B92 Drim tim: Jašin, Zof ili Kasiljas?

Ovoga puta, u čast Evropskog prvenstva, jednog od dva najveća događaja u svetu fudbala, odlučili smo da zajedno sa vama izaberemo najboljih jedanaest igrača koji su u prethodnih 56 godina pisali istoriju Starog kontinenta.

Onih koji su majstorstvom obradovali svoju zemlju,učinili desetine miliona ljudi ponosnim i našli svoje mesto među velikanima najvažnije sporedne stvari na svetu.

Šampionat u Francuskoj 15. je u istoriji takmičenja u organizaciji Evropske fudbalske unije (UEFA), prvo na kome gledamo 24 nacionalna tima, a simbolično je da je prvi završni turnir najboljih selekcija Evrope održan upravo u zemlji vina i sira 1960. godine.

Vaš i naš tim 'igraće' u formaciji 3-4-3, pošto smo odlučili da na uštrb zadnje linije tima damo malo više prostora svima onima koji su svojim umećem rešavali one najveće utakmice.

Posle detaljne analize gotovo stotinu kandidata, kroz njihov učinak na Evropskim prvenstvima, jedino što je preostalo jeste da od 33 trojice velikana izaberemo onih jedanaest najboljih.

Черная пантера

Smatra se jednim od revolucionara fudbalske igre. Jedini je golman u istoriji koji je uspeo da osvoji famoznu 'Zlatnu loptu', pre svega zahvaljujući neverovatnim refleksima i paradama, ali i do tada neviđenim stavom za jednog čuvara mreže – Lav Ivanovič Jašin.

Legenda Dinama i Sovjetskog saveza rođena je u Moskvi 22. oktobra 1929. godine, da bi u svet fudbala ušla 12 godina kasnije, u jeku Drugog svetskog rata.

Silom prilika prebačen je u fabriku oružja, gde su ga dok je igrao fudbal primetili iz slavnog moskovskog kluba, za koji je osvajao trofeje i kao golman hokejaškog tima.

Iako je bio klasičan učenik ruske golmanske škole, nikako nije upadao u njen kalup, barem ne pristupom.

Redefinisao je poziciju na kojoj je igrao, bio je prvi koji je komandovao svojom odbranom (iako mu je žena Valentina zamerala da se previše dere), istrčavao je na centaršuteve, izlazio na 30-40 metara od gola posle dugih lopti i 'iz ruke' otvarao brze kontre.

Veruje se da je izmislio 'boksovanje', a posebna specijalnost bili su mu jedanaesterci.

Prema podacima FIFA, odbranio ih je 151 u karijeri, više od bilo kog drugog kolege, tome je dodao i 270 mečeva na kojima je sačuvao mrežu, a sve to donelo mu je priznanje za najboljeg golmana ikada.

Za nacionalni tim debitovao je osvojivši zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine, da bi isti uspeh ponovio i na prvom Evropskom prvenstvu kroz četiri godine.

Iako je Milan Galić uspeo da ga savlada u velikom finalu, njegove spektakularne odbrane posle pokušaja Dragoslava Šekularca i Borivoja Kostića donele su SSSR pobedu nad Jugoslavijom (2:1), a njemu titulu golmana turnira. Isto priznanje zavredio je i četiri godine kasnije, ali su Sovjeti poraženi od domaćina Španije.

To je i danas jedini veliki trofej koji je bilo koja od sovjetskih rebublika osvojila, a pored spomenutih takmičenja gol svoje zemlje čuvao je i na četiri Svetska prvenstva – 1958, 1962,1966. i 1970. godiine.

Dobitnik 'Lenjinovog ordena' ostao je upamćen i po stajlingu zbog kog je i zaradio nadimak 'Crni pauk', pošto je na Mundijalu '58 u Švedskoj, prvom ikada koji je prenošen na televiziji, izašao u komplet crnoj opremi i zaštitnim znakom na glavi – kačketom boje cigle.

Za reprezentaciju je branio 76 puta, 1986. zbog trombolebitisa ostao je bez noge, a umro je četiri godine kasnije od raka želuca u svom domu u Moskvi.

Monumento

Fudbalski stručnjaci i fanatici iz celog sveta odlučili su da su samo Lav Jašin i Gordon Benks 'bolji' golmani od njega, a i on je sâm često isticao da je tako, govoreći da su ga upravo njih dvojica načinila onakvim igračem kakav je bio. S druge strane, da nije bilo njega veliko je pitanje da li bismo 'dobili' najpre Valtera Zengu, a potom, između ostalih, i Frančeska Tolda i Đanluiđija Bufona. Zbog svega što je predstavljao svom narodu dobio je nadimak 'spomenik' – Dino Zof.

Rođen je u Marijano del Friuliju 28. februara 1942. godine, gde je i prvi put stao među stative u lokalnom Udinezeu sa nepunih 14 godina, pošto su ga prethodno odbili u milanskom Interu i torinskom Juventusu jer je bio visok samo 182 centimetra.

Ni to ga nije sprečilo da zaobilaznim putem, preko Serije B, Mantove, Napolija i na kraju Juventusa, istraje i pokaže svoju veličinu.

Posle sjajne sezone u Napulju dobio je poziv za reprezentaciju, a sve se odvijalo tako da je debi imao u četvrtini finala šampiona Evrope u domovini 1968. godine, pred svojim Napolitancima protiv Bugarske (2:0).

Posle samo četiri nastupa u dresu sa državnim grbom mogao je da se pohvali da je prvak Evrope.

Sovjeti i Bugari nisu uspeli da ga savladaju, ali jeste Dragan Džajić. Ipak, Džajin gol bio je dovoljan samo da se izbori repriza finala (1:1), pošto se u 'revanšu' dva dana kasnije ceo svet uverio koliko je veliki Zof bio.

Posebno impresivna bila je parada posle 'kifle' Jovana Kuleta Aćimovića, pri minimalnoj prednosti 'Azura'.

Nedostatak centrimetara nadoknađivao je do tada neviđenom golmanskom intuicijom da se uvek nađe na pravom mestu. Njegovu igru krasile su sigurnost, smirenost i karakterne crte vođe ekipe, a takođe je, poput Lava i Gordona, sa 'crte' komandovao defanzivnom linijom.

Dva puta je biran u najbolji tim EURO završnog šampionata, za tri puta koliko je nastupao na njima. Pored osvojenog četvrtog mesta 1980, ponovo u Italiji, ima i srebro kao selektor 2000. godine u Belgiji i Francuskoj.

Četiri puta branio je na Mundijalima, da bi u petoj deceniji života u Španiji, kao kapiten, podigao 'Zlatnu boginju'.

'Večni' čuvar Stare dame'. Šest Skudeta. Dva Kupa Italije, UEFA Kup. Jedini Italijan koji je osvojio i Svetsko i Evropsko prventsvo. Najstariji osvajač Mundijala (40 godina, četiri meseca, 13 dana). Dobitnik 'Srebrne lopte' 1973.

Revolucionar, majstor, rekorder, vizionar, učitelj... Samo su neke od asocijacija na ime Dina Zofa.

San Iker

Na veliku scenu zakoračio je pravo iz srednjoškolske klupe, pošto je zamolio profesora da izađe sa šestog časa kako bi stigao da brani za madridski Real protiv Rosenborga u Ligi šampiona. Na reprezentativni gol stao je sa svega 19 godina, a tu je i 16 godina ili rekordnih 167 nastupa kasnije. Sa kapitenskom trakom oko ruke doneo je Španiji prvu titulu prvaka Evrope posle 44 godine – Iker Kasiljas Fernandes.

Jedan od najboljih čuvara mreže na svet je došao u Mostolesu, predgrađu Madrida, 20. maja 1981. godine. Kao devetogodišnjaka otac ga je odveo u trening centar 'kraljevskog' kluba, a ostalo je istorija.

Gotovo celu karijeru posvetio je klubu za koji navija od malih nogu, osvajajući tokom godina svako takmičenje u kome je nastupao, dok je uporedo pisao istoriju i sa nacionalnim timom 'Crvene furije'.

Na Evropskom prvenstvu 2000. godine bio je samo posmatrač sa klupe, ali se već dve godine kasnije, na Mundijalu u Japanu i Južnoj Koreji, ustalio na golu svoje zemlje.

Na sledećem EURO šampionatu primio je dva gola na tri meča, ali ni to nije bilo dovoljno da Španci izađu iz grupe. Međutim, posle povlaćenja legendarnog Raula Gonsalesa Blanka iz državnog tima, Kasiljas postaje kapiten, a čini se da je upravo 'traka' ta koja mu je davala posebnu moć.

Sav svoj talenat iker je prikazao u nokaut fazi završnog turnira, najpre sa dva odbranjena penala za eliminaciju Italije u penal seriji četvrtine finala.

Ostao je nesavladan i u polufinalu protiv Rusa (3:0), kao i u velikom finalu protiv Nemaca (1:0) postavši tako prvi golman koji je sa kapitenskom trakom podigao 'srebrnu amforu' visoko iznad glave.

Iako su Španci kroz istoriju imali nekoliko izuzetnih golmana, Kasiljasa su smatrali 'reinkarnacijom' Dina Zofa. Bio je samo tri centrimetra viši od čuvenog Italijana, a sličnost u njihovom golmanskom i mentalnom sklopu gotovo da je identična.

Pravovremeno postavljanje, munjeviti refleksi, brzina, konzistentnost i liderske sposobnosti učinili su ga nezamenjivim na golu kluba i reprezentacije, praktično je nemoguće uhvatiti ga na 'krivoj' nozi, a kako su godine prolazile bivao je sve bolji.

Da je tako svedoči i podatak iz 2012. godine, sa Evropskog prvenstva u Poljskoj i Ukrajini, kada je postao postao prvi igrač u fudbalskoj istoriji sa najmanje 100 trijumfa u reprezentativnom dresu, da bi nedugo zatim oborio upravo Zofov rekord (494) jer je sačuvao mrežu 817 minuta.

U četvrtini finala bio je savšren protiv Francuza (2:0), da bi u narednoj rundi pokazao da ima poseban dar za penale – zaustavivši udarac Žoaa Mutinja za drugo uzastopno finale (4:2). U velikom finalu protiv Italije nije imao previše posla (4:0), dok je ostalo zapisano da mu je samo Antonio di Natale dao gol na tom šampionatu, još na otvaranju grupne faze.

Sledeće godine navršiće se tačno dve decenije kako je Iker Kasiljas među stativama, a nemoguće je izdvojiti pa i deset njegovih najboljih intervencija. Neke od njih izazivale su nevericu kod protivničkih igrača i navijača, istovremeno mu donosivši poštovanje i divljenje ljubitelja fudbala širom planete.

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)