku da preuzme traku. Ne bih da izlažem ko su crni pojasevi, ali to su svakako igrači sa statusom, koji imaju iskustva, koji su dobri komunikatori i svakako pripadaju grupi igrača koji se međusobno poštuju i uvažavaju".

Ian Tuttle / Shutterstock Editorial / Profimedia

Da li Vas brine to što Aleksandar Mitrović više ne igra ni u Saudijskoj Arabiji, već je na još jednom stepeniku niže? Kao i činjenica da, iako ima "tek" 31 godinu, fizički više ne deluje spreman za top nivo?

"Mene jedino što brine je povreda. Forme igrača ne mislim da trebam jasno da komentarišem, ne brine me ništa od svega toga. To su neke evaluacije koje ja kao selektor moram da izvršim, ali svakako da Mitrović u sebi ima sve što je potrebno da igra na visokom nivou".

Rekli ste nedavno da ste osetili koliko nacija vapi za braćom Milinković-Savić. Da li se desilo nešto novo u međuvremenu, da li ste ponovo razgovarali sa njima?

"Ne, ne, ne... Ne dešavaju se stvari tako brzo... Ono što treba da razumemo, jedno je nestrpljenje koje ima javnost i želja da se stvari brzo reše, a drugo je ono što je potrebno da se dođe do rešenja. Dakle, ako napravimo bilo koji korak u tom procesu i nekog požurimo da donese odluku, možemo da dobijemo neželjeni efekat. Svaka odluka, pogtovo važna odluka, mora kod ljudi da sazri. Ne znam kako inače funkionišu ljudi, ali meni je potrebno da se neke stvari kod važnih odluka da mi se razjasne, samim tim potrebno je neko vreme. Ako se žuri, nekada bude pogrešna, što je najgore dobije neželjeni efekat. Poštujmo momke, kad oni budu spremni da razgovaramo, ja ću biti tamo. Ne moram ni da idem tamo, kako su oni ovde. I još jedna stvar - kada budemo razgovarali, kakva god bude njihov odluka uvek postoji i deo odluke koji na kraju svodi i pripada nama. Dakle, sve zavisi od toga kako budu tekli razgovori, ali naša želja je da sve bude kako treba".

Pretpostavljamo da je slična situacija sa Dušanom Tadićem. Ako bi se on vratio, u kojoj ulozi ga vidite?

"Ne želim sad o tome da pričam, da dajem niti unapred njegovu ulogu ili bilo šta. Ne znam da li će se vratiti i kako će to sve da teče. Otom-potom. Ne mogu da ti kažem zaista. Nemam taj odgovor. Nemam odgovor da dajem unapred i da napravim očekivanja koja se posle neće ispuniti. Kažem, dok ne budem seo sa svim igračima i pogledao ih u oči i dok ne budem dobio, ne samo informacije i naravno reči, nego kada budem osetio... Postoji deo odluke koji je na nama, nije samo do njih, tako da moram da osetim da je to pravo i organski ono što je potrebno našoj grupi igrača, reprezentativaca, ono što svi želimo da imamo u našim redovima".

B92.sport

Voleli bismo da pomenemo i igrače o kojima se nije toliko pričalo u nacionalnom timu, a jedan koji bi upravo Mitrovića mogao da zameni jednog dana, nadamo se i po broju golova, jeste Mihajlo Cvetković koji krupnim koracima raste u Anderlehtu.

"Ne želim da dajem nikakva imena, nikog da ističem, sve igrače pratimo. Ne mislim da je dobro ni za koga, jer se posle ljudi hvataju za njih. Ali drago mi je da vam se sviđaju igrači koje i mi pratimo, koji su u našem sistemu. Ono što želim jeste da ispratimo njihov put do eventualnog postajanja reprezentativca. Za svakog od njih je nama jako drago kada pokazuju dobre igre, dobru formu. Na kraju uvek dolazi do toga da svedemo reprezenaciju na igrače koji mogu da odgovore, ali svakako van svega toga, kompleksna je odluka".

Drugi igrač kojeg moramo da pomenemo je Petar Stanić iz Ludogoreca, Pančevac, trenutno prvi strelac Lige Evrope. 

"Stanić je već dugo na radaru, mom radaru, još dok sam bio u klubovima. Znam isto tako da je na radaru druih klubova u Španiji. Tako da apsolutno mi je poznato kako igra, njegova forma, pratimo ga i, kao što sam rekao i za ostale, potrebni su nam igrači takvog profila koji naprave korak unapred, da iskoriste priliku i momenat. Ja, kao novi selektor i mi kao novi stručni štab smo otvorili selekciju i voljni smo da napravimo osveženje. Iz tog razloga, jako je dobro kada takvi momci iskoriste tu priliku i skreću pažnju na sebe u svojim klubovima gde jedino i najbolje mogu da zatraže poziv reprezentacije, kroz igru u svojim ekipama. Stanića sam počeo da pratim kad sam bio u Ovijedu, druge ekipe za koje znam da su ga pratile su Valjadolid, Sevilja i drugi..."

"Ne postoji čarobni štapić"

Kakav je plan, usled pauze od skoro godinu dana od zvaničnih utakmica? Kakve ćete rivale tražiti?

"Jedno je kakve mi želimo rivale, a ja želim da igramo protiv Evropljana, međutim, nije isto i u realnosti da zakažemo takve utakmice. Mnoge ekipe igraju baraž u martu, tako da je za mart još komplikovanije. Druge ekipe imaju malo drugačije apetite što se tiče pripremnih utakmica, sa nekim svojim nivoom žele da igraju. Tu mislim na najjače evropske reprezentacije. Čak mislim da oni između sebe igraju. Na kraju se svodi na to da imamo ponude nekih reprezentacija koje nisu iz Evrope i najverovatnije ćemo morati da prihvatimo za mart, a već za jun isto želimo, pa makar i fizički, da budemo na kontinentu gde će se igrati Mundijal. Iz tog razloga tražimo rivale poput Kanade, Meksika i drugih, sa drugih kontinenata, eventualno i sa nekim Evropljanima, mada ne verujem da će Evropljani tada hteti da igraju sa nekom evropskom reprezentacijom budući da im je potreban neki miks protivnika pred SP.  Iz svog iskustva, kada smo išli onomad na Novi Zeland, i mi smo to isto uradili. Takmičiti se protiv afričkih zemalja, zemalja iz Azije i sa američkog kontinenta je totalno druga priča. Pogotovo kada igrate na novom kontinentu, kao u slučaju Severne Amerike, a mi smo tada bili na Novom Zelandu".

Marko Metlas / imago sportfotodienst / Profimedia

Da li ljudi olako shvataju prijateljske utakmice i koliko one vama, zapravo, znače da se adaptirate na različite stilove?

"Prvo, mi te utakmice ne zovemo prijateljske, nego pripremne utakmice ili probne, da tako kažemo. U sklopu tih utakmica mi gledamo, pored toga što postoji zvanični deo utakmice, da dopunimo minutažu nekih igrača ili eventualno da odradimo neke scenarije po završetku utakmice ili sutradan ujutru, ako jedna grupa nije odigrala. Dakle, ovakav vid utakmica ima višestruku namenu koju, sa tehničkog i trenerskog aspekta, mi tražimo da ispunimo. Ali, ima mnogo značaja. Pogotovo na početku ovog projekta, gde u ovoj fazi gledamo da osvežimo reprezentaciju, da dopunimo, da vratimo neke igrače pod onim uslovima o kojima sam malo pre govorio. I posle tog martovskog perioda, a onda i junskog, imaćemo mnogo bolji uvid kako to sve izgleda da bismo već od septembra počeli nastup u Ligi nacija, sa jednom jasnom idejom i sa nekom grupom igrača koja može da se takmiči".

Kada bude došao taj septembarski prozor, da li će tada Srbija izgledati onako kako Vi želite?

"Ne. Ne postoji čarobni štapić. Ne postoji nigde da se posle dve utakmice i dva okupljanja napravi tim. Na klupskom nivou se govori o sezonama da bi se jedna ekipa profilisala, a u selektivnom je to još duži put. Postoji, naravno, ogroman odrađen posao prethodno, dobro urađen koji mi nastavljamo, ali da bi sada došli do nekog nivoa potrebno je vreme. Vraćam se opet na Novi Zeland – mi smo tri godine radili taj projekat. Tri godine, gde smo u jednom trenutku, posle godinu dana, napravili presek i ja sam rekao 'ova grupa igrača neće moći, moramo da napravimo novu selekciju'. Tako je i bilo. Od selekcije sa kojom sam počeo, na Svetskom prvenstvu je bilo samo četiri igrača koja su ostala, zato što sam napravio novu. Koliko ćemo brzo ići, zavisi mnogo od onoga šta ćemo naći, da kažem, u ovom narednom periodu, pa čak i kroz takmičenje Lige nacija. Liga nacija će biti dobar takmičarski poligon protiv najboljih reprezentacija Evrope u ovom trenutku, da vidimo gde smo i šta smo. I u tom periodu kao što sam tada uradio, želim što pre, ali ne prerano, da dođem do zaključka – sa ovim može, sa ovim ne može. I onda pravim presek. Tako da, sve zavisi od toga kako će proces sam po sebi da se razvija, kada će doći do toga. Ali svakako ćemo doći do konačne ideje kako možemo da se takmičimo sa najboljim reprezentacijama. Kažem, cilj je da dođemo do toga da se takmičimo. Šta to znači? To znači da smo 'u igri' do samog kraja u svakoj utakmici, kad god je to moguće. Neće uvek biti moguće, kao što neće ni druima biti moguće da budu sa nama do poslednjeg minuta u trci, zato što ćemo mi odraditi posao kako treba ranije. Ali nekada neće biti tako, to je sve deo procesa. E, kada se te stvari dese, ide analiza, korekcija i rešenje".

"Mentalitet nam je labav"

Obišli ste nekoliko stadiona u Superligi, pogledali utakmice, skoro je i direktor Železničara iz Pančeva rekao da se iznenadio što ste došli, bilo mu je drago zbog toga. Bili ste i još na nekoliko stadiona. Koliko ste zadovoljni bazom i kvalitetom igrača kojih ima u Superligi i koliko biste odatle mogli da nađete nova imena za reprezentaciju?

"To je svakako jedan od resursa koji koristimo za osveženje. Hoću da kažem, imam veliki entuzijazam za našu ligu. Zašto vam to kažem? Evo sada smo pominjali Stanića. Upravo je on primer. Tek sada kada je otišao tamo (Ludogorec), mi ga zovemo. I nije samo on slučaj. Gde su igrali Pavlović, Milenković, gde su igrali pre nego što su igrali u Premijer ligi, odakle su otišli tamo? I sutra će neki igrači otići iz naše lige. I ne samo igrači, već i treneri. Konkretno, Železničar iz Pančeva igra odličan fudbal, Radnik, između ostalog. Naravno, pored Partizana, Zvezde i Vojvodine, da ne zaboravim nekog. Verujem u potencijal koji postoji u našoj ligi jer je evidentno da igrači iz naše lige posle idu svuda po Evropi, po najvećim ligama. Šta sam do sada video? Jako dobre stvari. Jako sam zadovoljan, naravno, te stvari čuvam za sebe, iz fudbalski bezbednosnih razloga je bolje da ne pričam o njima".

B92.sport

Da li vam se čini da je situacija bolja u Superligi sada nego pre deset godina, kada ste takođe obilazili domaće terene?

"Situacija je manje-više ista. Ono što želim da kažem je da je 'igrač u klubu' do 'igrač u reprezentaciji' takođe proces. Čak i kada dođe u reprezentaciju odvija se proces da taj igrač još uvek mora da stasa. I mi smo tada na omladinskom nivou upravo to radili sa svim igračima koje smo reselektirali u dopunskoj selekciji i podigli smo zahteve. Odigrali smo tada protiv Španije, izgubili 0:4 iako smo odigrali dobro. Rekli smo, ne možemo sa ovim što imamo da se takmičimo, potreban nam je tim koji će igrati na višem nivou. Malo smo potom rekonfigurisali naše parametre i kriterijume i tako smo se podigli. Maltene je sada ista situacija u ligi, sa aspekta primarne materije, talenta, fizičkih i tehničkih predispozicija igrača. Mentalitet je opet isti i na tome bi trebalo da se snažimo. To je nešto na čemu mogu puno da uradim. Mentalitet je jako labav, pritom mislim na situacije kada je naš igrač stavljen pod pritisak, dakle, bio to pritisak takmičenja, bio to pritisak suđenja, publike ili pritisak javnosti. Ne dobijamo uvek najbolje iz njih u tim situacijama".

Mislite na španski mentalitet koji biste možda mogli da implementirate?

"Ne mislim da imam španski mentalitet, imam svoj mentalitet koji sam izgradio. Imam neke osnove našeg podneblja, naučio sam u zemljama gde sam živeo i radio neke druge dopunske. Tako da sam neki miks svega toga, ali prevashodno sam naučio iz svojih životnih iskustava, gde sam i ja imao slab mentalitet i nisam reagovao adekvatno u odnosu na izazov koji sam imao. Mogu to iskustvo danas, i sa svojim primerom isto tako pozitivnim, da pomognem da nam igrači budu snažni mentalno".

"Superliga najujednačenija do sada"

I još malo o domaćem šampionatu – da li ste iznenađeni prvim mestom Partizana?

"Nisam iznenađen. U momentu kada sam došao video sam da je jako postala izjednačena liga, to je sigurno i zbog rada u klubovima i tome što se Zvezda takmiči ipak na tri fronta, pa ih je to oslabilo. Svi ti faktori koji su u miksu, mislim da je dovelo do toga da je Partizan iskoristio priliku i izbio na prvo meso. Za razliku od prošlih godina praktično je izjednačen sa Zvezdom. Druge ekipe? Vidim neku podligu koje se takmiče ujednačeno u drugim delovima tabele. Ako pogledate špansku ligu, Premijer ligu... U Premijer ligi mnogo je veći taj gornji sloj, ali svaka liga ima sigurno tri sloja. Prvi sloj, gde su dve ili tri ekipe, negde i šest, koje se bore za top mesta, ali isto tako to zavisi i od broja klubova, a mi imamo manji broj. Drugi sloj su ovi koji se bore za sredinu tabele i druga evropska tkamičenja i dole je bitka za opstanak".

B92.sport

Partizan se opredelio za sistem sa puno mladih igrača, koji sigurno i Vama olakšava selekciju za reprezentaciju?

"Partizan je izabrao model koji je u prošlosti Partizanu dao puno pogodaka, kako po osvajanju titula, tako i po produkciji taletnovanih igrača, samim tim i takmičarske ekipe. Svakako da u Partizanu ima puno mladih reprezentativaca koji su već u sistemu i koji su kroz ovih šest meseci podigli svoju formu, stvarno potvrdili talenat i da su projekat ne samo za Partizan već i za reprezentaciju".

Koliko su vam u građenju i stvaranju nove priče važni navijači? Podrška javnosti je prilično oborena zbog svega što se dešavalo u prethodnom periodu i da li imate utisak da je prosečan srpski navijač navijač uspeha, a ne navijač svoje reprezentacije i kad gubi i kad pobeđuje?

"Ne bih o tome da pričam, jer to nije problematika koju bi trebalo da objašnjavam. Svakako navijači svuda u svetu žele da vide svoju ekipu kako pobeđuje ili da je blizu da pobeđuje. Uvek polazim od toga gde sam radio, tako je u klubovima, tako je i u reprezentaciji - do nas je. Ne očekujte ni od koga drugog, sve je do nas. Mi moramo da damo sliku da nas sutra navijači podržavaju i kada preuzmete odgovornost na sebe onda znate šta treba da radite. Možda vam i ne padaju teško kritike kada znate da niste dobri".

Kad smo već kod kitika, kako reagujete na kritike kojih će bez sumnje biti. Čije kritike su vam uopšte važne, od članova stručnog štaba, možda navijača na ulici koji će vam reći, trebalo je da vam igra ovaj, a ne onaj igrač...

"Imam dovoljno iskustva iza sebe, dovoljno odrađenog posla i nikada nisam napravio zbog toga nikakav problem. Tako da, sve prirodno, sve u granicama međusobnog poštovanja. Prihvatam sve, ali ne želimo sad da ulazimo u neku negativnu projekciju, ne želim sad da kažem kako reagujem na pritisak... Ne, više volim da razmišljam o tome kako reagujem na pohvale. Želim da dođem do toga kroz našu ekipu, a kritike su, kao i pohvale, sastavni deo igre".