Rade Bogdanović: "Sutra bih ponovo bio dezerter"

Budući da je ponikao u sarajevskom Željezničaru, već 1992. godine je morao da ode iz Bosne i Hercegovine zbog rata koji se desio u toj zemlji.

Sam je sebe ocenio "dezerterom", jer je pacifista po opredelenju i nije želeo da učestvuje u ratu.

"I ja bih i sutra bio dezerter, ne bih nikad mogao da pucam ni na koga, nema šanse te. I sutra da se zapuca ovde, ne daj Gospode Bože, ja ne bih ginuo, jer sam se svašta ja i nagledao u tom malom vremenskom periodu", rekao je Bogdanović u emisiji "360 stepeni" na "N1".

"Budućnost nam je pokazala da oni koji su bili hrabri su izginuli ili su sakati i socijalni slučajevi, a oni koji su pozivali na rat i busali se, oni su sada ozbiljno bogati milioneri, danas jako uticajni u medijima, industriji, maloprodaji, proizvodnji. Ja sa strane stojim, kažem – mene niste prevarili, teško me je prevariti".

Kada je izbio rat, Bogdanović je došao u Beograd, trenirao je na stadionu Partizana, ali nikada nije zaigrao za crno-bele.

Po izbijanju rata je Bogdanović došao u Beograd. Trenirao je na stadionu u Humskoj ulici, ali nikada nije zaigrao za crno-bele, već je odmah otišao na Daleki istok.

"Zahvaljujući Bjekoviću i Zečeviću, trenirali smo, hranili smo se. I dan danas sam zahvalan FK Partizanu. Nismo imali love, mene pas nije imao za šta da ujede. Uspeo sam da dođem do angažmana, otišao u Južnu Koreju, daleko odavde da se obezbedim. Nisam imao ništa, drugačija je situacija, imate sada ‘ja sam sanjao kapitenske trake ovih, onih klubova, da osvojim Ligu šampiona’, a ništa manje fudbaleri nismo nego oni, mi smo sanjali da preživimo i steknemo krov nad glavom".

Prinstscreen/TV Prva

Igrao je u nemačkoj Bundesligi (Verder Bremen), kasnije i španskoj La ligi (Atletiko Madrid), ali je najveću slavu stekao u Južnoj Koreji, gde je četiri godine nosio dres Pohanga.

"Posle Džef Junajteda su pozvali nas za reprezentaciju Koreje, igrači su otkazali odlazak na tu turneju, neki igrači. Mi smo se priključili, odigrao sam dve, tri utakmice, na debiju sam dao dva gola, to mi je otvorilo vrata da me Atletiko pozove. Meni je menadžer prevodilac bio Slaviša Jokanović, sve mi je prevodio u sobi. Na utakmici protiv Valjadolida sam dao dva gola, a sledeći dan me je čekao ‘BMW silver metalik 318i kompakt’. Debi iz snova".

Naglasio je da se lepo osećao i u Madridu i u Nemačkoj, ali u Aziji mu je bilo najbolje.

"Dosta toga čovek nauči, imao sam jaku konkurenciju. Lepo sam se osećao, međutim, najviše volim Južnu Koreju, sa njom ne može niko. Tu sam stekao u prvoj godini neku životnu sigurnost, bilo mi je lakše da igram, mogao sam sebi da kupim pristojan stan, kad nemaš ništa ti gledaš da se skućiš i obezbediš roditelje. Tamo sam naučio osnovne životne postulate, rad, disciplinu, vernost, odanost, ozbiljna, preozbiljna zemlja, tehnološki jako napredna, sa svim svojim vrlinama i manama, ali sam mnogo naučio od njih, baš ih poštujem", podvukao je Bogdanović.